Venecuela je trideset sedma država koja se uključila u raspravu o nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom pravde.
Venecuela je trideset sedma država koja se uključila u raspravu o nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom pravde, javlja B92.
Izvori iz suda kažu da su sudije prihvatile podnesak te države iako je predat po isteku roka određenog za prijem pisane argumentacije. Venecuela, kao i većina latinoameričkih država, nije priznala nezavisnost Kosova.
Sadržaj podnesaka koji su upućeni sudu je poverljiv, ali se, na osnovu javno iskazanog opredeljenja država može pretpostaviti da će 22 zemlje podržati nezavisnost, dok će protiv biti 15 učesnica u raspravi.
Kako se nezvanično saznaje, najobimniju argumentaciju protiv nezavisnosti Kosova, osim Srbije, podnele su Argentina, Španija, Rusija i Kipar.
Osim pozivanja na međunarodno pravo koje, kako tvrde, ne dozvoljava otcepljenje Kosova, u podnesku Kipra nalazi se i spisak regiona u Evropi, u kojima bi, ukoliko sud ipak podrži nezavisnost Kosova, mogli da se očekuju slični separatistički potezi.
Zastupnici Moskve dodatno navode da nije ispunjen nijedan uslov zbog čega bi Kosovo trebalo tretirati kao "jedinstven slučaj".
Sasvim suprotno tvrdi nekoliko zemalja, na čelu sa Slovenijom, čiji su podnesci veoma slični, napisani na svega nekoliko stranica, i svode se upravo na tumačenje da je Kosovo jedinstven slučaj, bez presedana u istoriji međunarodnih odnosa i bez pravnih posledica po ostale zemlje u budućnosti.
Da je nezavisnost Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom obrazlaže se i u podnesku Kine koja se prvi put odlučila za učešće u raspravi pred međunarodnim sudom.
Podnesak Libije jedan je od kraćih i u svega nekoliko tačaka, jednostavno se traži da se Kosovo "odmah vrati pod jurisdikciju Srbije".
Najozbiljniju argumentaciju u korist nezavisnosti Kosova podnele su Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija, kao i kosovska vlada, koju takođe zastupa Britanac Majkl Vud.
Na poziv Međunarodnog suda pravde, podnesak je u Hag poslao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun. Dokument čiji je sadržaj obelodanjen, podeljen je na tri celine.
U prvoj je podsećanje kako se došlo do toga da se od Međunarodnog suda pravde zatraži savetodavno mišljenje o nezavisnosti Kosova.
U drugoj se objašnjava uspostavljanje misije UN na Kosovu i navode dva relevantna datuma: mart 1998. godine, kao "početak angažmana UN na kosovu", i februar 2008 koji se pominje kao "završni datum" odnosno datum jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
U trećem delu pominju se odredbe međunarodnog prava, relevantne za raspravu. U podnesku Ban Ki Muna nema opredeljivanja za ili protiv nezavisnosti.
Iako nedostupan javnosti sadržaj svih podnesaka obelodanjen je svim učesnicama u raspravi koje imaju rok do 17. jula da, opet u pisanoj formi, komentarišu stavove drugih država.
Pre nego što da "savetodavno mišljenje" o Kosovu, sud će organizovati i usmenu raspravu, verovatno početkom sledeće godine, javlja B92.
(FoNet)
Izvori iz suda kažu da su sudije prihvatile podnesak te države iako je predat po isteku roka određenog za prijem pisane argumentacije. Venecuela, kao i većina latinoameričkih država, nije priznala nezavisnost Kosova.
Sadržaj podnesaka koji su upućeni sudu je poverljiv, ali se, na osnovu javno iskazanog opredeljenja država može pretpostaviti da će 22 zemlje podržati nezavisnost, dok će protiv biti 15 učesnica u raspravi.
Kako se nezvanično saznaje, najobimniju argumentaciju protiv nezavisnosti Kosova, osim Srbije, podnele su Argentina, Španija, Rusija i Kipar.
Osim pozivanja na međunarodno pravo koje, kako tvrde, ne dozvoljava otcepljenje Kosova, u podnesku Kipra nalazi se i spisak regiona u Evropi, u kojima bi, ukoliko sud ipak podrži nezavisnost Kosova, mogli da se očekuju slični separatistički potezi.
Zastupnici Moskve dodatno navode da nije ispunjen nijedan uslov zbog čega bi Kosovo trebalo tretirati kao "jedinstven slučaj".
Sasvim suprotno tvrdi nekoliko zemalja, na čelu sa Slovenijom, čiji su podnesci veoma slični, napisani na svega nekoliko stranica, i svode se upravo na tumačenje da je Kosovo jedinstven slučaj, bez presedana u istoriji međunarodnih odnosa i bez pravnih posledica po ostale zemlje u budućnosti.
Da je nezavisnost Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom obrazlaže se i u podnesku Kine koja se prvi put odlučila za učešće u raspravi pred međunarodnim sudom.
Podnesak Libije jedan je od kraćih i u svega nekoliko tačaka, jednostavno se traži da se Kosovo "odmah vrati pod jurisdikciju Srbije".
Najozbiljniju argumentaciju u korist nezavisnosti Kosova podnele su Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija, kao i kosovska vlada, koju takođe zastupa Britanac Majkl Vud.
Na poziv Međunarodnog suda pravde, podnesak je u Hag poslao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun. Dokument čiji je sadržaj obelodanjen, podeljen je na tri celine.
U prvoj je podsećanje kako se došlo do toga da se od Međunarodnog suda pravde zatraži savetodavno mišljenje o nezavisnosti Kosova.
U drugoj se objašnjava uspostavljanje misije UN na Kosovu i navode dva relevantna datuma: mart 1998. godine, kao "početak angažmana UN na kosovu", i februar 2008 koji se pominje kao "završni datum" odnosno datum jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
U trećem delu pominju se odredbe međunarodnog prava, relevantne za raspravu. U podnesku Ban Ki Muna nema opredeljivanja za ili protiv nezavisnosti.
Iako nedostupan javnosti sadržaj svih podnesaka obelodanjen je svim učesnicama u raspravi koje imaju rok do 17. jula da, opet u pisanoj formi, komentarišu stavove drugih država.
Pre nego što da "savetodavno mišljenje" o Kosovu, sud će organizovati i usmenu raspravu, verovatno početkom sledeće godine, javlja B92.
(FoNet)
