Srbija je u 2005. godini bila “obećana” zemlja za azilante iz zemalja trećeg sveta - čak 55 državljana Uzbekistana, Indije, Šri Lanke, Bangladeša, Moldavije, Mongolije i Maroka zatražilo je azil od srpskih vlasti.
Srbija je u 2005. godini bila “obećana” zemlja za azilante iz zemalja trećeg sveta - čak 55 državljana Uzbekistana, Indije, Šri Lanke, Bangladeša, Moldavije, Mongolije i Maroka zatražilo je azil od srpskih vlasti.Prema podacima UNHCR, 55 osoba iz zemalja trećeg sveta zatražile su 2005. azil u Srbiji, dok je 2004. broj podnetih zahteva bio manji za pet.
Najviše zahteva za azil bilo je 1989. i 1990. godine, kada je nekoliko hiljada rumunskih državljana, zbog smene vlasti i nemira u toj zemlji, pokušalo da nadje utočište u tadašnjoj SFRJ.
Azil podrazumeva zaštitu koju jedna država u sklopu medjunarodnih obaveza pruža stranim državljanima koji su progonjeni u svojoj zemlji i ne mogu ili ne žele da se u nju vrate, rekao je potpukovnik Predrag Zlatić iz Uprave pogranične policije MUP-a Srbije.
Pravo na azil je jedno od osnovnih ljudskih prava, definisano u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima iz 1948. godine.Razlozi za davanje azila i status izbeglica precizno su utvrdjeni Ženevskom konvencijom o izbeglicama iz 1951. i Protokolom iz 1967. godine.
SCG je usvojila u martu prošle godine okvirni Zakon o azilu koji reguliše osnovne pojmove i načela o tome šta je azil, ko ima status izbeglice, ko ima pravo na neke druge oblike humanitarne zaštite.
Taj zakon ostavio je državama članicama, svakoj posebno, da regulišu proceduru za utvrdjivanje azila, odnosno da donesu zakon kojim će biti ustanovljeni nadležni organi za sprovodjenje prvostepenog postupka.
Za stanovnike afričkih zemalja, Indije i Bangladeša postupak utvrdjivanja statusa ne sprovode državni organi, već kancelarija UNHCR u Beogradu.
Ukoliko UNHCR oceni da su osobe sa zahtevom za azil zaista izbeglice, odnosno azilanti, traži za njih prijem u neku od zemalja koje su za to voljne. Ko dobije azil stiče pravo na stalni boravak u zemlji, pravo na rad, pravo na zdravstveno i socijalno osiguranje, na osnovno i srednje obrazovanje, što sve zavisi od slučaja do slučaja, objasnio je Zlatić.
Najatraktivnije evropske zemlje za azilante su Francuska i Nemačka, koje godišnje dobiju i po nekoliko desetina hiljada zahteva za azil. Švedska azil daje i homoseksualcima, prihvatajući ih kao progonjene pripadnike društvene grupe, dok se to u Nemačkoj i Francuskoj ne tumači kao razlog za azil.
(Tanjug)
