Srbija je napredovala u hapšenju haških optuženika i procesuiranju optuženih za ratne zločine pred domaćim sudovima, ali problem i dalje predstavlja diskriminacija prema manjinama i nekažnjavanje za etničko nasilje, ocenila je organizacija Amnesti internešnel (AI), u izveštaju za 2009. godinu.
Srbija je napredovala u hapšenju haških optuženika i procesuiranju optuženih za ratne zločine pred domaćim sudovima, ali problem i dalje predstavlja diskriminacija prema manjinama i nekažnjavanje za etničko nasilje, ocenila je organizacija Amnesti internešnel (AI), u izveštaju za 2009. godinu.
U delu izveštaja pod naslovom "Međunarodna pravda - Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju", grupa je podsetila da su srpske vlasti u junu i julu uhapsile haške optuženike Stojana Župljanina i Radovana Karadžića.
Navodeći da su bivši premijer Kosova i vođa OVK Ramuš Haradinaj i njegov saradnik Idriz Baljaj u aprilu pred Haškim sudom oslobođeni optužbi za ratne zločine počinjene 1998. godine nad Srbima, Romima i Albancimama, AI naglašava da je sudsko veće ukazalo na znatne teškoće Tužilaštva u prikupljanju svedočenja.
Kada je reč o procesima pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, u dokumentu su pomenute presude pripadnicima paravojne formacije "Žute ose", proces protiv pripadnika "Škorpiona", suđenja za zločine na farmi "Ovčara" u Hrvatskoj i Suvoj Reci na Kosovu, kao i suđenje optuženima za ubistvo braće Bitići.
Grupa je, takođe, podsetila da glavni albanski tužilac nije dozvolio otvaranje istrage srpskih vlasti o trgovini organima oko 300 Srba koji su oteti i, navodno, prebačeni u Albaniju, uz obrazloženje da je Tribunal već sproveo istragu o tome i da nije pronašao nikakve dokaze.
U delu izveštaja pod naslovom "Kosovo", ukazano je da UNMIK nije uspeo da reši pitanje nekažnjavanja predstavnika međunarodne zajednice odgovornih za kršenje ljudskih prava, kao ni počinioce ratnih zločina, pre svega one odgovorne za nestanke i otmice.
"Osoblje UNMIK-a odgovorno za kršenje ljudskih prava stanovnika Kosova nikad nije odgovaralo za svoja nedela. EU je u oktobru prihvatila da američki pripadnici Euleksa ne odgovaraju pred evropskim pravosuđem za kršenje ljudskih prava", navedeno je u dokumentu.
"Međunarodni tužioci i sudije UNMIK-a ostvarili su slab napredak u slučajevima ratnih zločina", naglašava AI i dodaje da je do avgusta pokrenuto sedam takvih postupaka, od oko 1.560, koliko se procenjuje da ih ima.
Prema tog grupi, većina odgovornih za nestanke i otmice ostala je nekažnjena - istrage su otvorene u svega šest slučajeva, dok se 1.918 Albanaca, Srba i pripadnika drugih zajednica i dalje vodi kao nestalo.
Na Kosovu, kao i u ostalom delu Srbije, takođe vlada diskriminacija prema manjinskim zajednicama, a povratak izbeglica je zanemarljiv, navedeno je u dokumentu.
U području Sandžaka, "sporovi među političkim strankama i suparničkim islamskim grupama i dalje izazivaju nasilje, uključujući paljenje džamije kod Novog Pazara".
AI je podsetila da još nema napretka u istrazi povodom preterane upotrebe sile prema zatvorenicima u Nišu, koji su se pobunili u decembru 2006. i od kojih je jedan umro od posledica premlaćivanja.
U avgustu je, zbog preterane primene sile, suspednovano šest policajaca pošto je Ranko Panić umro od povreda zadobijenih 29. jula na protestima zbog Karadžićevog hapšenja, piše u dokumentu.
Grupa je naglasila i da još ima izveštaja o zlostavljanju albanskih zatvorenika, kao i neprihvatljivom ponašanju policije prema novinarima i Romima.
Direktorki Centra za humanitarno pravo Nataši Kandić pretili su vodeći političari zbog toga što je u skupštini Kosova prisustvovala ceremoniji proglašenja nezavisnosti, a direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko bila je meta protesta posle medijske kampanje protiv nje, navedeno je u izveštaju.
(Tanjug)
U delu izveštaja pod naslovom "Međunarodna pravda - Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju", grupa je podsetila da su srpske vlasti u junu i julu uhapsile haške optuženike Stojana Župljanina i Radovana Karadžića.
Navodeći da su bivši premijer Kosova i vođa OVK Ramuš Haradinaj i njegov saradnik Idriz Baljaj u aprilu pred Haškim sudom oslobođeni optužbi za ratne zločine počinjene 1998. godine nad Srbima, Romima i Albancimama, AI naglašava da je sudsko veće ukazalo na znatne teškoće Tužilaštva u prikupljanju svedočenja.
Kada je reč o procesima pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, u dokumentu su pomenute presude pripadnicima paravojne formacije "Žute ose", proces protiv pripadnika "Škorpiona", suđenja za zločine na farmi "Ovčara" u Hrvatskoj i Suvoj Reci na Kosovu, kao i suđenje optuženima za ubistvo braće Bitići.
Grupa je, takođe, podsetila da glavni albanski tužilac nije dozvolio otvaranje istrage srpskih vlasti o trgovini organima oko 300 Srba koji su oteti i, navodno, prebačeni u Albaniju, uz obrazloženje da je Tribunal već sproveo istragu o tome i da nije pronašao nikakve dokaze.
U delu izveštaja pod naslovom "Kosovo", ukazano je da UNMIK nije uspeo da reši pitanje nekažnjavanja predstavnika međunarodne zajednice odgovornih za kršenje ljudskih prava, kao ni počinioce ratnih zločina, pre svega one odgovorne za nestanke i otmice.
"Osoblje UNMIK-a odgovorno za kršenje ljudskih prava stanovnika Kosova nikad nije odgovaralo za svoja nedela. EU je u oktobru prihvatila da američki pripadnici Euleksa ne odgovaraju pred evropskim pravosuđem za kršenje ljudskih prava", navedeno je u dokumentu.
"Međunarodni tužioci i sudije UNMIK-a ostvarili su slab napredak u slučajevima ratnih zločina", naglašava AI i dodaje da je do avgusta pokrenuto sedam takvih postupaka, od oko 1.560, koliko se procenjuje da ih ima.
Prema tog grupi, većina odgovornih za nestanke i otmice ostala je nekažnjena - istrage su otvorene u svega šest slučajeva, dok se 1.918 Albanaca, Srba i pripadnika drugih zajednica i dalje vodi kao nestalo.
Na Kosovu, kao i u ostalom delu Srbije, takođe vlada diskriminacija prema manjinskim zajednicama, a povratak izbeglica je zanemarljiv, navedeno je u dokumentu.
U području Sandžaka, "sporovi među političkim strankama i suparničkim islamskim grupama i dalje izazivaju nasilje, uključujući paljenje džamije kod Novog Pazara".
AI je podsetila da još nema napretka u istrazi povodom preterane upotrebe sile prema zatvorenicima u Nišu, koji su se pobunili u decembru 2006. i od kojih je jedan umro od posledica premlaćivanja.
U avgustu je, zbog preterane primene sile, suspednovano šest policajaca pošto je Ranko Panić umro od povreda zadobijenih 29. jula na protestima zbog Karadžićevog hapšenja, piše u dokumentu.
Grupa je naglasila i da još ima izveštaja o zlostavljanju albanskih zatvorenika, kao i neprihvatljivom ponašanju policije prema novinarima i Romima.
Direktorki Centra za humanitarno pravo Nataši Kandić pretili su vodeći političari zbog toga što je u skupštini Kosova prisustvovala ceremoniji proglašenja nezavisnosti, a direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko bila je meta protesta posle medijske kampanje protiv nje, navedeno je u izveštaju.
(Tanjug)
