Komesar za proširenje EU Oli Ren i potpredsednik Evropske komisije zadužen za pravosuđe i unutrašnje poslove Žak Baro ušli su u klinč oko određivanja roka za usvajanje predloga Evropske komisije za stavljanje Srbije na belu šengensku listu.
Komesar za proširenje EU Oli Ren i potpredsednik Evropske komisije zadužen za pravosuđe i unutrašnje poslove Žak Baro su sve više u sukobu oko određivanja vremenskog roka za usvajanje predloga Evropske komisije za stavljanje Srbije na pozitivnu šengensku listu, saznaje novosadski Dnevnik.
Ren po svaku cenu želi da se pokrene proceduru za viznu liberalizaciju sa Srbijom pre odlaska na godišnje odmore, dok je Baro, na osnovu do sada ispunjenih uslova država zapadnog Balkana, raspoložen da napiše predlog samo za Makedoniju.
Komesar Ren je, kako navodi list, svestan kakve bi to političke posledice moglo da ima za ceo region i njegovu stabilnost, a posebno za Srbiju i zbog toga se odlučio da krene u javni pritisak na Baroa, ali i pojedine države članice EU koje su rezervisane prema brzoj viznoj liberalizaciji.
"To što komesar Ren stalno pominje reč 'preporuka', a ne 'predlog' je veoma značajno. U ekskluzivnoj nadležnosti EK je predlaganje promena regulativa, direktiva i drugih akata EU", naveo je izvor lista.
Kako se precizira, inicijativa za stavljanje jedne zemlje na pozitivnu šengensku listu se pokreće 'predlogom' EK, a ne preporukom, jer se piše amandaman na regulativu 539/2001 kojom su treće zemlje podeljene na pozitivnu i negativnu šengensku listu.
Ren može, kao nadležni komesar za zemlje kandidate i potencijalne kandidate, da preporuči ukidanje viza za njih, ali ne i da podnese predlog tzv. koledžu Evropske komisije (sednica na kojoj učestvuju svi komesari a njome rukovodi predsednik EK), to je ingerencija komesara za pravosuđe i unutrašnje poslove, odnosno potpredsednika Baroa i njegove Direkcije za pravosuđe i unutrašnje poslove, koja draftira tekst predloga.
"Dakle, kada Ren obećava da će preporučiti ukidanje viza pre godišnjih odmora, treba mu verovati na reč, ali to ne znači da će Evropska komisija uslišiti njegov preporuku", objasnio je za Dnevnik ekspert iz jedne zemlje članice EU za viznu liberalizaciju, koji je bio angažovan u dosadašnjem dijalogu o viznoj liberalizaciji sa državama zapadnog Balkana.
Dalje se navodi da je namera Rena da primora svog kolegu Baroa da otvori karte, odnosno da se opredeli da li će pomoći da se gura paket Makedonija - Srbija - Crna Gora, ili će pribeći lukvstvu da blokira Srbiju, a propusti Makedoniju za koju zna da će procedura trajati mnogo duže, nego što bi to bio slučaj sa Srbijom.
Problem je što Ren sem političkog pritiska nema druge instrumente da bez Baroa, privoli koledž EK ne samo da usvoji predlog za viznu liberalizaciju sa Srbijom, nego čak i da taj predlog stavi na agendu EK.
"Zato je u izjavama Rena uočljivo da priča uvek u množini kada govori o broju zemalja koje bi po njemu od početka sledeće godine trebalo da stignu na pozitivnu šengensku listu, dok je Baro mnogo oprezniji", dodaje sagovornik Dnevnika.
To potvrđuje i odgovor Baroa na pitanje poslanika Evropskog parlamenta (EP) o rokovima za viznu liberalizaciju, dat prošle nedelje.
"Na osnovu predloga za promenu regulative 539/2001, Savet EU će doneti odluku uz prethodnu konsultaciju EP. Teško je predvideti koliko će trajati procedura, ali Komisija veruje da bi vizna liberalizacija za prvu zapadnobalkansku državu/države mogla da stigne u prvom delu 2010. godine", napisao je Baro u odgovoru na parlamentarno pitanje.
Novu limfu Renovom nastupu su dali zadovoljavajući dodatni odgovori i rešenja koja je dao Beograd oko izdavanja biometrijskih pasoša kosovskim Albancima.
Glavna primedba pojedinih država članica, ali i ljudi iz Baroovog tima su bile matične knjige rođenih i arhiva koja je povučena iz opština na Kosovu 1999. godine, koje se zbog vrlo oskudnog stanja u kojem se nalaze smatrane vrlo nepouzdanim kao osnov za izdavanja pasoša.
"Sa uvođenjem obaveze dokazivanja prebivališta, davanjem digitalnih otisaka prstiju, centralizacijom izdavanja pasoša u Beogradu za lica s Kosova, jedina slaba tačka Beograda ostaje korupcija", precizirao je izvor Dnevnika blizak EK.
(Fonet)
Ren po svaku cenu želi da se pokrene proceduru za viznu liberalizaciju sa Srbijom pre odlaska na godišnje odmore, dok je Baro, na osnovu do sada ispunjenih uslova država zapadnog Balkana, raspoložen da napiše predlog samo za Makedoniju.
Komesar Ren je, kako navodi list, svestan kakve bi to političke posledice moglo da ima za ceo region i njegovu stabilnost, a posebno za Srbiju i zbog toga se odlučio da krene u javni pritisak na Baroa, ali i pojedine države članice EU koje su rezervisane prema brzoj viznoj liberalizaciji.
"To što komesar Ren stalno pominje reč 'preporuka', a ne 'predlog' je veoma značajno. U ekskluzivnoj nadležnosti EK je predlaganje promena regulativa, direktiva i drugih akata EU", naveo je izvor lista.
Kako se precizira, inicijativa za stavljanje jedne zemlje na pozitivnu šengensku listu se pokreće 'predlogom' EK, a ne preporukom, jer se piše amandaman na regulativu 539/2001 kojom su treće zemlje podeljene na pozitivnu i negativnu šengensku listu.
Ren može, kao nadležni komesar za zemlje kandidate i potencijalne kandidate, da preporuči ukidanje viza za njih, ali ne i da podnese predlog tzv. koledžu Evropske komisije (sednica na kojoj učestvuju svi komesari a njome rukovodi predsednik EK), to je ingerencija komesara za pravosuđe i unutrašnje poslove, odnosno potpredsednika Baroa i njegove Direkcije za pravosuđe i unutrašnje poslove, koja draftira tekst predloga.
"Dakle, kada Ren obećava da će preporučiti ukidanje viza pre godišnjih odmora, treba mu verovati na reč, ali to ne znači da će Evropska komisija uslišiti njegov preporuku", objasnio je za Dnevnik ekspert iz jedne zemlje članice EU za viznu liberalizaciju, koji je bio angažovan u dosadašnjem dijalogu o viznoj liberalizaciji sa državama zapadnog Balkana.
Dalje se navodi da je namera Rena da primora svog kolegu Baroa da otvori karte, odnosno da se opredeli da li će pomoći da se gura paket Makedonija - Srbija - Crna Gora, ili će pribeći lukvstvu da blokira Srbiju, a propusti Makedoniju za koju zna da će procedura trajati mnogo duže, nego što bi to bio slučaj sa Srbijom.
Problem je što Ren sem političkog pritiska nema druge instrumente da bez Baroa, privoli koledž EK ne samo da usvoji predlog za viznu liberalizaciju sa Srbijom, nego čak i da taj predlog stavi na agendu EK.
"Zato je u izjavama Rena uočljivo da priča uvek u množini kada govori o broju zemalja koje bi po njemu od početka sledeće godine trebalo da stignu na pozitivnu šengensku listu, dok je Baro mnogo oprezniji", dodaje sagovornik Dnevnika.
To potvrđuje i odgovor Baroa na pitanje poslanika Evropskog parlamenta (EP) o rokovima za viznu liberalizaciju, dat prošle nedelje.
"Na osnovu predloga za promenu regulative 539/2001, Savet EU će doneti odluku uz prethodnu konsultaciju EP. Teško je predvideti koliko će trajati procedura, ali Komisija veruje da bi vizna liberalizacija za prvu zapadnobalkansku državu/države mogla da stigne u prvom delu 2010. godine", napisao je Baro u odgovoru na parlamentarno pitanje.
Novu limfu Renovom nastupu su dali zadovoljavajući dodatni odgovori i rešenja koja je dao Beograd oko izdavanja biometrijskih pasoša kosovskim Albancima.
Glavna primedba pojedinih država članica, ali i ljudi iz Baroovog tima su bile matične knjige rođenih i arhiva koja je povučena iz opština na Kosovu 1999. godine, koje se zbog vrlo oskudnog stanja u kojem se nalaze smatrane vrlo nepouzdanim kao osnov za izdavanja pasoša.
"Sa uvođenjem obaveze dokazivanja prebivališta, davanjem digitalnih otisaka prstiju, centralizacijom izdavanja pasoša u Beogradu za lica s Kosova, jedina slaba tačka Beograda ostaje korupcija", precizirao je izvor Dnevnika blizak EK.
(Fonet)
