Fatmir Sejdiu izabran je za novog predsednika Kosova, u trećem krugu glasanja poslanika kosovskog parlamenta. Sejdiu, kandidat najjače stranke, Demokratskog saveza Kosova (DSK), dobio je 80 glasova poslanika, dok je protiv bilo 12, a nevažećih je bilo 17 listića.
Fatmir Sejdiu izabran je za novog predsednika Kosova, u trećem krugu glasanja poslanika kosovskog parlamenta. Sejdiu, kandidat najjače stranke, Demokratskog saveza Kosova (DSK), dobio je 80 glasova poslanika, dok je protiv bilo 12, a nevažećih je bilo 17 listića.
U prva dva kruga glasanja, Sejdiu je dobio 78, odnosno 77 glasova, što nije bilo dovoljno za potrebnu dvotrećinsku većinu glasova.
U trećem krugu tajnog glasanja poslanika, Sejdiu je dobio dve trećine glasova, mada Ustavni okvir omogućuje da se nakon dva neuspela pokušaja predsednik Kosova izabere uz prostu većinu glasova 120 poslanika.
Sejdiu je bio jedini kandidat za predsednika Kosova.
Predlažući Sejdiu za predsednika Kosova, potpredsednik DSK Kolj Beriša istakao je da se radi o jednom od najbližih saradnika pokojnog predsednika Ibrahima Rugove i jednom od osnivača DSK 1989.
godine, u kojem je obavljao najznačajnije funkcije.
Predsednik najveće opozicione partije, Demokratske partije Kosova, Hašim Tači je rekao da se bira institucija, a ne ličnost, što je u nacionalnom interesu Kosova i unutrašnje komunikacije izmedju institucija i političkih partija Kosova. Tači se založio za što kvalitetnije promene u institucijama koje će zameniti improvizaciju i politička uslovljavanja.
Sejdiu je, u intervjuu pariskom "Figarou", izjavio da kosovski Albanci mogu da prihvate samo punu nezavisnost pokrajine. "Nezavisnost Kosova može biti samo potpuna, ali to nas ne sprečava da još neko vreme želimo medjunarodno prisustvo", rekao je Sejdiu, precizirajući da pritom misli na snage bezbednosti koje treba da budu "garancija za Kosovo i čitav region".
Odgovarajući na pitanje francuskog lista kako misli da, na hipotetički nezavisnom Kosovu, obezbedi poštovanje prava manjina, naročite srpske, Sejdiu je rekao da će reformisati lokalnu vlast koja će biti "preneta na gradjane, a ne samo na ovu ili onu etničku zajednicu". "Ne treba smeštati ljude u enklave, već valja naći mehanizme zahvaljujući kojima će svi moći da zajedno žive i učestvuju u političkom životu", rekao je Sejdiu.
Odbacujući ideju Beograda da na Kosovu bude formiran srpski entitet u opštinama u kojima Srbi čine većine - entitet koji bi trebalo da ima institucionalne veze s Beogradom - Sejdiu je rekao da neki Srbi sa Kosova "već sada učestvuju u političkom životu Kosova", a da su oni koji to ne čine "instrumentalizovani od strane Beograda".
"Želimo da oni (Srbi) nadju svoje mesto na Kosovu, da se zajedno s nama bore za budućnost Kosova, za zajedničku budućnost. Oni bi - zašto da ne? - možda mogli da jednoga dana budu most veze sa Srbijom?", izjavio je Sejdiu.
Redovni je profesor na Pravnom i Fakultetu političkih nauka u Prištini. Završio je pravni fakultet u Prištini 1974 godine. Na istom fakultetu je magistrirao i doktorirao.
Bio je na studijskim usavršavanju u Francuskoj, na Univerzitetu Pariz 2, u SAD na Arizona State University, a kraće vreme je boravio na još nekim inostranim univerzitetima.
Ima veći broj objavljenih radova i knjiga iz oblasti istorije prava.
Fatmir Sejdiu je učesnik Osnivačke skupštine Demokratskog saveza Kosova 23. decembra 1989 godine. Na prvoj izbornoj Skupštini 1991. godine je izabran za člana Glavnog odbora DSK, 1992. godine za člana Predsedništva, a 1994. za generalnog sekretara.
Bio je član Centralne komisije za organizovanje nepriznatog referenduma Albanaca o nezavisnosti Kosova 1991. godine. Bio je medju glavnim organizatorima paralelnih parlamentarnih i predsedničkih izbora za "Republiku Kosovo", koji su održani 1992. i 1998. godine.
Za poslanika tadašnje nepriznate "Skupštine Republike Kosovo" izabran je 1992. i 1998. godine.
Od 1998. godine bio je generalni sekretar Skupštine Kosova i predsednik Komisije za ustavna pitanja. Krajem 1999. godine ukinuta je Skupština konstituisana 1998.
Na prvim posleratnim demokratskim izborima 2001. izabran je za poslanika Skupštine Kosova i člana Predsedništva Skupštine. Na iste funkcije je izabran i posle parlamentarnih izbora na Kosovu 2004. godine.
Fatmir Sejdiu je rodjen 23. oktobra 1951. godine u selu Pakaštica, kod Podujeva, gde je završio osnovnu i srednju školu.
Govori francuski, engleski i srpski.
Oženjen je i ima tri sina. Živi u Prištini.
(Beta-Tanjug)
U prva dva kruga glasanja, Sejdiu je dobio 78, odnosno 77 glasova, što nije bilo dovoljno za potrebnu dvotrećinsku većinu glasova.
U trećem krugu tajnog glasanja poslanika, Sejdiu je dobio dve trećine glasova, mada Ustavni okvir omogućuje da se nakon dva neuspela pokušaja predsednik Kosova izabere uz prostu većinu glasova 120 poslanika.
Sejdiu je bio jedini kandidat za predsednika Kosova.
Predlažući Sejdiu za predsednika Kosova, potpredsednik DSK Kolj Beriša istakao je da se radi o jednom od najbližih saradnika pokojnog predsednika Ibrahima Rugove i jednom od osnivača DSK 1989.
godine, u kojem je obavljao najznačajnije funkcije.
Predsednik najveće opozicione partije, Demokratske partije Kosova, Hašim Tači je rekao da se bira institucija, a ne ličnost, što je u nacionalnom interesu Kosova i unutrašnje komunikacije izmedju institucija i političkih partija Kosova. Tači se založio za što kvalitetnije promene u institucijama koje će zameniti improvizaciju i politička uslovljavanja.
Sejdiu je, u intervjuu pariskom "Figarou", izjavio da kosovski Albanci mogu da prihvate samo punu nezavisnost pokrajine. "Nezavisnost Kosova može biti samo potpuna, ali to nas ne sprečava da još neko vreme želimo medjunarodno prisustvo", rekao je Sejdiu, precizirajući da pritom misli na snage bezbednosti koje treba da budu "garancija za Kosovo i čitav region".
Odgovarajući na pitanje francuskog lista kako misli da, na hipotetički nezavisnom Kosovu, obezbedi poštovanje prava manjina, naročite srpske, Sejdiu je rekao da će reformisati lokalnu vlast koja će biti "preneta na gradjane, a ne samo na ovu ili onu etničku zajednicu". "Ne treba smeštati ljude u enklave, već valja naći mehanizme zahvaljujući kojima će svi moći da zajedno žive i učestvuju u političkom životu", rekao je Sejdiu.
Odbacujući ideju Beograda da na Kosovu bude formiran srpski entitet u opštinama u kojima Srbi čine većine - entitet koji bi trebalo da ima institucionalne veze s Beogradom - Sejdiu je rekao da neki Srbi sa Kosova "već sada učestvuju u političkom životu Kosova", a da su oni koji to ne čine "instrumentalizovani od strane Beograda".
"Želimo da oni (Srbi) nadju svoje mesto na Kosovu, da se zajedno s nama bore za budućnost Kosova, za zajedničku budućnost. Oni bi - zašto da ne? - možda mogli da jednoga dana budu most veze sa Srbijom?", izjavio je Sejdiu.
Jedan od najbližih Rugovinih saradnika
Novoizabrani predsednik Kosova jedan je od najbližih saradnika preminulog Ibrahima Rugove i na novu funkciju dolazi sa mesta generalnog sekretara DSK, najbrojnije stranke kosovskih Albanaca.Redovni je profesor na Pravnom i Fakultetu političkih nauka u Prištini. Završio je pravni fakultet u Prištini 1974 godine. Na istom fakultetu je magistrirao i doktorirao.
Bio je na studijskim usavršavanju u Francuskoj, na Univerzitetu Pariz 2, u SAD na Arizona State University, a kraće vreme je boravio na još nekim inostranim univerzitetima.
Ima veći broj objavljenih radova i knjiga iz oblasti istorije prava.
Fatmir Sejdiu je učesnik Osnivačke skupštine Demokratskog saveza Kosova 23. decembra 1989 godine. Na prvoj izbornoj Skupštini 1991. godine je izabran za člana Glavnog odbora DSK, 1992. godine za člana Predsedništva, a 1994. za generalnog sekretara.
Bio je član Centralne komisije za organizovanje nepriznatog referenduma Albanaca o nezavisnosti Kosova 1991. godine. Bio je medju glavnim organizatorima paralelnih parlamentarnih i predsedničkih izbora za "Republiku Kosovo", koji su održani 1992. i 1998. godine.
Za poslanika tadašnje nepriznate "Skupštine Republike Kosovo" izabran je 1992. i 1998. godine.
Od 1998. godine bio je generalni sekretar Skupštine Kosova i predsednik Komisije za ustavna pitanja. Krajem 1999. godine ukinuta je Skupština konstituisana 1998.
Na prvim posleratnim demokratskim izborima 2001. izabran je za poslanika Skupštine Kosova i člana Predsedništva Skupštine. Na iste funkcije je izabran i posle parlamentarnih izbora na Kosovu 2004. godine.
Fatmir Sejdiu je rodjen 23. oktobra 1951. godine u selu Pakaštica, kod Podujeva, gde je završio osnovnu i srednju školu.
Govori francuski, engleski i srpski.
Oženjen je i ima tri sina. Živi u Prištini.
(Beta-Tanjug)
