Izaslanik Evropske unije Miroslav Lajčak izjavio je da se za kvalifikovanu večinu na referendumu u Crnoj Gori razmatraju formule od 55 odsto izašlih ili 41 odsto upisanih birača. Crnogorski Pokret za zajedničku državu i Pokret za nezavisnu Crnu Goru su se založili da bude odbijen eventualni stav EU po kojem je za uspeh referenduma potrebno da glasa 55 odsto izašlih birača. Pokreti su prvi put u javnost izašli jedinstveni, ali iza njih ne stoje i isti motivi.
Izaslanik Evropske unije Miroslav Lajčak izjavio je da se za kvalifikovanu večinu na referendumu u Crnoj Gori razmatraju formule od 55 odsto izašlih ili 41 odsto upisanih birača. Lajčak je najavio da će u sredu sagovornike u Podgorici obavestiti o mišljenju EU.
On je istakao da se iz prakse evropskih zemalja vidi da je ishod od 55 odsto izašlih birača jedna od formula koja vodi do praga legitimnosti, što je i sugestija Venecijanske komisije.
Lajčak je naglasio da je formula o većini od 41 odsto upisanih birača prihvatljiva za EU u meri u kojoj je to prihvatljivo za oba politička bloka u Crnoj Gori.
Izaslanik EU je rekao da ne bi bile prikladne formule za kvalifikovanu većinu koje se temelje na rezultatu od preko 50 odsto upisanih birača, kao i one koje govore o većini izmedju 25 i 40 odsto upisanih glasača.
Prema njegovim rečima, u pitanju su dva načina mišljenja, koja se oslanjaju na to da se većina mora postići preko svih upisanih, odnosno preko birača koji istinski izlaze na izbore.
On je naglasio da se mora imati u vidu i koja formula odražava realno stanje na terenu, odnosno da se ima na umu i koliki broj gradjana realno izlazi na referendume i izbore, što bi moglo bolje voditi legitimnosti rezultata.
Lajčak je istakao da pitanje na referendumu nije sporno, jer je već utvrdjeno zakonom o referendumu iz 2001. godine.
Izaslanik EU će danas razgovarati s ambasadorima zemalja EU u Političko-bezbednosnom komitetu Unije. "Ono što ja nastojim da kažem sagovornicima u Podgorici jeste šta je to što EU smatra da je formula koja bi dala legimitet rezultatu referenduma. Ali mi nećemo ništa nametati i to mora biti odluka dva politička bloka u Crnoj Gori", objasnio je Lajčak.
Dodao je da zemlje koje žele da postanu članice EU moraju veoma ozbiljno uzeti u obzir mišljenje Evroposke unije. Lajčak je naglasio da je jako važno da ishod referenduma bude usvojen u parlamentu i da oba politička bloka usvoje deklaraciju o tome šta će se odvijati posle toga, imajući u vidu da je crnogorsko društvo duboko podeljeno.
Izaslanik EU je rekao da nije razumljivo zašto Srbija ne želi da već sada razgovara s vlastima u Podgorici o uredjenju odnosa jer je i Srbija deo tog procesa, a ima i pravo da kaže svoje mišljenje.
Ali, istakao je, referendum u Crnoj Gori ima direktan upliv na državnu zajednicu i Srbiju. Beograd, kaže Lajčak, treba da do doprinese konstruktivnoj i "zdravoj atmosferi" u odnosima s Crnom Gorom.
Lajčak je ocenio da neposredne veze nema izmedju referenduma u Crnoj Gori i pitanja Kosova, jer je pitanje referenduma utvrdjeno Ustavnom poveljom SCG.
Predsednik Upravnog odbora Pokreta za zajedničku državu Zoran Žižić ocenio je da model od 55 odsto izašlih birača ostavlja veliki prostor za manipulacije. "Većina, odnosno broj birača koji će glasati za odluku od sudbinskog značaja, ne samo ove već i budućih generacija, mora biti unaprijed poznata i odredjena, a ne nepoznata i neodredjena kakva bi bila ako bi se odredjivala na osnovu izašlih birača", istakao je Žižić.
On je ponovio da "onaj ko razbija zajedničku državu mora imati makar natpolovičnu većinu od ukupnog broja glasača". Žižić je podsetio i da je na referendumu 1992. godine odluka o zajedničkoj državi donesena sa 64 odsto ukupnog biračkog tela.
Koordinator Pokreta za nezavisnost Rade Bojović je, medjutim, ocenio da se radi o "dosad nevidjenom eksperimentu", koji ne poznaje ni medjunarodna, niti evropska pravna praksa. "Kada imate jednu vrstu ovakve ponude koja je nepoznata, koja znači dezavuisanje dosadašnjeg procesa i koja bi bila samo isključivo refleksija političke sile ili kabinetskog crtanja poželjnog ishoda, onda nemam nikakve dileme oko toga da suverenistička politika to treba glatko da odbije", rekao je on.
Bojović smatra da takvu ponudu treba ignorisati i da Crna Gora ne treba da bude eksperimentalno područje, kao i da ne treba da dopusti da EU na takav način "kreira referendumski proces".
(Beta/Tanjug)
On je istakao da se iz prakse evropskih zemalja vidi da je ishod od 55 odsto izašlih birača jedna od formula koja vodi do praga legitimnosti, što je i sugestija Venecijanske komisije.
Lajčak je naglasio da je formula o većini od 41 odsto upisanih birača prihvatljiva za EU u meri u kojoj je to prihvatljivo za oba politička bloka u Crnoj Gori.
Izaslanik EU je rekao da ne bi bile prikladne formule za kvalifikovanu većinu koje se temelje na rezultatu od preko 50 odsto upisanih birača, kao i one koje govore o većini izmedju 25 i 40 odsto upisanih glasača.
Prema njegovim rečima, u pitanju su dva načina mišljenja, koja se oslanjaju na to da se većina mora postići preko svih upisanih, odnosno preko birača koji istinski izlaze na izbore.
On je naglasio da se mora imati u vidu i koja formula odražava realno stanje na terenu, odnosno da se ima na umu i koliki broj gradjana realno izlazi na referendume i izbore, što bi moglo bolje voditi legitimnosti rezultata.
Lajčak je istakao da pitanje na referendumu nije sporno, jer je već utvrdjeno zakonom o referendumu iz 2001. godine.
Izaslanik EU će danas razgovarati s ambasadorima zemalja EU u Političko-bezbednosnom komitetu Unije. "Ono što ja nastojim da kažem sagovornicima u Podgorici jeste šta je to što EU smatra da je formula koja bi dala legimitet rezultatu referenduma. Ali mi nećemo ništa nametati i to mora biti odluka dva politička bloka u Crnoj Gori", objasnio je Lajčak.
Dodao je da zemlje koje žele da postanu članice EU moraju veoma ozbiljno uzeti u obzir mišljenje Evroposke unije. Lajčak je naglasio da je jako važno da ishod referenduma bude usvojen u parlamentu i da oba politička bloka usvoje deklaraciju o tome šta će se odvijati posle toga, imajući u vidu da je crnogorsko društvo duboko podeljeno.
Izaslanik EU je rekao da nije razumljivo zašto Srbija ne želi da već sada razgovara s vlastima u Podgorici o uredjenju odnosa jer je i Srbija deo tog procesa, a ima i pravo da kaže svoje mišljenje.
Ali, istakao je, referendum u Crnoj Gori ima direktan upliv na državnu zajednicu i Srbiju. Beograd, kaže Lajčak, treba da do doprinese konstruktivnoj i "zdravoj atmosferi" u odnosima s Crnom Gorom.
Lajčak je ocenio da neposredne veze nema izmedju referenduma u Crnoj Gori i pitanja Kosova, jer je pitanje referenduma utvrdjeno Ustavnom poveljom SCG.
Pokreti: Odbiti predlog od 55 odsto izašlih
Crnogorski Pokret za zajedničku državu i Pokret za nezavisnu Crnu Goru su se založili da bude odbijen eventualni stav EU po kojem je za uspeh referenduma potrebno da glasa 55 odsto izašlih birača. Pokreti su prvi put u javnost izašli jedinstveni, ali iza njih ne stoje i isti motivi.Predsednik Upravnog odbora Pokreta za zajedničku državu Zoran Žižić ocenio je da model od 55 odsto izašlih birača ostavlja veliki prostor za manipulacije. "Većina, odnosno broj birača koji će glasati za odluku od sudbinskog značaja, ne samo ove već i budućih generacija, mora biti unaprijed poznata i odredjena, a ne nepoznata i neodredjena kakva bi bila ako bi se odredjivala na osnovu izašlih birača", istakao je Žižić.
On je ponovio da "onaj ko razbija zajedničku državu mora imati makar natpolovičnu većinu od ukupnog broja glasača". Žižić je podsetio i da je na referendumu 1992. godine odluka o zajedničkoj državi donesena sa 64 odsto ukupnog biračkog tela.
Koordinator Pokreta za nezavisnost Rade Bojović je, medjutim, ocenio da se radi o "dosad nevidjenom eksperimentu", koji ne poznaje ni medjunarodna, niti evropska pravna praksa. "Kada imate jednu vrstu ovakve ponude koja je nepoznata, koja znači dezavuisanje dosadašnjeg procesa i koja bi bila samo isključivo refleksija političke sile ili kabinetskog crtanja poželjnog ishoda, onda nemam nikakve dileme oko toga da suverenistička politika to treba glatko da odbije", rekao je on.
Bojović smatra da takvu ponudu treba ignorisati i da Crna Gora ne treba da bude eksperimentalno područje, kao i da ne treba da dopusti da EU na takav način "kreira referendumski proces".
(Beta/Tanjug)
