Ambasador Švedske u Srbiji Nils Krister Bringeus izjavio je Tanjugu da će prioriteti predstojećeg švedskog predsedavanja Evropskom unijom, kada je reč o Zapadnom Balkanu i Srbiji, biti "vizna liberalizacija, reaktiviranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom i podsticanje regionalne saradnje". Sa druge strane Holandija ostaje pri svom stavu kada je reč o SSP sa srbijom.
Bringeus je izrazio uverenje da će prvi prioritet biti ostvaren do kraja šestomesečnog predsedavanja Švedske, koje počinje 1. jula.
"Verujem da će tokom predsedavanja Švedske biti doneta odluka o stavljanju Srbije, Makedonije i Crne Gore na belu šengensku listu", rekao je ambasador u intervjuu Tanjugu.
Prema njegovim rečima, Srbija je blizu ispunjavanja svih uslova iz mape puta za viznu liberalizaciju sa EU.
"Ostala su neka pitanja koja se tiču izdavanja biometrijskih pasoša i nekih pravnih sporazuma, ali reč je više o detaljima nego o načelnim stvarima", rekao je on, podsećajući da je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ove nedelje boravio u Stokholmu, gde je, između ostalog, razgovarao upravo o rešavanju poslednjih detalja.
Što se tiče deblokiranja SSP, za koje se Švedska zalaže, ambasador smatra da je dobro što Srbija već unilateralno primenjuje prelazni trgovinski sporazum i nada se da će i političke prepreke koji se tiču saradnje sa Haškim tribunalom biti otklonjene tokom švedskog predsedavanja.
"Švedska smatra da Srbija sarađuje sa Tribunalom", precizirao je on, ali neke zemlje (Holandija) insistiraju na "punoj saradnji".
Zbog toga, u pogledu odmrzavanja SSP postoje dve mogućnosti: "Ili će general Ratko Mladić biti izručen i onda će se to dogoditi odmah, ili će se dijalog EU i Srbije o tom pitanju nastaviti", ocenio je Bringeus.
Ambasador Švedske smatra da je jedna od ključnih stvari u približavanju Evropskoj uniji regionalna saradnja, u kojoj Srbija ima odlučujuću ulogu.
"Dobrosusedski odnosi su preduslov za članstvo u EU. Srbija je ključni igrač u regionu i u poslednje vreme je imala veoma konstruktivnu ulogu. Moj savet je da još energičnije radite na regionalnoj saradnji", istakao je on.
Na pitanje kako u tom kontekstu gleda na Kosovo, on je rekao da će podrška izgradnji demokratskog i multietničkog društva na Kosovu takođe biti jedan od prioriteta švedskog predsedavanja. U tome je, kako je dodao,"pitanje poštovanja ljudskih i manjinskih prava od ključnog značaja".
Osvrćući se na bilateralne veze, Bringeus je rekao da su odnosi Švedske i Sribije odlični u svim domenima, čemu, kako je naglasio, umnogome doprinosi velika srpska dijaspora u Švedskoj.
"Postoji bar 100.000 ljudi u Šveskoj koji mogu da s ponosom za sebe kažu i da su Srbi i da su Šveđani", rekao je on.
Gotovo sve velike švedske kompanije su prisutne u Srbiji, uskoro se očekuje dolazak Ikee, o čemu su pregovori uveliko u toku, a zatim i H&M-a, naveo je ambasador.
Bringeus je izrazio uverenje da će prvi prioritet biti ostvaren do kraja šestomesečnog predsedavanja Švedske, koje počinje 1. jula.
"Verujem da će tokom predsedavanja Švedske biti doneta odluka o stavljanju Srbije, Makedonije i Crne Gore na belu šengensku listu", rekao je ambasador u intervjuu Tanjugu.
Prema njegovim rečima, Srbija je blizu ispunjavanja svih uslova iz mape puta za viznu liberalizaciju sa EU.
"Ostala su neka pitanja koja se tiču izdavanja biometrijskih pasoša i nekih pravnih sporazuma, ali reč je više o detaljima nego o načelnim stvarima", rekao je on, podsećajući da je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ove nedelje boravio u Stokholmu, gde je, između ostalog, razgovarao upravo o rešavanju poslednjih detalja.
Što se tiče deblokiranja SSP, za koje se Švedska zalaže, ambasador smatra da je dobro što Srbija već unilateralno primenjuje prelazni trgovinski sporazum i nada se da će i političke prepreke koji se tiču saradnje sa Haškim tribunalom biti otklonjene tokom švedskog predsedavanja.
"Švedska smatra da Srbija sarađuje sa Tribunalom", precizirao je on, ali neke zemlje (Holandija) insistiraju na "punoj saradnji".
Zbog toga, u pogledu odmrzavanja SSP postoje dve mogućnosti: "Ili će general Ratko Mladić biti izručen i onda će se to dogoditi odmah, ili će se dijalog EU i Srbije o tom pitanju nastaviti", ocenio je Bringeus.
Ambasador Švedske smatra da je jedna od ključnih stvari u približavanju Evropskoj uniji regionalna saradnja, u kojoj Srbija ima odlučujuću ulogu.
"Dobrosusedski odnosi su preduslov za članstvo u EU. Srbija je ključni igrač u regionu i u poslednje vreme je imala veoma konstruktivnu ulogu. Moj savet je da još energičnije radite na regionalnoj saradnji", istakao je on.
Na pitanje kako u tom kontekstu gleda na Kosovo, on je rekao da će podrška izgradnji demokratskog i multietničkog društva na Kosovu takođe biti jedan od prioriteta švedskog predsedavanja. U tome je, kako je dodao,"pitanje poštovanja ljudskih i manjinskih prava od ključnog značaja".
Osvrćući se na bilateralne veze, Bringeus je rekao da su odnosi Švedske i Sribije odlični u svim domenima, čemu, kako je naglasio, umnogome doprinosi velika srpska dijaspora u Švedskoj.
"Postoji bar 100.000 ljudi u Šveskoj koji mogu da s ponosom za sebe kažu i da su Srbi i da su Šveđani", rekao je on.
Gotovo sve velike švedske kompanije su prisutne u Srbiji, uskoro se očekuje dolazak Ikee, o čemu su pregovori uveliko u toku, a zatim i H&M-a, naveo je ambasador.
Holandija ne popušta, ništa od SSP-a
Holanđani će ostati pri svom stavu, to je ove nedelje holandski ministar inostranih poslova Ferhagen rekao u parlamentu, tako da neće biti Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, izjavio je poslanik opozicione Liberalne stranke u holandskom parlamentu i član spoljnopolitičkog odbora Hans Van Balen, koji već godinama pažljivo prati zbivanja na Balkanu.
"Naravno, možemo da razgovaramo o trgovini, Ferhagen je to ponudio. Možemo da razgovaramo i o ukidanju viza. Ali ne i o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Smatramo da Srbija nije dovoljno napredovala u saradnji sa Haškim tribunalom. Srbija to mora da odradi i da dođe kod nas sa ostvarenom punom saradnjom sa Sudom. Onda ćemo moći da razgovaramo. Pre toga, ne.", rekao je Van Balen u razgovoru za BBC.
Na pitanje zašto je Holandija predložila da se Srbiji omogući da na evropsko tržište izvozi više šećera i vina, ali i dalje odbija da dozvoli primenu celog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, holandski zvaničnik je ukazao da su to samo delovi koji se odnose na trgovinu.
"Međutim, većina ministara iz drugih zemalja EU je zauzela stav da ta delimična deblokada ne bi funkcionisala. Drugim rečima, oni ne podržavaju delimičnu primenu sporazuma i traže da se on primenjuje u celini", rekao je Van Balen.
To, međutim, kako je istakao, nije prihvatljivo za Holandiju - ni za vladu ni za opoziciju.
"Naš stav je da oko puta ka članstvu u EU nema pogađanja.Uslovi moraju da budu ispunjeni i moramo da budemo strogi", rekao je Van Balen.
On je dodao da je dobro što "Srbija ima vladu koja je manje-više demokratska".
"Ali to nije dovoljno. Neophodna je puna saradnja sa tribunalom. A glavni tužilac Bramerc je rekao da Srbija možda jeste na pravom putu, ali da saradnja nija potpuna."
Holandija je ipak donekle popustila i predložila delimičnu deblokadu jer želi, kako je rekao, da pomogne Srbiji.
"Želimo da pomognemo Srbiji, ali ne može se primenjivati ceo Sporazum o stabilizaciji. To je stav holandske vlade koji podržava ceo parlament."
Holandski parlamentarac je potvrdio da je Holandija pod velikim pritiskom ostalih članica EU, jer praktično sve ostale zemlje Unije zahtevaju da počne primena celog sporazuma sa Srbijom.
"Naravno, postoji veliki pritisak, ali mi kažemo da u vezi sa širenjem Unije moramo da budemo odlučni. Mi kao političari verujemo u to. Takođe, i građani Holandije smatraju da oko toga treba da budemo odlučni, pa ćemo i biti odlučni", rekao je Van Balen.
(agencije/MONDO)
"Naravno, možemo da razgovaramo o trgovini, Ferhagen je to ponudio. Možemo da razgovaramo i o ukidanju viza. Ali ne i o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Smatramo da Srbija nije dovoljno napredovala u saradnji sa Haškim tribunalom. Srbija to mora da odradi i da dođe kod nas sa ostvarenom punom saradnjom sa Sudom. Onda ćemo moći da razgovaramo. Pre toga, ne.", rekao je Van Balen u razgovoru za BBC.
Na pitanje zašto je Holandija predložila da se Srbiji omogući da na evropsko tržište izvozi više šećera i vina, ali i dalje odbija da dozvoli primenu celog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, holandski zvaničnik je ukazao da su to samo delovi koji se odnose na trgovinu.
"Međutim, većina ministara iz drugih zemalja EU je zauzela stav da ta delimična deblokada ne bi funkcionisala. Drugim rečima, oni ne podržavaju delimičnu primenu sporazuma i traže da se on primenjuje u celini", rekao je Van Balen.
To, međutim, kako je istakao, nije prihvatljivo za Holandiju - ni za vladu ni za opoziciju.
"Naš stav je da oko puta ka članstvu u EU nema pogađanja.Uslovi moraju da budu ispunjeni i moramo da budemo strogi", rekao je Van Balen.
On je dodao da je dobro što "Srbija ima vladu koja je manje-više demokratska".
"Ali to nije dovoljno. Neophodna je puna saradnja sa tribunalom. A glavni tužilac Bramerc je rekao da Srbija možda jeste na pravom putu, ali da saradnja nija potpuna."
Holandija je ipak donekle popustila i predložila delimičnu deblokadu jer želi, kako je rekao, da pomogne Srbiji.
"Želimo da pomognemo Srbiji, ali ne može se primenjivati ceo Sporazum o stabilizaciji. To je stav holandske vlade koji podržava ceo parlament."
Holandski parlamentarac je potvrdio da je Holandija pod velikim pritiskom ostalih članica EU, jer praktično sve ostale zemlje Unije zahtevaju da počne primena celog sporazuma sa Srbijom.
"Naravno, postoji veliki pritisak, ali mi kažemo da u vezi sa širenjem Unije moramo da budemo odlučni. Mi kao političari verujemo u to. Takođe, i građani Holandije smatraju da oko toga treba da budemo odlučni, pa ćemo i biti odlučni", rekao je Van Balen.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
