Suđenje Vojislavu Šešelju po optužnici za nepoštovanje suda počelo je u petak popodne pred Haškim tribunalom, ali se znatan deo prvog dela postupka odvijao iza zatvorenih vrata.
Tribunal je, krajem januara, optužio Šešelja za nepoštovanje suda zato što je u jednoj od svojih knjiga, objavljenoj novembra 2007, obelodanio identitet zaštićenih svedoka u procesu koji se protiv njega vodi po optužnici za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
U uvodnoj reči, tužilac Brus Makferlejn tvrdio je da je Šešelj objavljivanjem podataka o zaštićenim svedocima u knjizi - čiji naslov Tribunal vodi kao poverljiv - počinio krivično delo nepoštovanja suda.
Prema rečima tužioca, Šešelj je u knjizi obelodanio delove izjave trojice svedoka, kao i podatke o njima na osnovu kojih se može otkriti njihov identitet.
"Dokazi će pokazati da je optuženi pokušao da zamaskira identifikaciju svedoka, kako bi izbegao da protiv njega bude pokrenut postupak za nepoštovanje suda", rekao je Makferlejn.
Tužilac je naznačio da je Šešelj u sudnici Tribunala priznao da je autor knjige, odnosno da je naložio njegovim saradnicima da je sačine.
Makferlejn je citirao i Šešeljeve reči da ga "baš briga" ako neko "dovoljno bistar i pametan" čitajući knjigu "može da zaključi ko su svedoci".
Tužilac je, nasuprot tome, tvrdio da "svako ko raspolaže činjenicama" na osnovu podataka iz Šešeljeve knjige može utvrditi ko su svedoci.
Znatan deo uvodne reči optužbe, posvećen detaljima o kritičnim delovima knjige, sudije su saslušale iza zatvorenih vrata.
Na javnom delu sednice, pre formalnog početka suđenja, Šešelj je rekao da u knjizi "verovatno postoje" podaci koji bi mogli da otkriju identitete svedoka, ali da ni tužilac ne tvrdi da je on identifikovao svedoka, a da "identifikacija mora biti jasna i nedvosmislena".
"Bilo bi besmisleno da meni sudite za ovu izvanrednu knjigu, a da ona cela ne bude uvedena u spis", kazao je Šešelj.
Šešelj je ocenio da je proces pokrenut kako bi se pronašlo "pravno utemeljenje" da mu Tribunal oduzme pravo da se brani sam u glavnom postupku u kojem je optužen za ratne zločine.
"Meni nije bio cilj da zaštrašim svedoke, niti da objavim njihova imena, nego da raskrinkam aferu kao takvu, jer je iskonstruisana i zasnovana na lažnim svedočenjima. To sam i učinio na glavnom procesu u kojem od optužbi nije ostao ni kamen na kamenu. Iz tog razloga je suđenje i prekinuto, jer ne znaju kako da izađu iz procesa", rekao je Šešelj.
Iz Šešeljevih reči da je u knjizi - čiji naslov se pred Tribunalom vodi kao poverljiv - objavio izvorne dokumente, poput ugovora o razmeni imovine na kojima su se našla i imena nekih svedoka, proizlazi da je tema knjige, kako je rekao, "afera" u vojvođanskom selu Hrtkovci.
Šešelj je u glavnom postupku, između ostalog, optužen za proterivanje hrvatskih meštana iz Hrtkovaca u proleće i leto 1992.
Lider Srpske radikalne stranke je tvrdio i da su trojica svedoka - čije je identitete po optužnici otkrio - u kritično vreme "bili na javnim funkcijama" i da je u dokumentima koje je objavio u knjizi "bilo neizbežno pominjanje njihovih imena".
"Ja nisam imao pravo da intervenišem u te dokumente - oni su objavljeni u izvornom obliku. Na primer, ja sam objavio sve ugovore o razmeni imovine do kojih sam došao da bih opovrgao navode optužnice o proterivanju", naznačio je Šešelj.
On je kazao i da tužilac Brus Makferlejn "nema nijedan, jedini dokaz da je bilo koji od ova tri svedoka imao bilo kakve probleme posle objavljivanja knjige", iako su oni i u javnim nastupima u Srbiji ponovili sve što su rekli haškim tužiocima.
Na pitanje sudije Ijana Bonomija (Iain Bonomy) može li veću dostaviti kopije tih javnih nastupa svedoka, Šešelj je odgovorio potvrdno.
Šešelj je naglasio i da tužilac Mekfarlejn nije dokazao postojanje "pravnog bića" krivičnog dela nepoštovanja suda, niti njegov umišljaj da otkrivanjem identiteta zastraši svedoke.
"Ovde problema zapravo nema - tužioci su se ovoga setili tek kada su doživeli fijasko u glavnom procesu... Tužilaštvo je u problemu i da bi se izvuklo, želi da mi se oduzme pravo da se branim sam i da mi se nametne branilac... Tužilaštvu sada ovde treba da vi mene proglasite krivim za nepoštovanje suda da bi se to iskoristilo kao pravno utemeljenje da mi se oduzme pravo da se branim sam", rekao je Šešelj sudijama.
Zatvorske kazne koje je Tribunal do sada izricao za nepoštovanje suda, od kojih je najduža bila četiri meseca, Šešelj je nazvao "smešnim za čoveka koji je već sedam godina u pritvoru". Napomenuo je da je "strpljiv" i da je spreman da na okončanje glavnog procesa protiv njega u pritvoru čeka "još sedam i 77 godina".
Prethodno je tužilac Makferlejn zatražio da Šešelj bude kažnjen takvom zatvorskom kaznom.
I tužilac i Šešelj su najavili da tokom suđenja neće izvoditi svedoke.
Predsedavajući sudija O Gon Kvon (O-gon Kwon) rekao je da namerava da suđenje okonča tokom dana, a da će presudu izreći naknadno. U sudskom veću su još sudije Kevin Parker i Ijan Bonomi (Iain Bonomy).
Šešelj je prvi optuženi za ratne zločine pred Tribunalom koji je tokom suđenja optužen i za nepoštovanje suda.
Na teret mu se optužnicom stavlja da je u knjizi, čiji naslov nije naveden, namerno objavio informacije na osnovu kojih se može utvrditi identitet trojice svedoka, kojima je prethodno sudsko veće Tribunala odredilo zaštitne mere - dodelu pseudonima i skrivanje lika, uz izmenu glasa.
Po optužnici, Šešelj je objavio profesije, imena članova porodica i druge podatke o zaštićenim svedocima, kao i delove njihovih izjava datih haškom tužilastvu.
Time je, navodi se u optužnici, "voljno i hotimično" ometao sprovođenje pravde.
Početkom marta, Šešelj je izjavio da nije kriv za nepoštovanje suda.
Za nepoštovanje suda zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, do 100.000 evra ili obe.
Glavni proces protiv njega, koji je počeo novembra 2007, prekinut je na zahtev Tužilaštva zbog tvrdnji svedoka da su im Šešeljevi ljudi upućivali pretnje.
U pritvoru Tribunala, Šešelj je od kraja februara 2003. kada se dobrovoljno predao.
(Beta)
Tribunal je, krajem januara, optužio Šešelja za nepoštovanje suda zato što je u jednoj od svojih knjiga, objavljenoj novembra 2007, obelodanio identitet zaštićenih svedoka u procesu koji se protiv njega vodi po optužnici za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
U uvodnoj reči, tužilac Brus Makferlejn tvrdio je da je Šešelj objavljivanjem podataka o zaštićenim svedocima u knjizi - čiji naslov Tribunal vodi kao poverljiv - počinio krivično delo nepoštovanja suda.
Prema rečima tužioca, Šešelj je u knjizi obelodanio delove izjave trojice svedoka, kao i podatke o njima na osnovu kojih se može otkriti njihov identitet.
"Dokazi će pokazati da je optuženi pokušao da zamaskira identifikaciju svedoka, kako bi izbegao da protiv njega bude pokrenut postupak za nepoštovanje suda", rekao je Makferlejn.
Tužilac je naznačio da je Šešelj u sudnici Tribunala priznao da je autor knjige, odnosno da je naložio njegovim saradnicima da je sačine.
Makferlejn je citirao i Šešeljeve reči da ga "baš briga" ako neko "dovoljno bistar i pametan" čitajući knjigu "može da zaključi ko su svedoci".
Tužilac je, nasuprot tome, tvrdio da "svako ko raspolaže činjenicama" na osnovu podataka iz Šešeljeve knjige može utvrditi ko su svedoci.
Znatan deo uvodne reči optužbe, posvećen detaljima o kritičnim delovima knjige, sudije su saslušale iza zatvorenih vrata.
Na javnom delu sednice, pre formalnog početka suđenja, Šešelj je rekao da u knjizi "verovatno postoje" podaci koji bi mogli da otkriju identitete svedoka, ali da ni tužilac ne tvrdi da je on identifikovao svedoka, a da "identifikacija mora biti jasna i nedvosmislena".
"Bilo bi besmisleno da meni sudite za ovu izvanrednu knjigu, a da ona cela ne bude uvedena u spis", kazao je Šešelj.
Šešelj je ocenio da je proces pokrenut kako bi se pronašlo "pravno utemeljenje" da mu Tribunal oduzme pravo da se brani sam u glavnom postupku u kojem je optužen za ratne zločine.
"Meni nije bio cilj da zaštrašim svedoke, niti da objavim njihova imena, nego da raskrinkam aferu kao takvu, jer je iskonstruisana i zasnovana na lažnim svedočenjima. To sam i učinio na glavnom procesu u kojem od optužbi nije ostao ni kamen na kamenu. Iz tog razloga je suđenje i prekinuto, jer ne znaju kako da izađu iz procesa", rekao je Šešelj.
Iz Šešeljevih reči da je u knjizi - čiji naslov se pred Tribunalom vodi kao poverljiv - objavio izvorne dokumente, poput ugovora o razmeni imovine na kojima su se našla i imena nekih svedoka, proizlazi da je tema knjige, kako je rekao, "afera" u vojvođanskom selu Hrtkovci.
Šešelj je u glavnom postupku, između ostalog, optužen za proterivanje hrvatskih meštana iz Hrtkovaca u proleće i leto 1992.
Lider Srpske radikalne stranke je tvrdio i da su trojica svedoka - čije je identitete po optužnici otkrio - u kritično vreme "bili na javnim funkcijama" i da je u dokumentima koje je objavio u knjizi "bilo neizbežno pominjanje njihovih imena".
"Ja nisam imao pravo da intervenišem u te dokumente - oni su objavljeni u izvornom obliku. Na primer, ja sam objavio sve ugovore o razmeni imovine do kojih sam došao da bih opovrgao navode optužnice o proterivanju", naznačio je Šešelj.
On je kazao i da tužilac Brus Makferlejn "nema nijedan, jedini dokaz da je bilo koji od ova tri svedoka imao bilo kakve probleme posle objavljivanja knjige", iako su oni i u javnim nastupima u Srbiji ponovili sve što su rekli haškim tužiocima.
Na pitanje sudije Ijana Bonomija (Iain Bonomy) može li veću dostaviti kopije tih javnih nastupa svedoka, Šešelj je odgovorio potvrdno.
Šešelj je naglasio i da tužilac Mekfarlejn nije dokazao postojanje "pravnog bića" krivičnog dela nepoštovanja suda, niti njegov umišljaj da otkrivanjem identiteta zastraši svedoke.
"Ovde problema zapravo nema - tužioci su se ovoga setili tek kada su doživeli fijasko u glavnom procesu... Tužilaštvo je u problemu i da bi se izvuklo, želi da mi se oduzme pravo da se branim sam i da mi se nametne branilac... Tužilaštvu sada ovde treba da vi mene proglasite krivim za nepoštovanje suda da bi se to iskoristilo kao pravno utemeljenje da mi se oduzme pravo da se branim sam", rekao je Šešelj sudijama.
Zatvorske kazne koje je Tribunal do sada izricao za nepoštovanje suda, od kojih je najduža bila četiri meseca, Šešelj je nazvao "smešnim za čoveka koji je već sedam godina u pritvoru". Napomenuo je da je "strpljiv" i da je spreman da na okončanje glavnog procesa protiv njega u pritvoru čeka "još sedam i 77 godina".
Prethodno je tužilac Makferlejn zatražio da Šešelj bude kažnjen takvom zatvorskom kaznom.
I tužilac i Šešelj su najavili da tokom suđenja neće izvoditi svedoke.
Predsedavajući sudija O Gon Kvon (O-gon Kwon) rekao je da namerava da suđenje okonča tokom dana, a da će presudu izreći naknadno. U sudskom veću su još sudije Kevin Parker i Ijan Bonomi (Iain Bonomy).
Šešelj je prvi optuženi za ratne zločine pred Tribunalom koji je tokom suđenja optužen i za nepoštovanje suda.
Na teret mu se optužnicom stavlja da je u knjizi, čiji naslov nije naveden, namerno objavio informacije na osnovu kojih se može utvrditi identitet trojice svedoka, kojima je prethodno sudsko veće Tribunala odredilo zaštitne mere - dodelu pseudonima i skrivanje lika, uz izmenu glasa.
Po optužnici, Šešelj je objavio profesije, imena članova porodica i druge podatke o zaštićenim svedocima, kao i delove njihovih izjava datih haškom tužilastvu.
Time je, navodi se u optužnici, "voljno i hotimično" ometao sprovođenje pravde.
Početkom marta, Šešelj je izjavio da nije kriv za nepoštovanje suda.
Za nepoštovanje suda zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, do 100.000 evra ili obe.
Glavni proces protiv njega, koji je počeo novembra 2007, prekinut je na zahtev Tužilaštva zbog tvrdnji svedoka da su im Šešeljevi ljudi upućivali pretnje.
U pritvoru Tribunala, Šešelj je od kraja februara 2003. kada se dobrovoljno predao.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
