Ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija izneli su u utorak podeljene stavove po pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije. Dok su predstavnici Velike Britanije i SAD označili nezavisnost kao jednu od mogućih opcija, ambasadori Francuske, Rusije i Kine insistirali su na poštovanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija izneli su u utorak podeljene stavove po pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije. Dok su predstavnici Velike Britanije i SAD označili nezavisnost kao jednu od mogućih opcija, ambasadori Francuske, Rusije i Kine insistirali su na poštovanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
U raspravi na sednici posvećenoj Kosovu i Metohiji, posle izlaganja šefa UNMIK-a Sorena Jesen-Petersena i predsednika Srbije Borisa Tadića, ambasador Velike Britanije u UN je rekao da je "nezavisnost Kosova jedna od opcija i da se ne može zanemariti mišljenje 90 odsto gradjana" albanske nacionalnosti.
On je ukazao da kosovska vlada premijera Bajrama Kosumija mora da učini više na ostvarivanju standarda medjunarodne zajednice, kako bi se stvorili uslovi za bolji i bezbedniji život manjinskih zajednica.
Američki ambasador u UN Džon Bolton izjavio je takodje da je nezavisnost jedno od mogućih rešenja za budući status Kosova. "Moramo biti realni u pogledu mogućih rešenja, a nezavisnost je jedna od mogućnosti", rekao je Bolton.
Svako rešenje mora biti prihvatljivo za narod Kosova, ojačati regionalnu stabilnost, unaprediti demokratsku vladavinu i ubrzati evroatlantsku integraciju regiona, rekao je Bolton. “Status će biti utvrdjen na takav način da obezbedi zaštitu prava manjina i ojača regionalnu bezbednost smanjujući mogućnosti za nove sukobe", dodao je on.
Dve strane se u pregovorima moraju angažovati po ključnim pitanjima kao što su prava manjina, decentralizacija i status verskih objekata, a rešavanje tih pitanja će omogućiti da Kosovo ostane multietničko, ocenio je Bolton. Zbog žestokog raspada Jugoslavije, etničkog čišćenja i humanitarne katastrofe 1999.godine, kao i s obzirom na medjunarodnu upravu u na osnovu Rezolucije 1244, Kosovo je "veoma poseban slučaj", rekao je Bolton.
Ambasador Japana u UN ocenio je da je primena standarda na Kosovu glavni preduslov za uspeh predstojećih pregovora o budućem statusu Kosova i da to pitanje treba da bude prioritet za medjunarodnu zajednicu.
On je naveo da je od izuzetne važnosti da rukovodstvo u Beogradu ohrabri kosovske Srbe da učestvuju u političkim procesima na Kosovu i Metohiji.
Ambasador Austrije u UN poručio je liderima u Beogradu i Prištini da treba da pokažu političku hrabrost na iznalaženju trajnog rešenja za Kosovo i Metohiju i dodao da kakva god budućnost Kosova bude, ona će biti "ucrtana u evropskoj karti".
"Zbog toga na ubrzavanje sprovodjenja standarda ne treba gledati kao na cilj sam po sebi ili brži put za rešavanje statusa, već i kao na preduslov za evropsku perspektivu", istakao je on.
Austrijski ambasador je naveo da su albanski lideri na Kosovu učinili značajan napredak u stvaranju uslova za otpočinjanje pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, ali i upozorio da je potrebno da ulože više napora u primeni standarda i rešavanju pitanja decentralizacije i zaštiti imovine.
Austrijski ambasador rekao je da je neophodno da rukovodstvo u Beogradu pozove kosovske Srbe da učestvuju u radu kosovskij institucija.
Prema njegovim rečima, svi učesnici u predstojećim pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije moraju da pokažu "fleksibilnost i praktičnost" u iznalaženju rešenja.
I stalni predstavnik Rusije u Un Andrej Denisov izjavio je da rešenje kosovskog pitanja leži u Rezoluciji 1244 i poštovanju principa Kontakt grupe. "U rešavanju kosovskog pitanja ne smeju se primenjivati dvostruki standardi, jer će formula za rešenje tog problema imati uticaja na krizna područja u svetu", ocenio je Denisov.
On je ocenio da na Kosovu nije učinjen napredak u primeni ključnih standarda i naglasio da dogovor o statusu pokrajine mora biti prihvatljiv za sve strane. Denisov je rekao da u pokrajini nije učinjeno dovoljno da se obezbedi povratak izbeglica, da nije rešen problem decentralizacije, zaštite dobara i imovine i da je, i pored napora UNMIK-a i Kfora, situacija "daleko od stabilne".
Osnova za definisanje budućeg statusa Kosova trebalo bi da bude princip "postepenosti", rekao je Denisov i dodao da je potrebno prvo postići sporazum o odredjenim aspektima procesa odredjivanja statusa, pa tek onda razgovarati o budućem statusu Kosova.
"Dogovor mora biti prihvatljiv i za Beograd i za Prištinu i mora biti u skladu sa medjunarodnim pravnim normama i Rezolucijom 1244 i mora ga podržati nova rezolucija SB UN. Vodeća uloga u rešavanju pitanja Kosova leži na Savetu bezbednosti koji će pratiti primenu standarda i razvoj pregovora", rekao je Denisov.
"Mi verujemo da će biti kontraproduktivno ako govorimo o striktnim putevima i rokovima. Ne očekujemo da će razgovori trajati doveka, ali smo bili svedoci situacija u kojima je vremenski rok sprečavao pronalaženje rešenja", rekao je ruski ambasador.
Prema njegovim rečima, Moskva je svesna da će rešenje kosovskog pitanja imati "univerzalni karakter" i da će uticati i na situaciju u drugim konfliktinim područjima u svetu. Denisov je dodao da Rusija, medjutim, očekuje da to rešenje neće stvoriti negativan presedan u rešavanju medjunarodnih kriza.
Ambasador Francuske u UN Žan Mark Sablije istakao je da rešenje za Kosovo i Metohiju mora biti prihvatljivo za sve, i pozvao Beograd i Prištinu da pokažu političku hrabrost u nalaženju rešenja.
On je ocenio da će ispunjavanje standarda biti od presudnog značaja prilikom odlučivanja o budućnosti pokrajine, istakavši da Kosovo mora biti multietničko. "Sposobnost kosovskih vlasti da rešavaju konkretne probleme, od obrazovanja do povratka raseljenih, biće od presudnog značaja kada se bude odlučivalo o budućem statusu Kosova", rekao je Sablije.
Podsetivši na zaključke Kontakt grupe od 31. januara, Sablije je predstavnike obe strane u pregovorima pozvao da se konstruktivno angažuju, kako bi proces bio završen do kraja 2006.godine.
Sadašnja situacija proizlazi iz tragičnih dogadjaja devedesetih, a rešenje će morati da uzme u obzir i tu činjenicu, dodao je on.
(agencije/MONDO)
U raspravi na sednici posvećenoj Kosovu i Metohiji, posle izlaganja šefa UNMIK-a Sorena Jesen-Petersena i predsednika Srbije Borisa Tadića, ambasador Velike Britanije u UN je rekao da je "nezavisnost Kosova jedna od opcija i da se ne može zanemariti mišljenje 90 odsto gradjana" albanske nacionalnosti.
On je ukazao da kosovska vlada premijera Bajrama Kosumija mora da učini više na ostvarivanju standarda medjunarodne zajednice, kako bi se stvorili uslovi za bolji i bezbedniji život manjinskih zajednica.
Američki ambasador u UN Džon Bolton izjavio je takodje da je nezavisnost jedno od mogućih rešenja za budući status Kosova. "Moramo biti realni u pogledu mogućih rešenja, a nezavisnost je jedna od mogućnosti", rekao je Bolton.
Svako rešenje mora biti prihvatljivo za narod Kosova, ojačati regionalnu stabilnost, unaprediti demokratsku vladavinu i ubrzati evroatlantsku integraciju regiona, rekao je Bolton. “Status će biti utvrdjen na takav način da obezbedi zaštitu prava manjina i ojača regionalnu bezbednost smanjujući mogućnosti za nove sukobe", dodao je on.
Dve strane se u pregovorima moraju angažovati po ključnim pitanjima kao što su prava manjina, decentralizacija i status verskih objekata, a rešavanje tih pitanja će omogućiti da Kosovo ostane multietničko, ocenio je Bolton. Zbog žestokog raspada Jugoslavije, etničkog čišćenja i humanitarne katastrofe 1999.godine, kao i s obzirom na medjunarodnu upravu u na osnovu Rezolucije 1244, Kosovo je "veoma poseban slučaj", rekao je Bolton.
Ambasador Japana u UN ocenio je da je primena standarda na Kosovu glavni preduslov za uspeh predstojećih pregovora o budućem statusu Kosova i da to pitanje treba da bude prioritet za medjunarodnu zajednicu.
On je naveo da je od izuzetne važnosti da rukovodstvo u Beogradu ohrabri kosovske Srbe da učestvuju u političkim procesima na Kosovu i Metohiji.
Ambasador Austrije u UN poručio je liderima u Beogradu i Prištini da treba da pokažu političku hrabrost na iznalaženju trajnog rešenja za Kosovo i Metohiju i dodao da kakva god budućnost Kosova bude, ona će biti "ucrtana u evropskoj karti".
"Zbog toga na ubrzavanje sprovodjenja standarda ne treba gledati kao na cilj sam po sebi ili brži put za rešavanje statusa, već i kao na preduslov za evropsku perspektivu", istakao je on.
Austrijski ambasador je naveo da su albanski lideri na Kosovu učinili značajan napredak u stvaranju uslova za otpočinjanje pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, ali i upozorio da je potrebno da ulože više napora u primeni standarda i rešavanju pitanja decentralizacije i zaštiti imovine.
Austrijski ambasador rekao je da je neophodno da rukovodstvo u Beogradu pozove kosovske Srbe da učestvuju u radu kosovskij institucija.
Zagovornici Rezolucije 1244
Kineski ambasador u UN ocenio je da trajno rešenje kosovskog pitanja leži u poštovanju principa Rezolucije 1244 i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i Crne Gore. "U interesu je svih etničkih zajednica na Kosovu da bude postignuto kompromisno rešenje", rekao je ambasador Kine.Prema njegovim rečima, svi učesnici u predstojećim pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije moraju da pokažu "fleksibilnost i praktičnost" u iznalaženju rešenja.
I stalni predstavnik Rusije u Un Andrej Denisov izjavio je da rešenje kosovskog pitanja leži u Rezoluciji 1244 i poštovanju principa Kontakt grupe. "U rešavanju kosovskog pitanja ne smeju se primenjivati dvostruki standardi, jer će formula za rešenje tog problema imati uticaja na krizna područja u svetu", ocenio je Denisov.
On je ocenio da na Kosovu nije učinjen napredak u primeni ključnih standarda i naglasio da dogovor o statusu pokrajine mora biti prihvatljiv za sve strane. Denisov je rekao da u pokrajini nije učinjeno dovoljno da se obezbedi povratak izbeglica, da nije rešen problem decentralizacije, zaštite dobara i imovine i da je, i pored napora UNMIK-a i Kfora, situacija "daleko od stabilne".
Osnova za definisanje budućeg statusa Kosova trebalo bi da bude princip "postepenosti", rekao je Denisov i dodao da je potrebno prvo postići sporazum o odredjenim aspektima procesa odredjivanja statusa, pa tek onda razgovarati o budućem statusu Kosova.
"Dogovor mora biti prihvatljiv i za Beograd i za Prištinu i mora biti u skladu sa medjunarodnim pravnim normama i Rezolucijom 1244 i mora ga podržati nova rezolucija SB UN. Vodeća uloga u rešavanju pitanja Kosova leži na Savetu bezbednosti koji će pratiti primenu standarda i razvoj pregovora", rekao je Denisov.
"Mi verujemo da će biti kontraproduktivno ako govorimo o striktnim putevima i rokovima. Ne očekujemo da će razgovori trajati doveka, ali smo bili svedoci situacija u kojima je vremenski rok sprečavao pronalaženje rešenja", rekao je ruski ambasador.
Prema njegovim rečima, Moskva je svesna da će rešenje kosovskog pitanja imati "univerzalni karakter" i da će uticati i na situaciju u drugim konfliktinim područjima u svetu. Denisov je dodao da Rusija, medjutim, očekuje da to rešenje neće stvoriti negativan presedan u rešavanju medjunarodnih kriza.
Ambasador Francuske u UN Žan Mark Sablije istakao je da rešenje za Kosovo i Metohiju mora biti prihvatljivo za sve, i pozvao Beograd i Prištinu da pokažu političku hrabrost u nalaženju rešenja.
On je ocenio da će ispunjavanje standarda biti od presudnog značaja prilikom odlučivanja o budućnosti pokrajine, istakavši da Kosovo mora biti multietničko. "Sposobnost kosovskih vlasti da rešavaju konkretne probleme, od obrazovanja do povratka raseljenih, biće od presudnog značaja kada se bude odlučivalo o budućem statusu Kosova", rekao je Sablije.
Podsetivši na zaključke Kontakt grupe od 31. januara, Sablije je predstavnike obe strane u pregovorima pozvao da se konstruktivno angažuju, kako bi proces bio završen do kraja 2006.godine.
Sadašnja situacija proizlazi iz tragičnih dogadjaja devedesetih, a rešenje će morati da uzme u obzir i tu činjenicu, dodao je on.
(agencije/MONDO)
