Uvidjaj na mestu ubistva premijera Zorana Djindjića ispred zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj 9 završen je posle skoro pet časova. Uvidjaju, koji je počeo nešto posle 10 sati, prisustvovali su optuženi Milorad Ulemek Legija, Zvezdan Jovanović, Dušan Krsmanović, kao i predsednik sudskog veća Marko Kljajević, zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić i branioci okrivljenih.
Uvidjaj na mestu ubistva premijera Zorana Djindjića ispred zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj 9 završen je posle skoro pet časova. Uvidjaju, koji je počeo nešto posle 10 sati, prisustvovali su optuženi Milorad Ulemek Legija, Zvezdan Jovanović, Dušan Krsmanović, kao i predsednik sudskog veća Marko Kljajević, zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić i branioci okrivljenih.
Glavni okrivljeni za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjića, Ulemek i Jovanović dovedeni su pod jakim obezbedjenjem u dvorište Vlade Srbije, a pristup zgradi blokiran je bezbednosnim snagama sa svih strana. Prilazak nije dozvoljen ni novinarima.
Saobraćaj je blokiran u Ulici kneza Miloša, osim za vozila javnog gradskog prevoza.
Oko zgrade vlade rasporedjeni su pripadnici Žandarmerije i policije, a nekoliko policijskih autobusa parkirano je u Birčaninovoj ulici.
Portparol Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu sudija Maja Kovačević-Tomić objasnila je u izjavi Tanjugu da je uvidjaj obavljen da bi se uradila dodatna merenja radi definisanja preciznih pitanja veštacima iz Visbadena.
Sudsko veće, koje sudi optuženima za ubistvo bivšeg srpskog premijera Zorana Djindjića, u ponedeljak je odlučilo da se obavi merenje razdaljine izmedju ulaza u zgradu Vlade gde je premijer ubijen i Nemanjine 9, kao i daljina od tog mesta do Birčaninove ulice.
Stručnjaci iz Visbadena treba da odgovore i na pitanja gde su stajali premijer Djindjić i šef njegovog obezbedjenja Milan Veruović u trenutku kada su pogodjeni.
Posle tog tragičnog dogadjaja Ulemek, bivši komandant elitne policijske formacije - Jedinice za specijalne operacije (JSO), postao je državni neprijatelj broj jedan, zbog sumnje da je umešan u ubistvo. Posle 14 meseci skrivanja, po sopstvenom kazivanju u svojoj kući, predao se početkom maja 2004. godine, ispred svog dvorišta u naselju Filmski grad. Na prvom pojavljivanju u sudnici Specijalnog suda 14. juna 2004. godine Legija je izjavio da ni on, ni bilo koji pripadnik JSO nisu učestvovali u organizaciji i izvršenju atentata na premijera i da se ne oseća krivim ni po jednoj tački optužnice.
Rodjeni Beogradjanin, Ulemek je polovinom osamdesetih godina stupio u francusku Legiju stranaca, a boravio je i na ratištima u centralnoj Africi. Godine 1992. stupio je u tadašnju Srpsku dobrovoljačku gardu, kojom je komandovao pokojni Željko Ražnatović Arkan, a posle toga angažovala ga je Služba državne bezbednosti, u vreme kada se na čelu službe nalazio Jovica Stanišić. Na čelu novoformirane JSO tada se nalazio Franko Simatović Frenki, ali je operatini komandant zapravo bio Legija, koji ga je potom i zamenio na toj funkciji.
Legijina jedinica bila je angažovana i na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine, boreći se protiv "Oslobodilačke vojske Kosova".
Posle 5. oktobra pripadnici JSO su učestvovali u upadu u rezidenciju Slobodana Miloševića, a Ulemek, koji je jedno vreme nosio i prezime Luković, posle serije incidenata u Kuli i Beogradu, podneo je ostavku na mesto komandanta JSO.
Legija je do sada osudjen za umešanost u nekoliko ubistava, atentata, pa je za nesreću na Ibarskoj magistrali 1999. godine, u kojoj su poginula četvorica funkcionera SPO, osudjen na 15 godina zatvora, za umešanost u ubistvo Ivana Stambolića na 40, a za atentat na Vuka Draškovića u Budvi na 15 godina zatvora.
Optuženi Zvezdan Jovanović uhapšen je krajem marta 2003. godine i do sada se na sudjenju branio ćutanjem. Rodom je iz metohijskog sela Budisavci, kraj Kline, detinjstvo je proveo u Peći, a potom su se njegovi roditelji, polovinom sedamdesetih godina, preselili u Čačak.
Bio je pomoćnik komandanta JSO, stalno je saradjivao sa Legijom i polovinom devedesetih godina angažovan je na Kosovi kao iskusni pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije. Tokom višemesečne akcije "Sablja", policija je na Novom Beogradu pronašla pušku "hekler i koh G3", a na osnovu balističke ekspertize utvrdjeno da je iz te puške Jovanović 12. marta pucao i ubio premijera.
Dušan Krsmanović je kao pripadnik "zemunskog klana" optužen da je prikupljao podatke o kretanju premijera i prenosio ih članovima klana, kao i da je za vreme atentata sa pakriranim automobilom bio u Nemanjinoj ulici da bi ostalim učesnicima pomogao prilikom bekstva.
U junu 2004. godine on je kao pripadnik "pajser brigade" osudjen u Okružnom sudu u Beogradu, na kaznu zatvora od tri godine i deset meseci, zbog proizvodnje i prodaje droge i učešća u tri otmice.
Tokom sudjenja u Specijalnom sudu, Krsmanović je najpre tvrdio da nije sposoban za sudjenje, ali su, posle izveštaja veštaka, u nastavku procesa, u martu 2004. godine, pročitani njegovi iskazi, u kojima je tvrdio da su Dušan Spasojević i Legija planirali Djindjićevo ubistvo.
(Tanjug)
Glavni okrivljeni za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjića, Ulemek i Jovanović dovedeni su pod jakim obezbedjenjem u dvorište Vlade Srbije, a pristup zgradi blokiran je bezbednosnim snagama sa svih strana. Prilazak nije dozvoljen ni novinarima.
Saobraćaj je blokiran u Ulici kneza Miloša, osim za vozila javnog gradskog prevoza.
Oko zgrade vlade rasporedjeni su pripadnici Žandarmerije i policije, a nekoliko policijskih autobusa parkirano je u Birčaninovoj ulici.
Portparol Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu sudija Maja Kovačević-Tomić objasnila je u izjavi Tanjugu da je uvidjaj obavljen da bi se uradila dodatna merenja radi definisanja preciznih pitanja veštacima iz Visbadena.
Sudsko veće, koje sudi optuženima za ubistvo bivšeg srpskog premijera Zorana Djindjića, u ponedeljak je odlučilo da se obavi merenje razdaljine izmedju ulaza u zgradu Vlade gde je premijer ubijen i Nemanjine 9, kao i daljina od tog mesta do Birčaninove ulice.
Stručnjaci iz Visbadena treba da odgovore i na pitanja gde su stajali premijer Djindjić i šef njegovog obezbedjenja Milan Veruović u trenutku kada su pogodjeni.
JSO i "zemunski klan"
Optuženi za ubistvo Zorana Djindjića - Milorad Ulemek Legija, Zvezdan Jovanović i Dušan Krsmanović su na lični zahtev prisustvovali uvidjaju na mestu ubistva premijera 12. marta 2003. godine.Posle tog tragičnog dogadjaja Ulemek, bivši komandant elitne policijske formacije - Jedinice za specijalne operacije (JSO), postao je državni neprijatelj broj jedan, zbog sumnje da je umešan u ubistvo. Posle 14 meseci skrivanja, po sopstvenom kazivanju u svojoj kući, predao se početkom maja 2004. godine, ispred svog dvorišta u naselju Filmski grad. Na prvom pojavljivanju u sudnici Specijalnog suda 14. juna 2004. godine Legija je izjavio da ni on, ni bilo koji pripadnik JSO nisu učestvovali u organizaciji i izvršenju atentata na premijera i da se ne oseća krivim ni po jednoj tački optužnice.
Rodjeni Beogradjanin, Ulemek je polovinom osamdesetih godina stupio u francusku Legiju stranaca, a boravio je i na ratištima u centralnoj Africi. Godine 1992. stupio je u tadašnju Srpsku dobrovoljačku gardu, kojom je komandovao pokojni Željko Ražnatović Arkan, a posle toga angažovala ga je Služba državne bezbednosti, u vreme kada se na čelu službe nalazio Jovica Stanišić. Na čelu novoformirane JSO tada se nalazio Franko Simatović Frenki, ali je operatini komandant zapravo bio Legija, koji ga je potom i zamenio na toj funkciji.
Legijina jedinica bila je angažovana i na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine, boreći se protiv "Oslobodilačke vojske Kosova".
Posle 5. oktobra pripadnici JSO su učestvovali u upadu u rezidenciju Slobodana Miloševića, a Ulemek, koji je jedno vreme nosio i prezime Luković, posle serije incidenata u Kuli i Beogradu, podneo je ostavku na mesto komandanta JSO.
Legija je do sada osudjen za umešanost u nekoliko ubistava, atentata, pa je za nesreću na Ibarskoj magistrali 1999. godine, u kojoj su poginula četvorica funkcionera SPO, osudjen na 15 godina zatvora, za umešanost u ubistvo Ivana Stambolića na 40, a za atentat na Vuka Draškovića u Budvi na 15 godina zatvora.
Optuženi Zvezdan Jovanović uhapšen je krajem marta 2003. godine i do sada se na sudjenju branio ćutanjem. Rodom je iz metohijskog sela Budisavci, kraj Kline, detinjstvo je proveo u Peći, a potom su se njegovi roditelji, polovinom sedamdesetih godina, preselili u Čačak.
Bio je pomoćnik komandanta JSO, stalno je saradjivao sa Legijom i polovinom devedesetih godina angažovan je na Kosovi kao iskusni pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije. Tokom višemesečne akcije "Sablja", policija je na Novom Beogradu pronašla pušku "hekler i koh G3", a na osnovu balističke ekspertize utvrdjeno da je iz te puške Jovanović 12. marta pucao i ubio premijera.
Dušan Krsmanović je kao pripadnik "zemunskog klana" optužen da je prikupljao podatke o kretanju premijera i prenosio ih članovima klana, kao i da je za vreme atentata sa pakriranim automobilom bio u Nemanjinoj ulici da bi ostalim učesnicima pomogao prilikom bekstva.
U junu 2004. godine on je kao pripadnik "pajser brigade" osudjen u Okružnom sudu u Beogradu, na kaznu zatvora od tri godine i deset meseci, zbog proizvodnje i prodaje droge i učešća u tri otmice.
Tokom sudjenja u Specijalnom sudu, Krsmanović je najpre tvrdio da nije sposoban za sudjenje, ali su, posle izveštaja veštaka, u nastavku procesa, u martu 2004. godine, pročitani njegovi iskazi, u kojima je tvrdio da su Dušan Spasojević i Legija planirali Djindjićevo ubistvo.
(Tanjug)
