Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da će Evropska unija samo punom integracijom Zapadnog Balkana, sa Srbijom u centru, postati celovita, i prostor istinske bezbednosti i stabilnosti. Sa njim su se složili svi učesnici samita.
Tadić je, otvarajući u Novom Sadu samit predsednika država centralne Evrope, istakao da će ukidanje viza za građane Srbije biti najjasniji simbolički i konkretan dokaz da su zemlje Balkana dobrodošle u EU.
"Došao je trenutak da se i poslednje sankcije prema građanima i državama regionan ukinu", poručio je Tadić, i dodao da je Srbija ohrabrena preporukom Saveta ministara EU da za sve zemlje koje su ispunile uslove bude uspostavljena potpuna vizna liberalizacija.
Prema njegovim rečima, svaki korak u povezivanju građana Zapadnog Balkana sa EU predstavlja fundamentalni napredak i zaokruživanje prirodne celine, budući da je Balkan jedan od ključnih
činilaca istorije i suštine Evrope.
"Želimo da postanemo deo EU ne samo zbog centralnog geostrateškog položaja na Balkanskom poluostrvu i ekonomskog prosperiteta naše zemlje, već i zbog zajedničkih vrednosti koje delimo sa ostalim narodima Evrope. Na tim vrednostima danas se temelje i naša demokratija i naše društvo", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je poručio da EU ne može biti celovita dok god u njenom sastavu ne budu i zemlje Zapadnog Balkana, i ocenio da zemlje aspiranti za članstvo u EU trenutno usporavanje procesa proširenja unije treba da iskoriste za unutrašnje reforme.
Srbija je, prema njegovim rečima, u poslednjih deset godina postala nezaobilazni faktor stabilnosti u regionu i zemlja koja se bez upotrebe sile i isključivo mirnim putem bori za očuvanje svog
teritorijalnog integriteta, doprinoseći na taj način "debalkanizaciji Balkana".
"Na ovaj način Srbija čitavom svetu pokazuje kako se jedno izuzetno važno i bolno pitanje na Balkanu rešava nenasilnim sredstvima. Tako nešto dešava se po prvi put u našoj istoriji prebogatoj sukobima, ratovima i mržnjom", rekao je Tadić.
"Izmeštanjem pitanja Kosova sa političkog na pravni teren, pred Međunarodni sud pravde, posredstvom Generalne skupštine UN, dokazujemo da želimo mir i pravdu u našem regionu", rekao je
Tadić.
Kako je istakao, Srbija isto tako podržava integritet i suverenitet svake druge države članice UN, pa i Bosne i Hercegovine, čije je unutrašnje uređenje definisano Dejtonskim sporazumom.
"Smatramo da ono može da se promeni jedino odlukom sva tri konstitutivna naroda, dakle demokratskim dijalogom unutar same BiH, a nikako nametanjem rešenja", poručio je Tadić.
Kako je konferencija u Novom Sadu, osim evrointegracijama, posvećena ekonomskoj i energetskoj saradnji, Tadić se osvrnuo i na značaj izgradnje gasovoda Južni tok, koji će, prema njegovim
rečima, doprineti energetskoj stabilnosti EU.
Srbija će, kako je istakao, realizacijom Južnog toka, učešćem u projektu panevropskog naftovoda Konstanca-Pančevo-Trst, kao i proširenjem svojih kapaciteta za skladištenje gasa postati važan
faktor u kontekstu regionalne i evropske energetske stabilnosti.
"Razvoj našeg elektro-energetskog sektora trebalo bi da prati i omogući razvoj privrede čitavog regiona i Srbiju učini čvorištem u proizvodnji i transportu električne energije", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije istakao je značaj regionalne solidarnosti u rešavanju ekonomskih i energetskih problema u uslovima svetske krize.
"Ekonomija, energija i integracija, tri su teme koje će oblikovati našu zajedničku budućnost. Ne možemo da dozvolimo da one budu izvor naših podela, posebno ne u periodu krize. Obavezani smo pred građanima naših zemalja da budemo odlučni, kreativni i ujedinjeni kako bi im obezbedili realni prosperitet i budućnost", zaključio je Tadić.
Predsednici Crne Gore i Makedonije i Bugraske i predsedavajući predsedništva BiH Nebojša Radmanović složili su se da proces pridruživanja Balkana Evropskoj uniji ne sme da se zaustavi i da su obe države posvećene integracijama u EU.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je danas da je ta država posvećena regionalnoj saradnji i evropskim integracijama.
Vujanović je na samitu zemalja Centralne Evrope rekao da je namera Crne Gore da dostigne evropske standarde i da postane deo te "velike državne porodice".
Predsednik Makedonije Djordje Ivanov je rekao da proces pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ne sme da se zaustavi.
"Mnogi od nas lično znaju kako je biti van evropskih institucija, van evropskih tržišta. Ne sme se zagovarati Evropa koja je ekskluzivna i zatvorena", rekao je Ivanov na samitu zemalja Centralne Evrope.
Predsedavajući predsedništva BiH Nebojša Radmanović izjavio je da proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana “nema alternativu”, izrazivši nadu da će građani BiH “odmah po ispunjavanju svih uslova iz mape puta, u drugoj polovini godine, doći do ukidanja viznog režima početkom naredne godine”.
Tadić je, otvarajući u Novom Sadu samit predsednika država centralne Evrope, istakao da će ukidanje viza za građane Srbije biti najjasniji simbolički i konkretan dokaz da su zemlje Balkana dobrodošle u EU.
"Došao je trenutak da se i poslednje sankcije prema građanima i državama regionan ukinu", poručio je Tadić, i dodao da je Srbija ohrabrena preporukom Saveta ministara EU da za sve zemlje koje su ispunile uslove bude uspostavljena potpuna vizna liberalizacija.
Prema njegovim rečima, svaki korak u povezivanju građana Zapadnog Balkana sa EU predstavlja fundamentalni napredak i zaokruživanje prirodne celine, budući da je Balkan jedan od ključnih
činilaca istorije i suštine Evrope.
"Želimo da postanemo deo EU ne samo zbog centralnog geostrateškog položaja na Balkanskom poluostrvu i ekonomskog prosperiteta naše zemlje, već i zbog zajedničkih vrednosti koje delimo sa ostalim narodima Evrope. Na tim vrednostima danas se temelje i naša demokratija i naše društvo", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je poručio da EU ne može biti celovita dok god u njenom sastavu ne budu i zemlje Zapadnog Balkana, i ocenio da zemlje aspiranti za članstvo u EU trenutno usporavanje procesa proširenja unije treba da iskoriste za unutrašnje reforme.
Srbija je, prema njegovim rečima, u poslednjih deset godina postala nezaobilazni faktor stabilnosti u regionu i zemlja koja se bez upotrebe sile i isključivo mirnim putem bori za očuvanje svog
teritorijalnog integriteta, doprinoseći na taj način "debalkanizaciji Balkana".
"Na ovaj način Srbija čitavom svetu pokazuje kako se jedno izuzetno važno i bolno pitanje na Balkanu rešava nenasilnim sredstvima. Tako nešto dešava se po prvi put u našoj istoriji prebogatoj sukobima, ratovima i mržnjom", rekao je Tadić.
"Izmeštanjem pitanja Kosova sa političkog na pravni teren, pred Međunarodni sud pravde, posredstvom Generalne skupštine UN, dokazujemo da želimo mir i pravdu u našem regionu", rekao je
Tadić.
Kako je istakao, Srbija isto tako podržava integritet i suverenitet svake druge države članice UN, pa i Bosne i Hercegovine, čije je unutrašnje uređenje definisano Dejtonskim sporazumom.
"Smatramo da ono može da se promeni jedino odlukom sva tri konstitutivna naroda, dakle demokratskim dijalogom unutar same BiH, a nikako nametanjem rešenja", poručio je Tadić.
Kako je konferencija u Novom Sadu, osim evrointegracijama, posvećena ekonomskoj i energetskoj saradnji, Tadić se osvrnuo i na značaj izgradnje gasovoda Južni tok, koji će, prema njegovim
rečima, doprineti energetskoj stabilnosti EU.
Srbija će, kako je istakao, realizacijom Južnog toka, učešćem u projektu panevropskog naftovoda Konstanca-Pančevo-Trst, kao i proširenjem svojih kapaciteta za skladištenje gasa postati važan
faktor u kontekstu regionalne i evropske energetske stabilnosti.
"Razvoj našeg elektro-energetskog sektora trebalo bi da prati i omogući razvoj privrede čitavog regiona i Srbiju učini čvorištem u proizvodnji i transportu električne energije", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije istakao je značaj regionalne solidarnosti u rešavanju ekonomskih i energetskih problema u uslovima svetske krize.
"Ekonomija, energija i integracija, tri su teme koje će oblikovati našu zajedničku budućnost. Ne možemo da dozvolimo da one budu izvor naših podela, posebno ne u periodu krize. Obavezani smo pred građanima naših zemalja da budemo odlučni, kreativni i ujedinjeni kako bi im obezbedili realni prosperitet i budućnost", zaključio je Tadić.
Predsednici Crne Gore i Makedonije i Bugraske i predsedavajući predsedništva BiH Nebojša Radmanović složili su se da proces pridruživanja Balkana Evropskoj uniji ne sme da se zaustavi i da su obe države posvećene integracijama u EU.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je danas da je ta država posvećena regionalnoj saradnji i evropskim integracijama.
Vujanović je na samitu zemalja Centralne Evrope rekao da je namera Crne Gore da dostigne evropske standarde i da postane deo te "velike državne porodice".
Predsednik Makedonije Djordje Ivanov je rekao da proces pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ne sme da se zaustavi.
"Mnogi od nas lično znaju kako je biti van evropskih institucija, van evropskih tržišta. Ne sme se zagovarati Evropa koja je ekskluzivna i zatvorena", rekao je Ivanov na samitu zemalja Centralne Evrope.
Predsedavajući predsedništva BiH Nebojša Radmanović izjavio je da proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana “nema alternativu”, izrazivši nadu da će građani BiH “odmah po ispunjavanju svih uslova iz mape puta, u drugoj polovini godine, doći do ukidanja viznog režima početkom naredne godine”.
Cvetković: Regionalnom saradnjom protiv krize
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da je svetska ekonomska kriza zajednički izazov država Balkana, ali i prilika da se u praksi pokažu preimućstva regionalne saradnje i povezivanja.
Cvetković je, na otvaranju 16. samita šefova država Centralne Evrope u Novom Sadu, istakao da je u globalizovanom svetu neophodno udruženo delovanje zasnovano na principima regionalne solidarnosti i partnerstva kako bi bili prevladani izazovi koje donosi svetska ekonomska i finansijska kriza.
"S obzirom na to da u postojećim okolnostima nijedna zemlja ne može da deluje izolovano, potrebno je, osim mera koje se preduzimaju na nacionalnom planu, ozbiljno razmotriti mogućnosti realizacije prioritetnih projekata od regionalnog značaja, za čije ostvarivanje će biti potrebna i podrška međunarodnih finansijskih institucija", rekao je Cvetković.
Premijer Srbije je istakao da ulaganja u infrastrukturu, posebno u putne, rečne i železničke koridore, kao i ulaganja u cilju unapređenja energetske efikasnosti i postizanja regionalne energetske bezbednosti, u tom pogledu imaju prioritetni značaj.
"Vlada Srbije smatra da su put reformi i integracija najbolja garancija trajnog mira i prosperiteta u ovom delu Evrope, što je istinski interes svih nas. Zato duboko verujemo da je svaki napor u pravcu jačanja regionalne saradnje i partnerstva investicija u našu zajedničku evropsku budućnost", rekao je Cvetković.
Cvetković je, na otvaranju 16. samita šefova država Centralne Evrope u Novom Sadu, istakao da je u globalizovanom svetu neophodno udruženo delovanje zasnovano na principima regionalne solidarnosti i partnerstva kako bi bili prevladani izazovi koje donosi svetska ekonomska i finansijska kriza.
"S obzirom na to da u postojećim okolnostima nijedna zemlja ne može da deluje izolovano, potrebno je, osim mera koje se preduzimaju na nacionalnom planu, ozbiljno razmotriti mogućnosti realizacije prioritetnih projekata od regionalnog značaja, za čije ostvarivanje će biti potrebna i podrška međunarodnih finansijskih institucija", rekao je Cvetković.
Premijer Srbije je istakao da ulaganja u infrastrukturu, posebno u putne, rečne i železničke koridore, kao i ulaganja u cilju unapređenja energetske efikasnosti i postizanja regionalne energetske bezbednosti, u tom pogledu imaju prioritetni značaj.
"Vlada Srbije smatra da su put reformi i integracija najbolja garancija trajnog mira i prosperiteta u ovom delu Evrope, što je istinski interes svih nas. Zato duboko verujemo da je svaki napor u pravcu jačanja regionalne saradnje i partnerstva investicija u našu zajedničku evropsku budućnost", rekao je Cvetković.
Puna podrška na putu ka EU
Predsednici Češke, Italije i Bugarske i Poljske su izrazili su punu podršku težnjama Zapadnog Balkana da se integriše u EU.
"Želim da naglasim da zemlje Zapadnog Balkana imaju našu punu podršku za svoju težnju da učsetvuju u procesue evropske integracije", rekao je predsednik Češke Vlaclav Klaus na plenarnoj sednici samita Centralne Evrope u Novom Sadu.
On je rekao da su tokom češkom predsedavanja EU u prvoj polovini ove godine pitanje proširenja i odnosi sa Zapadni Blakanom ostali na dnevnom redu EU i izrazio očekivanje da će doći do napretka u tom procesu tokom predsedavanja Švedske EU.
Klaus je dodao da, pre svega, očekuje veći napredak u pristupnim pregovorima s Hrvatskom i dodao da smatra da je granični spor izmedju Hrvatske i Slovenije bilateralno pitanje koje treba te zemlje da rešavaju medjusobnim dogovorima i sporazumima.
Češki predsednik je rekao da je i većina članica EU imala slična iskustva u medjusobnim odnosima i dodao da nema portrebe za požurivanjem i nametanjem rešenja.
Ocenio je da je Srbija imala tragično iskustvo sa medjunarodnom arbitražom, posredovanjem i nametnutim rešenjima i dodao da zemlje Zapadnog Balkana nemaju potrebe za takvim rešenjima i da mogu same da pregovaraju o svojim problemima.
Poljski predsednik Leh Kačinjski je na konferenciji za novinare na 16. Samitu šefova država centralne Evrope rekao da je put Poljske ka punopravnom članstvu u EU trajao 12 godina, ali da posle tako dugog vremena, kao članica EU, njegova država ne namerava da zatvori vrata iza sebe.
Italijanski predsednik Đorđo Napolitano izjavio je da njegova zemlja snažno podržava integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i dodao da njeno dalje širenje ne može nikako dovesti do razvodnjavanja njene moći i uticaja, dodavši da je Evropi potrebna nova institucionalna struktura za prevazilaženje izazova u kojima se danas nalazi.
Govoreći o ekonomskoj krizi u kojoj se nalazi ceo svet bugarski predsednik Georgi Prvanov je dodao glavni prioritet regiona u ovom trenutku ne samo stavljanje pod kontrolu efekata ekonomske krize, već i vraćanje poverenja gradjana u ekonomski snažnu Evropu koja će biti pokretač prosperiteta.
Prvanov je naveo da je energetika glavni prioritet Evrope, jer je ona važan deo ekonomije i veza u promeni ekonomskih politika ka proširenju Evropske unije i integraciji Zapadnog Balkana.
(agencije/MONDO)
"Želim da naglasim da zemlje Zapadnog Balkana imaju našu punu podršku za svoju težnju da učsetvuju u procesue evropske integracije", rekao je predsednik Češke Vlaclav Klaus na plenarnoj sednici samita Centralne Evrope u Novom Sadu.
On je rekao da su tokom češkom predsedavanja EU u prvoj polovini ove godine pitanje proširenja i odnosi sa Zapadni Blakanom ostali na dnevnom redu EU i izrazio očekivanje da će doći do napretka u tom procesu tokom predsedavanja Švedske EU.
Klaus je dodao da, pre svega, očekuje veći napredak u pristupnim pregovorima s Hrvatskom i dodao da smatra da je granični spor izmedju Hrvatske i Slovenije bilateralno pitanje koje treba te zemlje da rešavaju medjusobnim dogovorima i sporazumima.
Češki predsednik je rekao da je i većina članica EU imala slična iskustva u medjusobnim odnosima i dodao da nema portrebe za požurivanjem i nametanjem rešenja.
Ocenio je da je Srbija imala tragično iskustvo sa medjunarodnom arbitražom, posredovanjem i nametnutim rešenjima i dodao da zemlje Zapadnog Balkana nemaju potrebe za takvim rešenjima i da mogu same da pregovaraju o svojim problemima.
Poljski predsednik Leh Kačinjski je na konferenciji za novinare na 16. Samitu šefova država centralne Evrope rekao da je put Poljske ka punopravnom članstvu u EU trajao 12 godina, ali da posle tako dugog vremena, kao članica EU, njegova država ne namerava da zatvori vrata iza sebe.
Italijanski predsednik Đorđo Napolitano izjavio je da njegova zemlja snažno podržava integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i dodao da njeno dalje širenje ne može nikako dovesti do razvodnjavanja njene moći i uticaja, dodavši da je Evropi potrebna nova institucionalna struktura za prevazilaženje izazova u kojima se danas nalazi.
Govoreći o ekonomskoj krizi u kojoj se nalazi ceo svet bugarski predsednik Georgi Prvanov je dodao glavni prioritet regiona u ovom trenutku ne samo stavljanje pod kontrolu efekata ekonomske krize, već i vraćanje poverenja gradjana u ekonomski snažnu Evropu koja će biti pokretač prosperiteta.
Prvanov je naveo da je energetika glavni prioritet Evrope, jer je ona važan deo ekonomije i veza u promeni ekonomskih politika ka proširenju Evropske unije i integraciji Zapadnog Balkana.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
