Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da je Srbija dobila pozitivan izveštaj Evropske komisije koji se odnosi na viznu liberalizaciju, ali da on još nije dostavljen Srbiji.
Đelić je, gostujući na RTV B92, rekao da je "ostalo još nekoliko elemenata" kojima bi Srbija u narednom periodu trebalo da se pozabavi u procesu vizne liberalizacije, a jedan od njih se tiče procedure izdavanja putnih isprava osobama koje imaju prebivalište na Kosovu i Metohiji.
"Mi smo, naravno, u skladu sa našom državnom politikom i našim ustavom rekli da mi kao država nećemo na neki indirektni način priznati nezavisnost Kosova tako što ćemo reći da neko ko je sa Kosova ne može da dobije srpski pasoš", kazao je Đelić.
On je ocenio da to nije političko pitanje i da niko na Srbiju ne vrši pritisak da indirektno prizna Kosovo kako bi bila stavljena na belu šengensku listu.
Đelić je naveo da je o tom pitanju u toku dijalog između Evropske komisije i zemalja članica EU, i da će, nakon što primedbe budu definisane, Srbija moći da "doradi određene stvari".
On je istakao da ima redovnu komunikaciju i otvoren dijalog sa potpredsednikom Evropske komisije Žakom Baroom kako bi se pronašlo zajednički prihvatljivo rešenje, koje će biti objavljeno kada se usaglasi.
Komentarišući izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca o saradnji Srbije sa tim sudom, u kome se, prema nezvaničnim informacija, ocenjuje da su preostali haški optuženici u domašaju srpskih vlasti, Đelić je rekao da za to treba da se daju određeni dokazi i podsetio da je više puta i sam Bramerc rekao da Srbija radi sve što je u njenoj moći da zaokruži saradnju sa Haškim tribunalom.
Đelić je rekao da bi hapšenje Ratka Mladića bilo najbolji način da se otkoči približavanje Srbije Evropskoj uniji.
Vicepremijer je najavio da će sutra, u delegaciji predsednika Srbije, otputovati u Francusku na poziv predsednika te zemlje Nikole Sarkozija, gde će biti reči o bilateralnoj saradnji i budućnosti evrointegracija Srbije.
Đelić je najavio da će delegacija Srbije predstaviti ono što čini u domenu evropskih integracija i ekonomskog razvoja i da će predočiti mogućnosti za investicije francuskih preduzeća.
Đelić je rekao da će sutra u Parizu srpska delegacija imati susret sa Sarkozijem,a posle tog sastanka on će se sastati sa ministrom za emigracijum koji je nadležan za pitanje bele šengenske liste, dok će u četvrtak imati sastanak sa novim ministrom za evropske poslove Francuske.
Đelić je, gostujući na RTV B92, rekao da je "ostalo još nekoliko elemenata" kojima bi Srbija u narednom periodu trebalo da se pozabavi u procesu vizne liberalizacije, a jedan od njih se tiče procedure izdavanja putnih isprava osobama koje imaju prebivalište na Kosovu i Metohiji.
"Mi smo, naravno, u skladu sa našom državnom politikom i našim ustavom rekli da mi kao država nećemo na neki indirektni način priznati nezavisnost Kosova tako što ćemo reći da neko ko je sa Kosova ne može da dobije srpski pasoš", kazao je Đelić.
On je ocenio da to nije političko pitanje i da niko na Srbiju ne vrši pritisak da indirektno prizna Kosovo kako bi bila stavljena na belu šengensku listu.
Đelić je naveo da je o tom pitanju u toku dijalog između Evropske komisije i zemalja članica EU, i da će, nakon što primedbe budu definisane, Srbija moći da "doradi određene stvari".
On je istakao da ima redovnu komunikaciju i otvoren dijalog sa potpredsednikom Evropske komisije Žakom Baroom kako bi se pronašlo zajednički prihvatljivo rešenje, koje će biti objavljeno kada se usaglasi.
Komentarišući izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca o saradnji Srbije sa tim sudom, u kome se, prema nezvaničnim informacija, ocenjuje da su preostali haški optuženici u domašaju srpskih vlasti, Đelić je rekao da za to treba da se daju određeni dokazi i podsetio da je više puta i sam Bramerc rekao da Srbija radi sve što je u njenoj moći da zaokruži saradnju sa Haškim tribunalom.
Đelić je rekao da bi hapšenje Ratka Mladića bilo najbolji način da se otkoči približavanje Srbije Evropskoj uniji.
Vicepremijer je najavio da će sutra, u delegaciji predsednika Srbije, otputovati u Francusku na poziv predsednika te zemlje Nikole Sarkozija, gde će biti reči o bilateralnoj saradnji i budućnosti evrointegracija Srbije.
Đelić je najavio da će delegacija Srbije predstaviti ono što čini u domenu evropskih integracija i ekonomskog razvoja i da će predočiti mogućnosti za investicije francuskih preduzeća.
Đelić je rekao da će sutra u Parizu srpska delegacija imati susret sa Sarkozijem,a posle tog sastanka on će se sastati sa ministrom za emigracijum koji je nadležan za pitanje bele šengenske liste, dok će u četvrtak imati sastanak sa novim ministrom za evropske poslove Francuske.
Srbija ispunila većinu uslova
Odluka o ukidanju viza za zemlje zapadnog Balkana biće doneta na idućem sastanku šefova diplomatija Evropske unije 15. juna u Luksemburgu, prenela je iz Brisela austrijska novinska agencija APA.
Realno je da će građani "jedne do tri zemlje" krajem ove ili početkom iduće godine biti oslobođeni viza, rekao je za tu agenciju jedan neimenovani diplomata iz Evropske unije.
Prema njegovim rečima, trenutno se vodi diskusija da li će biti primenjeno takozvano rešenje "u paketu" ili pojedinačno.
Cilj je da se uputi jasan signal i onim zemljama koje nisu trenutno ispunile tražene uslove, istakao je neimenovani diplomata.
Makedonija je ispunila gotovo sve, Srbija i Crna Gora većinu, a Bosna i Hercegovina i Albanija još moraju da rade na ispunjavanju uslova za vizu liberalizaciju, objavila je Evropska inicijativa za stabilnost.
Evropska komisija i predstavnici zemalja članica Unije još nisu zvanično objavili pojedinosti iz izveštaja o mogućnosti za viznu liberalizaciju za zemlje zapadnog Balkana, ali Evropska inicijative za stabilnost smatra da transparentnost samo može da pomogne u ovom procesu.
"Iako se, zvanično, Evropska komisija ne slaže s tim, mi smatramo da je korisno objaviti ovakva dokumenta. Mislim da građani zapadnog Balkana imaju pravo da znaju koje su još obaveze njihovih vlada, ali i građani EU moraju biti upoznati sa reformama koje se dešavaju u regionu", rekla je predstavnik inicijative Aleksandra Štiglmajer za Dojče vele.
U objašnjenju inicijative se navodi da Evropska komisija ima šest određenih faza u proceni ispunjavanja uslova iz mape puta i svaka je predstavljena određenim brojem.
Najbolju i najvišu ocenu ima Makedonija, broj jedan, što znači da je ona ispunila sve ili gotovo sve uslove predviđene mapom puta.
Srbija i Crna Gora imaju ocenu 1,75, što je bliže oceni o ispunjenosti "većeg dela uslova", dok BiH i Albanija imaju ocenu tri, što znači da su na "pravom putu, ali ne ispunjavaju sve potrebne uslove".
Zbog izbora za Evropski parlament verovatno je da će to telo tek u septembru razmatrati pitanje vizne liberalizacije za zapadni Balkan, što, prema mišljenju, Aleksandre Štiglmajer, daje sasvim dovoljno vremena Crnoj Gori i Srbiji da stignu Makedoniju u ispunjavanju uslova i da zajedno dobiju bezvizni režim.
(agencije/arhivska fotografija Boris Tadić i Božidar Đelić)
Realno je da će građani "jedne do tri zemlje" krajem ove ili početkom iduće godine biti oslobođeni viza, rekao je za tu agenciju jedan neimenovani diplomata iz Evropske unije.
Prema njegovim rečima, trenutno se vodi diskusija da li će biti primenjeno takozvano rešenje "u paketu" ili pojedinačno.
Cilj je da se uputi jasan signal i onim zemljama koje nisu trenutno ispunile tražene uslove, istakao je neimenovani diplomata.
Makedonija je ispunila gotovo sve, Srbija i Crna Gora većinu, a Bosna i Hercegovina i Albanija još moraju da rade na ispunjavanju uslova za vizu liberalizaciju, objavila je Evropska inicijativa za stabilnost.
Evropska komisija i predstavnici zemalja članica Unije još nisu zvanično objavili pojedinosti iz izveštaja o mogućnosti za viznu liberalizaciju za zemlje zapadnog Balkana, ali Evropska inicijative za stabilnost smatra da transparentnost samo može da pomogne u ovom procesu.
"Iako se, zvanično, Evropska komisija ne slaže s tim, mi smatramo da je korisno objaviti ovakva dokumenta. Mislim da građani zapadnog Balkana imaju pravo da znaju koje su još obaveze njihovih vlada, ali i građani EU moraju biti upoznati sa reformama koje se dešavaju u regionu", rekla je predstavnik inicijative Aleksandra Štiglmajer za Dojče vele.
U objašnjenju inicijative se navodi da Evropska komisija ima šest određenih faza u proceni ispunjavanja uslova iz mape puta i svaka je predstavljena određenim brojem.
Najbolju i najvišu ocenu ima Makedonija, broj jedan, što znači da je ona ispunila sve ili gotovo sve uslove predviđene mapom puta.
Srbija i Crna Gora imaju ocenu 1,75, što je bliže oceni o ispunjenosti "većeg dela uslova", dok BiH i Albanija imaju ocenu tri, što znači da su na "pravom putu, ali ne ispunjavaju sve potrebne uslove".
Zbog izbora za Evropski parlament verovatno je da će to telo tek u septembru razmatrati pitanje vizne liberalizacije za zapadni Balkan, što, prema mišljenju, Aleksandre Štiglmajer, daje sasvim dovoljno vremena Crnoj Gori i Srbiji da stignu Makedoniju u ispunjavanju uslova i da zajedno dobiju bezvizni režim.
(agencije/arhivska fotografija Boris Tadić i Božidar Đelić)
Pridruži se MONDO zajednici.
