Dvodnevni Samit Centralne Evrope, na kojem se okupilo 14 predsednika država tog regiona, završen je u Novom Sadu u subotu.
Domaćin Samita u Skupštini Vojvodine bio je predsednik Srbije Boris Tadić, a skup je bio posvećen prevazilaženju izazova "3E" - ekonomije, energije i evropskih integracija.
Predsednici zemalja Centralne Evrope koji su učestvovali na Samitu, podržali su u petak, na radnom delu skupa, nastavak integracije Zapadnog Balkana u EU i ukidanje viza državljanima zemalja tog regiona.
Otvarajući dvodnevni skup, predsednik Tadić je u petak poručio da EU ne sme da odustane od integracije Zapadnog Balkana, jer bi time učinila nenadoknadivu štetu sebi.
On je istakao da je u interesu sigurnosti i celovitosti Evrope da se region integriše i dodao da će ukidanje viza za građane regiona biti najjasniji dokaz da su te zemlje dobrodošle u evropsku zajednicu.
Predsednik Češke, zemlje presedavajuće EU, Vaclav Klaus je izrazio punu podršku težnjama Zapadnog Balkana da se integriše u EU i rekao da očekuje napredak u pridruživanju Zapadnog Balkana tokom predsedavanja Švedske EU, pre svega u pristupnim pregovorima s Hrvatskom.
Predsednici zemalja Centralne Evrope ukazali su na značaj sporazuma CEFTA u prevazilaženju posledica ekonomske krize i na potrebu produbljavanja saradnje u energetici. Istaknuta je važnost izgradnje gasovoda "Južni tok", ali i konkurentskog, "Nabuko", pre svega zbog krize u snabdevanju s kojom se Evropa suočila i prošle zime.
Na samitu su učestvovali predsednici Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Češke, Hrvatske, Italije, Makedonije, Moldavije, Poljske, Slovačke, Slovenije, Ukrajine i Srbije.
Skup je pratilo oko 200 novinara iz 15-ak zemalja, a u Novom Sadu su, zbog visokih gostiju iz inostranstva bile na snazi pojačane mere bezbednosti.
Samit u Novom Sadi bio je najveći međunarodni skup u Srbiji još od Samita Nesvrstanih, 1989. godine u Beogradu.
Boris Tadić ocenio je u subotu uveče da je samit 14 zemalja Centralne Evrope u Novom Sadu bio najplodotvorniji takav samit.
"Srbija je, odličnom organizacijom samita 14 zemalja Centralne Evrope, dobila nov kredibilitet. Dobro organizovan samit znači da možemo dobro da organizujemo i druge stvari od međunarodnog značaja. Ovo je bio najplodotvorniji samit predsednika zemalja Centralne Evrope", rekao je Tadić Radioteleviziji Srbije po završetku skupa.
Ukazao je da je samit održan u uslovima energetske i ekonomske krize i "zamora" EU od proširenja članstva.
"Ta tri pitanja su isprepletana. Zato je i moja namera da Zapadni Balkan i Srbiju, kao njegovo 'srce', smestim kao glavnu temu samita i neophodnost priključenja čitavog Zapadnog Balkana EU", rekao je Tadić.
Ocenio je da je Zapadni Balkan čvorište Evrope i njenih energetskih tokova, prostor na kojem je moguće proizvoditi prvenstveno električnu energiju, ali i distribuirati energente i naveo da će gasovodi - preko Balkana - povezivati Zapadnu Evropu sa Azijom.
Na pitanje RTS o tome da li "ima volje", Tadić je odgovorio da "ima volje, ali ona nije dovoljna".
"Potrebno je čitav prostor Zapadnog Balkana učiniti što atraktivnijim za integraciju i ne možemo očekivati da će nas EU sama po sebi integrisati, nego da učinimo sve da ovaj prostor koji čine zemelje bivše Jugoslavije, plus Albanija i Moldavija, bude atraktivniji za integraciju u uslovima svetske krize. Ima dobre volje i dobrih namera, i mislim da smo učinili veliku stvar", rekao je Tadić.
Upitan da li Srbija "bolje stoji na polju izlaska iz ekonomske krize ili na putu ka EU", Tadić je odgovorio da je na Samitu zaključeno da nijedna zemlja Evrope, pa tako ni Zapadnog Balkana, ne može sama da reši ekonomske probleme i da najveće zemlje koje su i izazvale krizu, moraju i da pokrenu svetsku ekonomiju.
"Tu pre svega mislim na SAD, ali i na EU kao celinu. Građanima Srbije treba jasno reći da mi ovu krizu ne možemo sami da rešimo, ali nam je zbog toga potrebna neka vrsta solidarnosti, savezništva i mi pažljivo pratimo ekonomske procese svuda u svetu. Ima nekih dobrih kretanja i dobili smo poslednjih dana pozitivne informacije u našoj zemlji, ali treba biti suzdržan u procenama i vrlo intenzivno raditi", rekao je Tadić.
Tadić je istakao da bez rešenja ekonomske krize i zamaha u proizvodnji i privredi uopšte, nije moguće ni proširenje članstva EU.
"Zemlje EU biće nevoljne da pristupe proširenju ako njihovi građani lošije žive. Ta dva pitanja su povezana i ne mogu da kažem gde smo dalje odmakli", rekao je Tadić.
Predsednici Češke, Makedonije, Slovačke, Crne Gore i Bosne i Hercegovine su sa Tadićem obišli fruškogorski manastir Krušedol u subotu, saopšteno je iz kabineta predsednika Srbije.
Predsednici Vaclav Klaus, Đorđe Ivanov, Ivan Gašparovič, Filip Vujanović, Nebojša Radmanović i Tadić su potom obišli Kapelu mira kod Sremskih Karlovaca, podignutu 1817. na mestu gde je 1699. potpisan Karlovački mir između Austrije, Venecije i Poljske s jedne i Turske s druge strane.
Predsednici šest država su obišli i Magistrat u Sremskim Karlovcima i Karlovačku gimnaziju, najstariju srpsku gimnaziju osnovanu 1791. godine.
(Beta)
Domaćin Samita u Skupštini Vojvodine bio je predsednik Srbije Boris Tadić, a skup je bio posvećen prevazilaženju izazova "3E" - ekonomije, energije i evropskih integracija.
Predsednici zemalja Centralne Evrope koji su učestvovali na Samitu, podržali su u petak, na radnom delu skupa, nastavak integracije Zapadnog Balkana u EU i ukidanje viza državljanima zemalja tog regiona.
Otvarajući dvodnevni skup, predsednik Tadić je u petak poručio da EU ne sme da odustane od integracije Zapadnog Balkana, jer bi time učinila nenadoknadivu štetu sebi.
On je istakao da je u interesu sigurnosti i celovitosti Evrope da se region integriše i dodao da će ukidanje viza za građane regiona biti najjasniji dokaz da su te zemlje dobrodošle u evropsku zajednicu.
Predsednik Češke, zemlje presedavajuće EU, Vaclav Klaus je izrazio punu podršku težnjama Zapadnog Balkana da se integriše u EU i rekao da očekuje napredak u pridruživanju Zapadnog Balkana tokom predsedavanja Švedske EU, pre svega u pristupnim pregovorima s Hrvatskom.
Predsednici zemalja Centralne Evrope ukazali su na značaj sporazuma CEFTA u prevazilaženju posledica ekonomske krize i na potrebu produbljavanja saradnje u energetici. Istaknuta je važnost izgradnje gasovoda "Južni tok", ali i konkurentskog, "Nabuko", pre svega zbog krize u snabdevanju s kojom se Evropa suočila i prošle zime.
Na samitu su učestvovali predsednici Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Češke, Hrvatske, Italije, Makedonije, Moldavije, Poljske, Slovačke, Slovenije, Ukrajine i Srbije.
Skup je pratilo oko 200 novinara iz 15-ak zemalja, a u Novom Sadu su, zbog visokih gostiju iz inostranstva bile na snazi pojačane mere bezbednosti.
Samit u Novom Sadi bio je najveći međunarodni skup u Srbiji još od Samita Nesvrstanih, 1989. godine u Beogradu.
Boris Tadić ocenio je u subotu uveče da je samit 14 zemalja Centralne Evrope u Novom Sadu bio najplodotvorniji takav samit.
"Srbija je, odličnom organizacijom samita 14 zemalja Centralne Evrope, dobila nov kredibilitet. Dobro organizovan samit znači da možemo dobro da organizujemo i druge stvari od međunarodnog značaja. Ovo je bio najplodotvorniji samit predsednika zemalja Centralne Evrope", rekao je Tadić Radioteleviziji Srbije po završetku skupa.
Ukazao je da je samit održan u uslovima energetske i ekonomske krize i "zamora" EU od proširenja članstva.
"Ta tri pitanja su isprepletana. Zato je i moja namera da Zapadni Balkan i Srbiju, kao njegovo 'srce', smestim kao glavnu temu samita i neophodnost priključenja čitavog Zapadnog Balkana EU", rekao je Tadić.
Ocenio je da je Zapadni Balkan čvorište Evrope i njenih energetskih tokova, prostor na kojem je moguće proizvoditi prvenstveno električnu energiju, ali i distribuirati energente i naveo da će gasovodi - preko Balkana - povezivati Zapadnu Evropu sa Azijom.
Na pitanje RTS o tome da li "ima volje", Tadić je odgovorio da "ima volje, ali ona nije dovoljna".
"Potrebno je čitav prostor Zapadnog Balkana učiniti što atraktivnijim za integraciju i ne možemo očekivati da će nas EU sama po sebi integrisati, nego da učinimo sve da ovaj prostor koji čine zemelje bivše Jugoslavije, plus Albanija i Moldavija, bude atraktivniji za integraciju u uslovima svetske krize. Ima dobre volje i dobrih namera, i mislim da smo učinili veliku stvar", rekao je Tadić.
Upitan da li Srbija "bolje stoji na polju izlaska iz ekonomske krize ili na putu ka EU", Tadić je odgovorio da je na Samitu zaključeno da nijedna zemlja Evrope, pa tako ni Zapadnog Balkana, ne može sama da reši ekonomske probleme i da najveće zemlje koje su i izazvale krizu, moraju i da pokrenu svetsku ekonomiju.
"Tu pre svega mislim na SAD, ali i na EU kao celinu. Građanima Srbije treba jasno reći da mi ovu krizu ne možemo sami da rešimo, ali nam je zbog toga potrebna neka vrsta solidarnosti, savezništva i mi pažljivo pratimo ekonomske procese svuda u svetu. Ima nekih dobrih kretanja i dobili smo poslednjih dana pozitivne informacije u našoj zemlji, ali treba biti suzdržan u procenama i vrlo intenzivno raditi", rekao je Tadić.
Tadić je istakao da bez rešenja ekonomske krize i zamaha u proizvodnji i privredi uopšte, nije moguće ni proširenje članstva EU.
"Zemlje EU biće nevoljne da pristupe proširenju ako njihovi građani lošije žive. Ta dva pitanja su povezana i ne mogu da kažem gde smo dalje odmakli", rekao je Tadić.
Predsednici Češke, Makedonije, Slovačke, Crne Gore i Bosne i Hercegovine su sa Tadićem obišli fruškogorski manastir Krušedol u subotu, saopšteno je iz kabineta predsednika Srbije.
Predsednici Vaclav Klaus, Đorđe Ivanov, Ivan Gašparovič, Filip Vujanović, Nebojša Radmanović i Tadić su potom obišli Kapelu mira kod Sremskih Karlovaca, podignutu 1817. na mestu gde je 1699. potpisan Karlovački mir između Austrije, Venecije i Poljske s jedne i Turske s druge strane.
Predsednici šest država su obišli i Magistrat u Sremskim Karlovcima i Karlovačku gimnaziju, najstariju srpsku gimnaziju osnovanu 1791. godine.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
