Predsednik Srbije Boris Tadić istakao je u utorak da platforma Beograda za Kosovo i Metohiju omogućava da se poslednji veliki konflikt sa prostora bivše Jugoslavije reši sporazumno, bez jednostrane promene medjunarodno priznatih granica i političke destabilizacije.
Predsednik Srbije Boris Tadić istakao je u utorak da platforma Beograda za Kosovo i Metohiju omogućava da se poslednji veliki konflikt sa prostora bivše SFRJ reši sporazumno, bez jednostrane promene medjunarodno priznatih granica i političke destabilizacije.
"Drugo, Albanci na Kosovu i Metohiji dobijaju veoma široku autonomiju, koja će ih u većini pitanja svakodnevnog života učiniti samostalnim u odnosu na Beograd, pod uslovom da takvu istu autonomiju prihvate za srpski entitet u pokrajini", rekao je Tadić na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenoj problemu Kosova i Metohije.
On je medju prednosti političkog kompromisa koji nudi Beograd uvrstio i činjenicu da bi sporazumno rešenje bilo medjunarodno garantovano i, "posle isteka odredjenog perioda, od, recimo, 20 godina, ono bi se ponovo našlo za pregovaračkim stolom".
Konačno, nastavio bi se proces pridruživanja SCG, uključujući Kosovo i Metohiju, sa Evropskom Unijom.
Konkretne pojedinosti ovakvog rešenja mogu se naći tek u direktnim pregovorima dveju strana, a "demokratska Srbija spremna je za takve pregovore", rekao je Tadić, i upozorio da je kratkovido i politički opasno posmatrati Kosovo kao jedinstven slučaj.
"Jer, ako bi se kosovskim Albancima priznala nezavisnost, zašto je ne bi dobile i etničke grupe u drugim državama koje je isto tako glasno i emotivno traže kao Albanci kod nas?".
Srpski predsednik je rekao i da to što su kosovski Albanci toliko trpeli pod Miloševićevim režimom ne može biti argument za nametanje nezavinosti pokrajine.
Pravna i politička načela medjunarodnog poretka ne mogu važiti za jedne narode i države, a previdjati se u slučaju drugih, podsetio je on i dodao da je tu pouku "Srbija izvukla iz teškog nasledja devedesetih godina", a srpski narod je potvrdio kada je "mirnim putem srušio režim Slobodana Miloševića 2000. godine".
Tadić je rekao da Srbija i Srbi sa Kosova i Metohije strahuju da bi pregovori o budućem statusu pokrajine mogli biti minirani nametanjem nezavisnosti, ističući da bi nametnuta nezavinost pokrajine, koja nema nikakvo uporište u medjunarodnom pravu, destabilizovala političke prilike na Balkanu.
Srpski predsednik je istovremeno pozdravio prisustvo predsednika privremene pokrajinske vlade na sednici Saveta bezbednosti, ali je upozorio da bi bilo izuzetno opasno ukoliko bi se to prisustvo
"protumačilo kao prejudiciranje ishoda procesa o statusu koji upravo počinje".
Tadić je naglasio da prava i slobode Srba na Kosovu i Metohiji ne mogu biti predmet trgovine izmedju Beograda i Prištine. "Sve češće se čuje kako bi Srbija trebalo da prihvati nezavisnost Kosova i Metohije u zamenu za poboljšanje položaja srpske zajednice u pokrajini", upozorio je Tadić.
On je podsetio da Srbi na Kosovu, kao ljudi bilo gde na svetu, imaju prava na ličnu slobodu i sigurnost, na zaštitu nacionalnog i kulturnog identiteta, slobodu izražavanja i političkog organizovanja, slobodu veroispovesti i zaštitu imovine.
"Ta prava ne mogu biti predmet trgovine Beograda i Prištine. Sloboda, pravda i demokratija su vrednosti koje ne smeju biti predmet političkog pogadjanja, već pripadaju svakom čoveku", rekao je Tadić.
Tadić je pre sednice Saveta bezbednosti UN razgovarao sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom, o budućem statusu Kosova i Metohije i položaju Srba i drugih nealbanaca u pokrajini.
U kabinetu predsednika Srbije agenciji Beti je rečeno da je Tadić Ananu preneo da su Srbi, koji su uprkos svemu ostali na Kosovu i Metohiji, izloženi sistematskim pritiscima i diskriminaciji, da je bezbednosna situacija u srpskim enklavama i dalje veoma teška, a životni uslovi daleko od normalnih.
Tadić je Ananu rekao da se vlasti u Prištini ponašaju prema Srbima diskriminatorski kada je reč o električnoj energiji, a u poslednje vreme vrši na njih i dodatni pritisak, blokirajući im pristup fiksnoj i mobilnoj mreži srpskog "Telekoma".
Anan se složio s Tadićem, rekavši da je za Kosovo najprihvatljivije kompromisno rešenje, rečeno je Beti u kabinetu predsednika Srbije.
Pre početka sednice SB UN Tadić je razgovarao i sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesen-Petersenom, u čijem društvu je bio i premijer Kosova Bajram Kosumi.
On je ocenio da većinski narod na Kosovu ima prava da očekuje da u pregovorima o statusu Kosova njegove apsiracije budu ispunjene, ali da i manjine imaju pravo da zahtevaju ostvarenje svojih interesa.
"Većina na Kosovu, koja je toliko propatila kao manjina u prošlosti, ima prava da očekuje da njene apsiracije budu ispunjene kada se bude odlučivalo o statusu, ali i manjine koje su zauzvrat pretrpele izolaciju i osvetu, imaju pravo da smatraju da će njihova gledišta biti pažlljivo razmotrena", rekao je Jesen-Petersen, podnoseći redovan tromesečni izveštaj Savetu bezbednosti UN.
On je ocenio da se status kvo na Kosovu ne može održati i da je proces pregovora o budućem statusu važan za stabilnost i razvoj pokrajine.
Šef UNMIK-a je ukazao na značaj primene standarda na Kosovu, decentralizacije i zaštite manjina. Odnos prema potrebama manjina biće ključan za potvrdjivanje ozbiljnosti i spremnosti lidera kosovskih Albanaca, rekao je Jesen-Petersen.
On je dodao da najbolji način da se umanje strahovi kosovskih Srba jeste da se oni uključe u kosovske institucije i pozvao Beograd da podrži i ohrabri njihovo uključivanje u te institucije.
(agencije/MONDO)
"Drugo, Albanci na Kosovu i Metohiji dobijaju veoma široku autonomiju, koja će ih u većini pitanja svakodnevnog života učiniti samostalnim u odnosu na Beograd, pod uslovom da takvu istu autonomiju prihvate za srpski entitet u pokrajini", rekao je Tadić na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenoj problemu Kosova i Metohije.
On je medju prednosti političkog kompromisa koji nudi Beograd uvrstio i činjenicu da bi sporazumno rešenje bilo medjunarodno garantovano i, "posle isteka odredjenog perioda, od, recimo, 20 godina, ono bi se ponovo našlo za pregovaračkim stolom".
Konačno, nastavio bi se proces pridruživanja SCG, uključujući Kosovo i Metohiju, sa Evropskom Unijom.
Konkretne pojedinosti ovakvog rešenja mogu se naći tek u direktnim pregovorima dveju strana, a "demokratska Srbija spremna je za takve pregovore", rekao je Tadić, i upozorio da je kratkovido i politički opasno posmatrati Kosovo kao jedinstven slučaj.
"Jer, ako bi se kosovskim Albancima priznala nezavisnost, zašto je ne bi dobile i etničke grupe u drugim državama koje je isto tako glasno i emotivno traže kao Albanci kod nas?".
Srpski predsednik je rekao i da to što su kosovski Albanci toliko trpeli pod Miloševićevim režimom ne može biti argument za nametanje nezavinosti pokrajine.
Pravna i politička načela medjunarodnog poretka ne mogu važiti za jedne narode i države, a previdjati se u slučaju drugih, podsetio je on i dodao da je tu pouku "Srbija izvukla iz teškog nasledja devedesetih godina", a srpski narod je potvrdio kada je "mirnim putem srušio režim Slobodana Miloševića 2000. godine".
Tadić je rekao da Srbija i Srbi sa Kosova i Metohije strahuju da bi pregovori o budućem statusu pokrajine mogli biti minirani nametanjem nezavisnosti, ističući da bi nametnuta nezavinost pokrajine, koja nema nikakvo uporište u medjunarodnom pravu, destabilizovala političke prilike na Balkanu.
Srpski predsednik je istovremeno pozdravio prisustvo predsednika privremene pokrajinske vlade na sednici Saveta bezbednosti, ali je upozorio da bi bilo izuzetno opasno ukoliko bi se to prisustvo
"protumačilo kao prejudiciranje ishoda procesa o statusu koji upravo počinje".
Tadić je naglasio da prava i slobode Srba na Kosovu i Metohiji ne mogu biti predmet trgovine izmedju Beograda i Prištine. "Sve češće se čuje kako bi Srbija trebalo da prihvati nezavisnost Kosova i Metohije u zamenu za poboljšanje položaja srpske zajednice u pokrajini", upozorio je Tadić.
On je podsetio da Srbi na Kosovu, kao ljudi bilo gde na svetu, imaju prava na ličnu slobodu i sigurnost, na zaštitu nacionalnog i kulturnog identiteta, slobodu izražavanja i političkog organizovanja, slobodu veroispovesti i zaštitu imovine.
"Ta prava ne mogu biti predmet trgovine Beograda i Prištine. Sloboda, pravda i demokratija su vrednosti koje ne smeju biti predmet političkog pogadjanja, već pripadaju svakom čoveku", rekao je Tadić.
Tadić je pre sednice Saveta bezbednosti UN razgovarao sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom, o budućem statusu Kosova i Metohije i položaju Srba i drugih nealbanaca u pokrajini.
U kabinetu predsednika Srbije agenciji Beti je rečeno da je Tadić Ananu preneo da su Srbi, koji su uprkos svemu ostali na Kosovu i Metohiji, izloženi sistematskim pritiscima i diskriminaciji, da je bezbednosna situacija u srpskim enklavama i dalje veoma teška, a životni uslovi daleko od normalnih.
Tadić je Ananu rekao da se vlasti u Prištini ponašaju prema Srbima diskriminatorski kada je reč o električnoj energiji, a u poslednje vreme vrši na njih i dodatni pritisak, blokirajući im pristup fiksnoj i mobilnoj mreži srpskog "Telekoma".
Anan se složio s Tadićem, rekavši da je za Kosovo najprihvatljivije kompromisno rešenje, rečeno je Beti u kabinetu predsednika Srbije.
Pre početka sednice SB UN Tadić je razgovarao i sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesen-Petersenom, u čijem društvu je bio i premijer Kosova Bajram Kosumi.
Petersen: Ostvariti prava svih na Kosovu
Sednica Saveta bezbednosti UN počela je sa sat vremena zakašnjenja, u 17.30, govorom šefa UNMIK-a Sorena Jesen-Petersen o situaciji u južnoj srpskoj pokrajini.On je ocenio da većinski narod na Kosovu ima prava da očekuje da u pregovorima o statusu Kosova njegove apsiracije budu ispunjene, ali da i manjine imaju pravo da zahtevaju ostvarenje svojih interesa.
"Većina na Kosovu, koja je toliko propatila kao manjina u prošlosti, ima prava da očekuje da njene apsiracije budu ispunjene kada se bude odlučivalo o statusu, ali i manjine koje su zauzvrat pretrpele izolaciju i osvetu, imaju pravo da smatraju da će njihova gledišta biti pažlljivo razmotrena", rekao je Jesen-Petersen, podnoseći redovan tromesečni izveštaj Savetu bezbednosti UN.
On je ocenio da se status kvo na Kosovu ne može održati i da je proces pregovora o budućem statusu važan za stabilnost i razvoj pokrajine.
Šef UNMIK-a je ukazao na značaj primene standarda na Kosovu, decentralizacije i zaštite manjina. Odnos prema potrebama manjina biće ključan za potvrdjivanje ozbiljnosti i spremnosti lidera kosovskih Albanaca, rekao je Jesen-Petersen.
On je dodao da najbolji način da se umanje strahovi kosovskih Srba jeste da se oni uključe u kosovske institucije i pozvao Beograd da podrži i ohrabri njihovo uključivanje u te institucije.
(agencije/MONDO)
