Boris Tadić izjavio u Parizu da je "velika obaveza demokratske Srbije da završi saradnju" sa Tribunalom, ali da Srbija u ovom trenutku ne može da kaže gde su preostali begunci, Ratko Mladić i Goran Hadžić.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je sinoć u Parizu da je "velika obaveza demokratske Srbije da završi saradnju" sa Haškim tribunalom, ali da Srbija u ovom trenutku ne može da kaže gde su preostali begunci, Ratko Mladić i Goran Hadžić.
"Voleo bih da su u Srbiji, jer bi tako Srbija mogla da izvrši svoju obavezu. U suprotnom je u nemogućoj situaciji", rekao je Tadić u predavanju na Institutu za međunarodne odnose u Parizu, čime je završio dvodnevnu radnu posetu Francuskoj.
Predsednik Srbije je ocenio da njegova poseta Francuskoj "može da bude istorijska, da predstavlja novu etapu u strateškom partnerstvu dve zemlje".
"Uspostavljanje dobrih odnosa sa Francuskom je od nacionalnog značaja , a strateški cilj Srbije je ulazak u Evropsku uniju", istakao je Tadić u predavanju u prestižnom francuskom institutu, u prisustvu njegovog osnivača Tjerija de Monbrijala i mnogih diplomata akreditovanih u francuskoj prestonici.
"Ubeđen sam da će nakon ratifikacije Lisabonskog ugovora Srbija biti ključni i nezaobilazni činilac u tako definisanoj Evropi", istakao je Tadić, ocenjujući da "bez prosperitetne Srbije nema stabilnosti na Balkanu".
Šef države je insistirao da će Srbija nastaviti da vodi miroljubivu politiku, što podrazumeva očuvanje teritorijalnog integriteta svih susednih zemalja.
"Jedno od najvažnijih pitanja je očuvanje integriteta Bosne i Hercegovine i njena evropska budućnost", rekao je Tadić.
Osvrćući se na pitanje budućeg statusa Kosova, Tadić je rekao da "Francuska može da očekuje od Srbije principijelnost i vođenje miroljubive politike".
"Čekamo pravno rešenje ovog pitanja pred Međunarodnim sudom pravde. To je način na koji Srbija brani vlastiti integritet i osnovne evropske principe", poručio je.
Na pitanje ambasadora Albanije da li će Srbija prihvatiti odluku Međunarodnog suda pravde ukoliko ovaj sud potvrdi jednostranu nezavisnost Kosova, Tadić je rekao da odluka suda u Hagu neće biti protivna interesima Srbije, jer je i " jednostavnim uvidom u međunarodno pravo jasno" da je ova odluka nelegalna
"Srbija nikada neće da prizna Kosovo, za nju je to neprihvatljivo", istakao je Tadić.
Na pitanje o eventualnoj podeli Kosova, Tadić je rekao da se "Srbija u ovom trenutku ne izjašnjava, jer želi da se završi proces pred Međunarodnim sudom kako bi sela za sto i pronašla rešenje koje je dobro i za srpsku i za albansku stranu".
On je kao primere mogućeg rešenja naveo odnos Velike Britanije i Severne Irske, dve Nemačke, kao i primer Hong Konga.
Predsednik Srbije je veliku pažnju posvetio ekonomskom razvoju Srbije i pitanjima ekonomske saradnje sa susedima, kao i sa Francuskom.
"Ekonomska situacija u Srbiji je složena, ali je bolja nego u nekim zemljama u regionu, pa čak i u nekim zemljama Evropske unije", rekao je Tadić, osvrćuhi se na aranžmane koje je Srbija sklopila sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom.
On je predstavio velike projekte izgradnje infrastrukture u regionu, puteva, železničkog saobraćaja i završetka panevropskog koridora 10, u čemu Srbija traži francuske partnere.
Tadić je govorio i o Srbiji kao čvorištu za snabdevanje regiona električnom energijom, čiji je deo i projekat izgradnje Đerdapa 3.
(Tanjug)
"Voleo bih da su u Srbiji, jer bi tako Srbija mogla da izvrši svoju obavezu. U suprotnom je u nemogućoj situaciji", rekao je Tadić u predavanju na Institutu za međunarodne odnose u Parizu, čime je završio dvodnevnu radnu posetu Francuskoj.
Predsednik Srbije je ocenio da njegova poseta Francuskoj "može da bude istorijska, da predstavlja novu etapu u strateškom partnerstvu dve zemlje".
"Uspostavljanje dobrih odnosa sa Francuskom je od nacionalnog značaja , a strateški cilj Srbije je ulazak u Evropsku uniju", istakao je Tadić u predavanju u prestižnom francuskom institutu, u prisustvu njegovog osnivača Tjerija de Monbrijala i mnogih diplomata akreditovanih u francuskoj prestonici.
"Ubeđen sam da će nakon ratifikacije Lisabonskog ugovora Srbija biti ključni i nezaobilazni činilac u tako definisanoj Evropi", istakao je Tadić, ocenjujući da "bez prosperitetne Srbije nema stabilnosti na Balkanu".
Šef države je insistirao da će Srbija nastaviti da vodi miroljubivu politiku, što podrazumeva očuvanje teritorijalnog integriteta svih susednih zemalja.
"Jedno od najvažnijih pitanja je očuvanje integriteta Bosne i Hercegovine i njena evropska budućnost", rekao je Tadić.
Osvrćući se na pitanje budućeg statusa Kosova, Tadić je rekao da "Francuska može da očekuje od Srbije principijelnost i vođenje miroljubive politike".
"Čekamo pravno rešenje ovog pitanja pred Međunarodnim sudom pravde. To je način na koji Srbija brani vlastiti integritet i osnovne evropske principe", poručio je.
Na pitanje ambasadora Albanije da li će Srbija prihvatiti odluku Međunarodnog suda pravde ukoliko ovaj sud potvrdi jednostranu nezavisnost Kosova, Tadić je rekao da odluka suda u Hagu neće biti protivna interesima Srbije, jer je i " jednostavnim uvidom u međunarodno pravo jasno" da je ova odluka nelegalna
"Srbija nikada neće da prizna Kosovo, za nju je to neprihvatljivo", istakao je Tadić.
Na pitanje o eventualnoj podeli Kosova, Tadić je rekao da se "Srbija u ovom trenutku ne izjašnjava, jer želi da se završi proces pred Međunarodnim sudom kako bi sela za sto i pronašla rešenje koje je dobro i za srpsku i za albansku stranu".
On je kao primere mogućeg rešenja naveo odnos Velike Britanije i Severne Irske, dve Nemačke, kao i primer Hong Konga.
Predsednik Srbije je veliku pažnju posvetio ekonomskom razvoju Srbije i pitanjima ekonomske saradnje sa susedima, kao i sa Francuskom.
"Ekonomska situacija u Srbiji je složena, ali je bolja nego u nekim zemljama u regionu, pa čak i u nekim zemljama Evropske unije", rekao je Tadić, osvrćuhi se na aranžmane koje je Srbija sklopila sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom.
On je predstavio velike projekte izgradnje infrastrukture u regionu, puteva, železničkog saobraćaja i završetka panevropskog koridora 10, u čemu Srbija traži francuske partnere.
Tadić je govorio i o Srbiji kao čvorištu za snabdevanje regiona električnom energijom, čiji je deo i projekat izgradnje Đerdapa 3.
(Tanjug)
