Članstvo u Evropskoj uniji je vrhovni nacionalni interes Srbije i, bez obzira na okolnosti u vreme krize, Srbija će ostati na tom putu, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je tokom sastanka sa šeficom grčke diplomatije Dorom Bakojani u Atini, da očekuje da će pitanje vizne liberalizacije za građane Srbije koji putuju u zemlje članice Evropske unije biti rešeno do kraja godine.
Posle sastanka s Jeremićem, Bakojani je još jednom ponovila da Atina podržava put evropskih integracija balkanskih zemalja i da to pokazuje povlačeći konkretne poteze, prenela je grčka agencija ANA.
Jeremić, koji učestvuje na 13. godišnjoj Ekonomskoj konferenciji u Atini, rekao je da su Srbija i njen predsednik Boris Tadić usmereni ka ulasku zemlje u EU i napomenuo da se, prema srpskom ustavu, nezavisnost Kosova ne može priznati, zbog čega je ovo pitanje i prosleđeno Međunarodnom sudu pravde u Hagu.
Šef srpske diplomatije dodao je, međutim, da ne treba unapred procenjivati odluku ovog suda.
Jeremić i Bakojani takođe su razgovarali o proširenju EU, napretku Srbije na evropskom putu, kao i o bilateralnim ekonomskim odnosima.
Ministarka spoljnih poslova Grčke rekla je da Atina podržava razvoj privreda balkanskih zemalja, uprkos ekonomskoj krizi i da je napredak na tom polju jedan od glavnih prioriteta.
Bakojani je ponovila da Grčka podržava evroatlantske integracije balkanskih zemalja uz ispunjavanje neophodnih kriterijuma.
Jeremić je prethodno na 13. Ekonomistovom okruglom stolu u Atini rekao da je članstvo u Evropskoj uniji (EU) vrhovni nacionalni interes Srbije i, bez obzira na okolnosti u vreme krize, Srbija će ostati na tom putu.
Učestvujući na panelu o globalnom ekonomskom oporavku, Jeremić je naglasio da je na putu ka EU celom Zapadnom Balkanu potrebno "manje priče, manje obećanja, a više akcije".
Jeremić je istakao da Srbija ne deli fatalistički pristup da EU, zbog neizvesnosti oko usvajanja Lisabonskog sporazuma, i svetske ekonomske krize, neće biti sposobna da u svoje članstvo primi Srbiju i Zapadni Balkan.
"Stići ćemo do krajnjeg cilja – sa krizom ili bez nje", poručio je Jeremić.
U međuvremenu, kako je naglasio, Srbija će raditi na daljem unapređenju regionalne saradnje i punoj harmonizaciji svog zakonodavstva sa evropskim.
Takođe ćemo sarađivati sa zemljama izvan EU, kao što je Ruska Federacija, zemlja sa kojom imamo specijalne odnose, a potpunim otvaranjem tržišta prema svetu stvorićemo nova partnerstva za prosperitet. Tako ćemo iz krize izaći još jači, naglasio je Jeremić.
Govoreći o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, Jeremić je istakao da bi trebalo poštovati činjenicu da je to pitanje sada pred Međunarodnim sudom pravde i da niko ne bi trebalo da prejudicira odluke tog Suda.
"Zato, nova priznanja nezavisnosti Kosova ne bi trebalo ohrabrivati. I ne bi trebalo vršiti pritisak na multilateralna tela da odobre članstvo secesionističkim vlastima u Prištini", rekao je Jeremić.
Prema njegovim rečima, takve inicijative mogu samo da ugroze ravnotežu na terenu, što nije ni u čijem interesu.
Jeremić je naglasio da je jedan od prioriteta srpske spoljne politike regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu, ocenjujući da je Srbija neophodna karika za stabilnost regiona, koja je ključna za njegova nastojanja da se uključi u EU.
Ako bi srpsku regionalnu politiku trebalo da sažmem u jednoj rečenici onda je to - više saradnje, u više pitanja i češće, rekao je Jeremić.
On je, međutim, dodao da je činjenica da su neke susedne zemlje priznale Kosovo za žaljenje i da je to izazvalo pukotine u regionu.
I pored toga, Beograd će nastaviti da se ponaša odgovorno, poručio je Jeremić.
Na putu za Evropu, naglasio je on, jedan od najpre ostvarivih ciljeva je vizna liberalizacija.
Restrikcije za putovanja u Evropu trebalo bi da budu ukinute, birokratske prepreke su relikvije prošlosti i njihovo održavanje je neodbranjivo, ocenio je Jeremić.
"Ne bi smeli da postoje Evropljani drugog reda. Ne bi smelo da bude razlike među onima koji su slobodni i onih koji su manje slobodni", naglasio je Jeremić, dodajući da bi to pitanje trebalo da se reši u bliskoj budućnosti.
(FoNet)
Posle sastanka s Jeremićem, Bakojani je još jednom ponovila da Atina podržava put evropskih integracija balkanskih zemalja i da to pokazuje povlačeći konkretne poteze, prenela je grčka agencija ANA.
Jeremić, koji učestvuje na 13. godišnjoj Ekonomskoj konferenciji u Atini, rekao je da su Srbija i njen predsednik Boris Tadić usmereni ka ulasku zemlje u EU i napomenuo da se, prema srpskom ustavu, nezavisnost Kosova ne može priznati, zbog čega je ovo pitanje i prosleđeno Međunarodnom sudu pravde u Hagu.
Šef srpske diplomatije dodao je, međutim, da ne treba unapred procenjivati odluku ovog suda.
Jeremić i Bakojani takođe su razgovarali o proširenju EU, napretku Srbije na evropskom putu, kao i o bilateralnim ekonomskim odnosima.
Ministarka spoljnih poslova Grčke rekla je da Atina podržava razvoj privreda balkanskih zemalja, uprkos ekonomskoj krizi i da je napredak na tom polju jedan od glavnih prioriteta.
Bakojani je ponovila da Grčka podržava evroatlantske integracije balkanskih zemalja uz ispunjavanje neophodnih kriterijuma.
Jeremić je prethodno na 13. Ekonomistovom okruglom stolu u Atini rekao da je članstvo u Evropskoj uniji (EU) vrhovni nacionalni interes Srbije i, bez obzira na okolnosti u vreme krize, Srbija će ostati na tom putu.
Učestvujući na panelu o globalnom ekonomskom oporavku, Jeremić je naglasio da je na putu ka EU celom Zapadnom Balkanu potrebno "manje priče, manje obećanja, a više akcije".
Jeremić je istakao da Srbija ne deli fatalistički pristup da EU, zbog neizvesnosti oko usvajanja Lisabonskog sporazuma, i svetske ekonomske krize, neće biti sposobna da u svoje članstvo primi Srbiju i Zapadni Balkan.
"Stići ćemo do krajnjeg cilja – sa krizom ili bez nje", poručio je Jeremić.
U međuvremenu, kako je naglasio, Srbija će raditi na daljem unapređenju regionalne saradnje i punoj harmonizaciji svog zakonodavstva sa evropskim.
Takođe ćemo sarađivati sa zemljama izvan EU, kao što je Ruska Federacija, zemlja sa kojom imamo specijalne odnose, a potpunim otvaranjem tržišta prema svetu stvorićemo nova partnerstva za prosperitet. Tako ćemo iz krize izaći još jači, naglasio je Jeremić.
Govoreći o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, Jeremić je istakao da bi trebalo poštovati činjenicu da je to pitanje sada pred Međunarodnim sudom pravde i da niko ne bi trebalo da prejudicira odluke tog Suda.
"Zato, nova priznanja nezavisnosti Kosova ne bi trebalo ohrabrivati. I ne bi trebalo vršiti pritisak na multilateralna tela da odobre članstvo secesionističkim vlastima u Prištini", rekao je Jeremić.
Prema njegovim rečima, takve inicijative mogu samo da ugroze ravnotežu na terenu, što nije ni u čijem interesu.
Jeremić je naglasio da je jedan od prioriteta srpske spoljne politike regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu, ocenjujući da je Srbija neophodna karika za stabilnost regiona, koja je ključna za njegova nastojanja da se uključi u EU.
Ako bi srpsku regionalnu politiku trebalo da sažmem u jednoj rečenici onda je to - više saradnje, u više pitanja i češće, rekao je Jeremić.
On je, međutim, dodao da je činjenica da su neke susedne zemlje priznale Kosovo za žaljenje i da je to izazvalo pukotine u regionu.
I pored toga, Beograd će nastaviti da se ponaša odgovorno, poručio je Jeremić.
Na putu za Evropu, naglasio je on, jedan od najpre ostvarivih ciljeva je vizna liberalizacija.
Restrikcije za putovanja u Evropu trebalo bi da budu ukinute, birokratske prepreke su relikvije prošlosti i njihovo održavanje je neodbranjivo, ocenio je Jeremić.
"Ne bi smeli da postoje Evropljani drugog reda. Ne bi smelo da bude razlike među onima koji su slobodni i onih koji su manje slobodni", naglasio je Jeremić, dodajući da bi to pitanje trebalo da se reši u bliskoj budućnosti.
(FoNet)
