Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić izjavio je da nije bilo kvoruma za glasanje u parlamentu i da to može da se vidi na snimiku koji je napravio u skupštinskoj sali privatnom kamerom.
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Aligrudić izjavio je da nije bilo kvoruma za glasanje u parlamentu i da to može da se vidi na snimiku koji je napravio u skupštinskoj sali privatnom kamerom.
"Snimljeni su poslanici koji su (juče) stavili svoje poslaničke kartice u jedinice i napravili kvorum za glasanje, a da pritom nisu bili ni u sali niti su glasali", rekao je Aligrudić novinarima u Domu Narodne skupštine.
On je naveo da se, u trenutku kad je predsednica (parlamenta) rekla da je prisutno 126 ili 127 poslanika, moglo lako utvrditi da nije bilo toliko poslanika u sali, što potkrepljuje snimak.
Prema njegovim rečima, pošto se u danu za glasanje ne može istaći prigovor na neregularnost glasanja nije bilo drugog izbora nego privatnom kamerom zabeležiti ono što se dešavalo u sali.
"Ono što smo snimili ne podrazumeva čekanje, niti vrebanje neregularnosti. Ceo proces snimanja trajao je šest najviše minuta", rekao je Aligrudić koji je novinarima podelio snimljeni materijal.
Administrativni odbor zaključio je da je neovlašćeno snimanje video kamerom u sali za sednice suprotno Poslovniku i ukazao da je predsednica Skupštine Slavice Đukić-Dejanović dužna da izriče mere onima koji postupaju protivno odredbama Poslovnika.
Aligrudić je naveo da je čuo da je na Administrativnom odboru pokrenuto pitanje snimanja u sali zbog navodnog ometanja poslanika.
"To je potpuno pogrešno postavljena teza. Bolje da se postavi pitanje šta je tu snimljeno", rekao je Aligrudić.
"Vladajuću većinu uznemirilo je to što smo zabaležili nerugalarnosti i vi procenite ko je kriv, da li oni koji su radili nekorektne stvari ili onaj ko ih je slikao", rekao je Aligrudić i dodao da se jasno vidi da je juče samostalni poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić povremeno ubacivao svoju karticu dajući kvorum za glasanje za koji je potrebno prisustvo 126 poslanika.
Slavica Đukić-Dejanović odbacila je tvrdnje DSS.
"Sve vreme je (juče) naravno bilo kvoruma s tim što se poslanici parlamentarne većine o najvećem broju amandmana ne izjašnjavaju. Bitno je da su oni u sali, da je njihova kartica tu gde su i oni, a to što se oni ne izjašnjavaju (o amandmanima) zaista im daje pravo da mogu malo i da ustanu", rekla je Đukić-Dejanović novinarima.
"Juče smo jako vodili računa, kompletno predsedništvo i ja. Sve vreme su poslanici bili tu i bilo nas je sve vreme 126. Kada smo ocenili da nas nema 126, a i pored toga što smo bili planirali da radimo znatno duže prekinuli smo sednicu", rekla je predsednica parlamenta.
Povodom zaključka Administrativnog odbora o zabrani neovlašćenog snimanja u skupštinskoj sali, Đukić-Dejanović je rekla da nije u redu da poslanici smimaju poslanike, ali i da ona sama ne može da uvodi neke zabrane i da takvu odluku može da donese Skupština.
Prema njenim rečima, tempo glasanja je takav da mali broj poslanika može baš mirno da sedi sve vreme po nekoliko sati bez obzira na pauze.
"Vodimo računa o tome, ali prosto radi ekonomičnosti se trudimo da ne kasnimo (u glasanju) koliko je god to moguće za sednicu koju sam već zakazala za sutra", rekla je predsednica parlamenta.
Poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak rekao je da je zabranjeno unošenje predmeta u skupštinsku salu koji ne služe za obavljanje poslaničke dužnosti i da je zbog jučerašnjeg snimanja poslanika tražio da Aligrudić bude udaljen sa sednice.
Čanak je rekao da poslanici opozicionih stranaka tokom sednice često broje prisutne poslanike u skupštinskoj sali u, kako je naveo, želji da stvore uverenje da joj ne prisustvuje dovoljan broj poslanika.
Povodom snimanja poslanika, poslanik Jedinstvene Srbije Dragan Marković rekao je novinarima da Aligrudić možda tako pokušava da dodatno da zaradi s obzirom da su nedavno ukinute poslaničke dnevnice.
Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić rekao je novinarima da dobro poznaje i kućni red i Poslovnik parlamenta i da nigde nije pročitao da je snimanje zabranjeno.
Prema njegovim rečima, teško je prebrojati poslanike jer posle utvrđivanja kvoruma oni šetaju po sali, ustaju sa mesta.
"Uvek znamo ko nedostaje a juče su uz pomoć Batića imali kvorum", rekao je Nikolić.
Administrativni odbor Skupštine Srbije utvrdio je, inače, i spisak od 211 poslanika koji će vozila moći da parkiraju na platou ispred zgrade Doma Narodne skupštine Srbije.
Odbor je utvrdio i spisak od šest imenovanih i postavljenih lica u parlamentu, kao i 157 zaposlenih koji će takođe imati to pravo.
Predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstantinović kazao je da na platou ispred zgrade ima oko 130 mesta za parkiranje, kao i da će u vreme zasedanja parlamenta pravo na parkiranje imati samo narodni poslanici i imenovana i postavljena lica u parlamentu.
Odbor je odbio zahteve za izdavanje nalepnica za parkiranje Državnoj revizorskoj instituciji i članu Republičke izborne komisije Draganu Vukomiroviću.
Kako je rečeno, za obeležavanje i numerisanje parking mesta Skupštini Srbije je potrebno 552.000 dinara, za šta u budžetu nema sredstava.
Poslanik Demokratske stranke Boško Ristić je Odboru predložio da na sledećoj sednici razmotri njegov predlog da se u Domu Narodne skupštine ukine restoran i da se ta prostorija pretvori u sobu gde će biti smeštene novinarske ekipe.
Ristić je istakao da bi ukidanje tog restorana bilo i u cilju racionalizacije troškova, jer, kako je objasnio, u zgradi Skupštine Srbije u ulici Kralja Milana već postoji restoran.
Zakon o upravljanju otpadom treba da suzbije neadekvatno postupanje sa otpadom, što je jedan od najvećih ekoloških problema Srbije.
Taj zakon, koji se usaglašava sa evropskim propisima, uspostavlja integralno upravljanje otpadom, sa ciljem da se stvore uslovi za smanjenje nastajanja otpada, razvojem čistijih tehnologija.
Zakonom o ambalažnom otpadu predviđeno je uspostavljanje standarda zaštite životne sredine koje ambalaža mora da ispunjava, ali se uspostavljaju i uslovi integrisanog upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom.
Zakon o ribljem fondu reguliše očuvanje i zaštitu, ulov, korišćenje i promet riba.
Izmenama Zakona o zaštiti životne sredine predviđeno je znatno pooštravanje kaznene politike, tako da će novčane kazne biti povećane i do 15 puta, a kazne za privredne prestupe dostizaće desetostruke iznose.
Skupština je potvrdila i Roterdamsku konevenciju o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini, kao i amandmane na aneks B Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju o promeni klime.
Roterdamskoj konvenciji pristupilo je više od 120 država, među kojima su sve zemlje članice EU i sama EU, a ta konvencija predstavlja prvu liniju odbrane za uvoz opasnih hemikalija.
Poslanici su potvrdili i Konevenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.
Parlament je time, tokom dvodnevnog glasanja, usvojio ukupno 16 zakona iz oblasti ekologije, koji su bili na dnevnom redu protekle sednice, a kojima se uspostavljaju efikasnijih mehanizmi za zaštitu životne sredine i propisi usklađuju sa standardima EU.
Za Zakon o političkim stranakama glasalo je 127 poslanika.
Za osnivanje stranaka nacionalnih manjina potrebno je 1.000 potpisa punoletnih i poslovno sposobnih državljana Srbije.
Imena osnivača političkih stranaka biće javno dostupna na stranačkim Internet prezentacijama.
Zakonom je predviđena i obaveza preregistracije svih političkih organizacija ,a one koje to ne učine biće izbrisane iz Registra.
Takođe, samo one stranke koje u roku od šest meseci od početka primene novog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte sa zakonom i podnesu prijavu za upis u Registar političkih stranaka moći će da nastave da deluju.
Jedna od novina je i da se u Registar može upisati naziv političke stranke nacionalne manjine i na jeziku i pismu nacionalne manjine, ukoliko je to predviđeno statutom.
Zakonom su predviđene i novčane kazne koje se kreću od 5.000 do 500.000 dinara za lice koje deluje u ime stranke koja nije registrovana i za stranku koja ne objavi stranačka akta, ne upotrebljava pravni naziv stranke i ne prijavi na vreme promenu podataka koji se upisuju u Registar.
Takođe, Zakonom je predviđeno i da imena osnivača političkih stranaka budu objavljena na stranačkim veb prezentacijama.
U registre je trenutno kao aktivno upisano 575 političkih organizacije.
Takođe, sve stranke će imati obavezu da se ponovo registruju na svakih osam godina.
Zakon stupa na snagu osam dana po objavljivanju u Službenom glasniku, ali njegova primena počinje za 60 dana, jer je u međuvremenu potrebno doneti propise za njegovo sprovođenje.
Usvajanjem zakona prestalo je važenje Zakona o političkim organizacijama i Zakona o udruživanju građana u udruženja, društvene i političke organizacije, usvojeni 1990. godine.
(agencije/MONDO)
"Snimljeni su poslanici koji su (juče) stavili svoje poslaničke kartice u jedinice i napravili kvorum za glasanje, a da pritom nisu bili ni u sali niti su glasali", rekao je Aligrudić novinarima u Domu Narodne skupštine.
On je naveo da se, u trenutku kad je predsednica (parlamenta) rekla da je prisutno 126 ili 127 poslanika, moglo lako utvrditi da nije bilo toliko poslanika u sali, što potkrepljuje snimak.
Prema njegovim rečima, pošto se u danu za glasanje ne može istaći prigovor na neregularnost glasanja nije bilo drugog izbora nego privatnom kamerom zabeležiti ono što se dešavalo u sali.
"Ono što smo snimili ne podrazumeva čekanje, niti vrebanje neregularnosti. Ceo proces snimanja trajao je šest najviše minuta", rekao je Aligrudić koji je novinarima podelio snimljeni materijal.
Administrativni odbor zaključio je da je neovlašćeno snimanje video kamerom u sali za sednice suprotno Poslovniku i ukazao da je predsednica Skupštine Slavice Đukić-Dejanović dužna da izriče mere onima koji postupaju protivno odredbama Poslovnika.
Aligrudić je naveo da je čuo da je na Administrativnom odboru pokrenuto pitanje snimanja u sali zbog navodnog ometanja poslanika.
"To je potpuno pogrešno postavljena teza. Bolje da se postavi pitanje šta je tu snimljeno", rekao je Aligrudić.
"Vladajuću većinu uznemirilo je to što smo zabaležili nerugalarnosti i vi procenite ko je kriv, da li oni koji su radili nekorektne stvari ili onaj ko ih je slikao", rekao je Aligrudić i dodao da se jasno vidi da je juče samostalni poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić povremeno ubacivao svoju karticu dajući kvorum za glasanje za koji je potrebno prisustvo 126 poslanika.
Slavica Đukić-Dejanović odbacila je tvrdnje DSS.
"Sve vreme je (juče) naravno bilo kvoruma s tim što se poslanici parlamentarne većine o najvećem broju amandmana ne izjašnjavaju. Bitno je da su oni u sali, da je njihova kartica tu gde su i oni, a to što se oni ne izjašnjavaju (o amandmanima) zaista im daje pravo da mogu malo i da ustanu", rekla je Đukić-Dejanović novinarima.
"Juče smo jako vodili računa, kompletno predsedništvo i ja. Sve vreme su poslanici bili tu i bilo nas je sve vreme 126. Kada smo ocenili da nas nema 126, a i pored toga što smo bili planirali da radimo znatno duže prekinuli smo sednicu", rekla je predsednica parlamenta.
Povodom zaključka Administrativnog odbora o zabrani neovlašćenog snimanja u skupštinskoj sali, Đukić-Dejanović je rekla da nije u redu da poslanici smimaju poslanike, ali i da ona sama ne može da uvodi neke zabrane i da takvu odluku može da donese Skupština.
Prema njenim rečima, tempo glasanja je takav da mali broj poslanika može baš mirno da sedi sve vreme po nekoliko sati bez obzira na pauze.
"Vodimo računa o tome, ali prosto radi ekonomičnosti se trudimo da ne kasnimo (u glasanju) koliko je god to moguće za sednicu koju sam već zakazala za sutra", rekla je predsednica parlamenta.
Poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak rekao je da je zabranjeno unošenje predmeta u skupštinsku salu koji ne služe za obavljanje poslaničke dužnosti i da je zbog jučerašnjeg snimanja poslanika tražio da Aligrudić bude udaljen sa sednice.
Čanak je rekao da poslanici opozicionih stranaka tokom sednice često broje prisutne poslanike u skupštinskoj sali u, kako je naveo, želji da stvore uverenje da joj ne prisustvuje dovoljan broj poslanika.
Povodom snimanja poslanika, poslanik Jedinstvene Srbije Dragan Marković rekao je novinarima da Aligrudić možda tako pokušava da dodatno da zaradi s obzirom da su nedavno ukinute poslaničke dnevnice.
Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić rekao je novinarima da dobro poznaje i kućni red i Poslovnik parlamenta i da nigde nije pročitao da je snimanje zabranjeno.
Prema njegovim rečima, teško je prebrojati poslanike jer posle utvrđivanja kvoruma oni šetaju po sali, ustaju sa mesta.
"Uvek znamo ko nedostaje a juče su uz pomoć Batića imali kvorum", rekao je Nikolić.
Administrativni odbor Skupštine Srbije utvrdio je, inače, i spisak od 211 poslanika koji će vozila moći da parkiraju na platou ispred zgrade Doma Narodne skupštine Srbije.
Odbor je utvrdio i spisak od šest imenovanih i postavljenih lica u parlamentu, kao i 157 zaposlenih koji će takođe imati to pravo.
Predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstantinović kazao je da na platou ispred zgrade ima oko 130 mesta za parkiranje, kao i da će u vreme zasedanja parlamenta pravo na parkiranje imati samo narodni poslanici i imenovana i postavljena lica u parlamentu.
Odbor je odbio zahteve za izdavanje nalepnica za parkiranje Državnoj revizorskoj instituciji i članu Republičke izborne komisije Draganu Vukomiroviću.
Kako je rečeno, za obeležavanje i numerisanje parking mesta Skupštini Srbije je potrebno 552.000 dinara, za šta u budžetu nema sredstava.
Poslanik Demokratske stranke Boško Ristić je Odboru predložio da na sledećoj sednici razmotri njegov predlog da se u Domu Narodne skupštine ukine restoran i da se ta prostorija pretvori u sobu gde će biti smeštene novinarske ekipe.
Ristić je istakao da bi ukidanje tog restorana bilo i u cilju racionalizacije troškova, jer, kako je objasnio, u zgradi Skupštine Srbije u ulici Kralja Milana već postoji restoran.
Usvojeni svi zakoni iz oblasti ekologije
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su sve zakone iz oblasti ekologije, među kojima zakone o upravljanju otpadom, ambalaži i ambalažnom otpadu, zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, kao i izmene zakona o zaštiti životne sredine.Zakon o upravljanju otpadom treba da suzbije neadekvatno postupanje sa otpadom, što je jedan od najvećih ekoloških problema Srbije.
Taj zakon, koji se usaglašava sa evropskim propisima, uspostavlja integralno upravljanje otpadom, sa ciljem da se stvore uslovi za smanjenje nastajanja otpada, razvojem čistijih tehnologija.
Zakonom o ambalažnom otpadu predviđeno je uspostavljanje standarda zaštite životne sredine koje ambalaža mora da ispunjava, ali se uspostavljaju i uslovi integrisanog upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom.
Zakon o ribljem fondu reguliše očuvanje i zaštitu, ulov, korišćenje i promet riba.
Izmenama Zakona o zaštiti životne sredine predviđeno je znatno pooštravanje kaznene politike, tako da će novčane kazne biti povećane i do 15 puta, a kazne za privredne prestupe dostizaće desetostruke iznose.
Skupština je potvrdila i Roterdamsku konevenciju o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini, kao i amandmane na aneks B Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju o promeni klime.
Roterdamskoj konvenciji pristupilo je više od 120 država, među kojima su sve zemlje članice EU i sama EU, a ta konvencija predstavlja prvu liniju odbrane za uvoz opasnih hemikalija.
Poslanici su potvrdili i Konevenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.
Parlament je time, tokom dvodnevnog glasanja, usvojio ukupno 16 zakona iz oblasti ekologije, koji su bili na dnevnom redu protekle sednice, a kojima se uspostavljaju efikasnijih mehanizmi za zaštitu životne sredine i propisi usklađuju sa standardima EU.
Usvojen Zakon o političkim strankama
Skupština Srbije usvojila je i Zakon o političkim strankama koji je prvi korak u reformi izbornog sistema, a kojim je predviđeno da političku partiju ubuduće može da osnuje najmanje 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih građana.Za Zakon o političkim stranakama glasalo je 127 poslanika.
Za osnivanje stranaka nacionalnih manjina potrebno je 1.000 potpisa punoletnih i poslovno sposobnih državljana Srbije.
Imena osnivača političkih stranaka biće javno dostupna na stranačkim Internet prezentacijama.
Zakonom je predviđena i obaveza preregistracije svih političkih organizacija ,a one koje to ne učine biće izbrisane iz Registra.
Takođe, samo one stranke koje u roku od šest meseci od početka primene novog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte sa zakonom i podnesu prijavu za upis u Registar političkih stranaka moći će da nastave da deluju.
Jedna od novina je i da se u Registar može upisati naziv političke stranke nacionalne manjine i na jeziku i pismu nacionalne manjine, ukoliko je to predviđeno statutom.
Zakonom su predviđene i novčane kazne koje se kreću od 5.000 do 500.000 dinara za lice koje deluje u ime stranke koja nije registrovana i za stranku koja ne objavi stranačka akta, ne upotrebljava pravni naziv stranke i ne prijavi na vreme promenu podataka koji se upisuju u Registar.
Takođe, Zakonom je predviđeno i da imena osnivača političkih stranaka budu objavljena na stranačkim veb prezentacijama.
U registre je trenutno kao aktivno upisano 575 političkih organizacije.
Takođe, sve stranke će imati obavezu da se ponovo registruju na svakih osam godina.
Zakon stupa na snagu osam dana po objavljivanju u Službenom glasniku, ali njegova primena počinje za 60 dana, jer je u međuvremenu potrebno doneti propise za njegovo sprovođenje.
Usvajanjem zakona prestalo je važenje Zakona o političkim organizacijama i Zakona o udruživanju građana u udruženja, društvene i političke organizacije, usvojeni 1990. godine.
(agencije/MONDO)
