Duboko smo zahvalni na finansijskoj podršci Evropske unije, ali to ne sme da bude opravdanje da mi sami ne doprinesemo više jačanju naših ekonomija, poručio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je to rekao na video samitu lidera Zapadnog Balkana, u organizaciji vašingtonskog Atlantskog saveta.
"Ne bi trebalo da potcenjujemo sopstvene snage, snagu svega onoga što je u našim rukama u regionu, već treba da učinimo sve što možemo da izgradimo istinsko poverenje u regionu", rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je primetio da svi učesnici samita govore o evropskom investicionom paketu, na kojem je naša zemlja, kao i ostale, kako ističe, duboko zahvalna Evropi, ali je istakao i da mi sami možemo da doprinesemo jačanju svojih ekonomija.
U prilog tome naveo da je su kamioni čekali na unutrašnjim granicama 26 miliona sati na godišnjem nivou, a da iz toga može da se zaključi da sedam odsto trošokova poslovanja možemo da smanjimo ako se uklone birokratske procedure.
"Zaključak je da možemo da uštedimo više novca, nego što ćemo dobiti od bilo koga u Evropi", rekao je Vučić.
Nije važno da li je neko ispred drugih na evropskom putu, jer će svi ostati na Zapadnom Balkanu, a saradnja između naše šestorke ostaće i po ulasku u EU prioritet Srbije, naglasio je predsednik Srbije.
„Pripadamo Balkanu i želimo da napravimo pravo ekonomsko okruženje, ne samo za nas, već i sve naše prijatelje u regionu. Ako rešimo naše probleme, više će nas ceniti i poštovati ne samo u EU, već i SAD“, podvukao je on.
Sami, ma koliko bili veliki, prema njegovim rečima, male smo države i ne možemo ništa postići.
„Ne treba da potcenjujmemo više našu snagu. Moramo sebe da promenimo, da budemo posvećeniji regionu, da učinimo sve što možemo kako bi izgradili istinsko poverenje između naših zemalja“, rekao je Vučić.
Ukazao je da svi učestvuju na svim događajima kako ne bi bili označeni kao crne ovce, ali je dodao da skupovi treba da imaju i smisla i rezultata.
Vučić je kazao da je dobra ideja da se održi samit jednom mesečno, jer bi tako mogli pratiti implementaciju svega što je dogovoreno.
Podsetio je da je, pre šest ili sedam godina, nemačka kancelarka Angela Merkel pokrenula ideju izgradnje autoputa Niš-Priština, ali da će tek sada krenuti sa gradnjom.
„Moramo da budemo brži. Nije Merkelova kasnila u donošenju važnih odluka u vezi uklanjanja prepreka. Radi se o nama“, kazao je on.
Izrazio je nadu da će sada doći do realizacije tog projekta, za koji kaže da je veoma bitan za Srbe i Albance, jer će upoznati njima nepoznate strane druge zemlje.
„Mislim da time možemo napraviti bolje veze među nama. Možemo ići u Albaniju na plaže, ljudi će upoznati drugačije stvari koje nisu mogli da dožive do sada. Na drugoj strani Albanci mogu da dođu u različite delove Srbije. Naša zemlja će im se dopasti u to sam uveren“, naglasio je Vučić.
Rekao je da bi mogle da se koriste usluge Saveta za regionu saradnju (RC C), ako Atlantski savet ne bude imao vremena da organizuje mesečne samite .
„Nemam ništa protiv da nas okupi jednom mesečno, jer treba o svakom pitanju da pričamo. Znam i shvatam sve političke razlike koje postoje. Poštoji bar jedna zemlja koja bi želela da pobegne iz regiona. Tu je i dobro poznati politički sukob između Beograda i Prištine. Moramo da se potrudimo da ga rešimo, iako nisam potpuni optimista“, kazao je on.
Vučić je rekao da je za Srbiju Zapadni Balkan drugo najveće tržište za izvoz, iza EU i da prihvata sve predloge koji bi pomogli uklanjanju barijera.
Kazao je da su albanski premijer Edi Rama i severnomakedonski pdredsednik Stevo Panderovski, zajedno sa njim najveći entuzijasti kada je reč o tešnjoj i snažnijoj saradnji, te je izrazio nadu da će do biti i drugi u regionu.
ŠTA SU SE DOGOVORILI LIDERI?
Lideri zapadnobalkanske šestorke obavezali su se da će olakšati i promovisati konkretne korake ka regionalnom ekonomskom razvoju kako bi se podstakao ekonomski oporavak nakon krize izazvane kovidom-19, objavljeno je na sajtu organizatora skupa - vašingtonskog Atlanskog saveta.
Tako će, kako se navodi, biti podstaknuta dugoročna konkurentnost regiona i pojačana njegova privlačnost za investitore.
Lideri su naglasili da bi svi građani na Zapadnom Balkanu uskoro tebalo da vide opipljiv napredak, jer su zbog pandemije drastično smanjene ekonomske aktivnosti u regionu, dok regionalna ekonomska integracija, prema Međunarodnom monetarnom fondu i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), može da poveća BDP za više od 10 odsto.
Da bi se rezultati pokazali odmah i kako bi se ojačali procesi koji su u toku, lideri su najavili da će se njihov pristup u regionalnim inicijativama graditi na nekoliko stubova.
Kao prvi, ističe se primenjivanje četiri slobode kretanja unutar EU - robe, usluga, kapitala i ljudi, što je srce je evropskih integracija.
U skladu s tim, lideri su se složili da nastave produbljivanje regionalne ekonomske integracije, nadograđujući ih pravilima i standardima EU i na taj način približe region i njegove kompanije unutrašnjem tržištu EU. Da bi to učinili, lideri su zadužili svoje institucije da, u koordinaciji s regionalnim organizacijama, pripreme akcioni plan strukturiran oko četiri slobode, za usvajanje na samitu u Sofiji planiranom za novembar u okviru Berlinskog procesa.
Kao drugi stub, u zaključcima danšnjeg samita navodi se brzo pokretanje investicionih projekata.
Lideri su ponovo naglasili da bi građani uskoro trebalo da vide investicije, posebno u infrastrukturu.
U tom cilju, oni se obavezuju da će stvoriti potrebne uslove za maksimiziranje uticaja investicija koje su deo oporavka, kao i da će pomoći identifikovanju projekata sa regionalnim uticajem, da stvore uslove potrebne regionalnim inicijativama i da ostanu angažovani kako bi se sredstva isplatila brzo, transparentno i sa najvećim uticajem. Ovo će osigurati da građani regiona vide da se ekonomska aktivnost odvija brzo.
Treći i poslednji stub je praćenje primene - ljudi bi trebalo da znaju da zapadnobalkanska šestorka radi ono što obećavaju njeni lideri. Lideri su se složili da na najtransparentniji, efikasniji i inkluzivniji način primene potrebne mere kako bi se olakšalo slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i osoba i privukle investicije.
Veće za regionalnu saradnju (RC C) ima posebnu ulogu u pružanju okvira za napredak i pripreme za samit u Sofiji zakazan za novembar, kaže se u zaključima današnjeg Samita.
Lideri zapadnobalkanske šestorke sastali su se onlajn na poziv vašingtonskog Atlanskog saveta, kako bi razgovaralai o praktičnim merama kojima će se stvoriti prilike za napredak u regionu.
(MONDO/Tanjug)
