U Srbiji se obeležava Dan državnosti, a centralna svečanost počela je liturgijom u crkvi Vaznesenja gospodnjeg u Orašcu, nadomak Arandjelovca. Današnji datum 1804. godine zabeležen je u istoriji Srbije kao dan kada je Karadjordje Petrović podigao ustanak i započeo borbu za konačno oslobodjenje od petovekovnog robovanja pod Turcima. Na isti dan 1835. donet je prvi moderni srpski ustav, pa je Sretenje od pre pet godina dan državnosti Srbije.
U Srbiji se obeležava Dan državnosti, a centralna svečanost počela je liturgijom u crkvi Vaznesenja gospodnjeg u Orašcu, nadomak Arandjelovca.
Današnji datum 1804. godine zabeležen je u istoriji Srbije kao dan kada je Karadjordje Petrović podigao ustanak i započeo borbu za konačno oslobodjenje od petovekovnog robovanja pod Turcima.
Na isti dan 1835. donet je prvi moderni srpski ustav, pa je Sretenje od pre pet godina dan državnosti Srbije.
Liturgiju u Orašcu su služili kanadski vladika Georgije i vladika šumadijski Jovan sa sveštenstvom šumadijske eparhije, a prisustvovali su premijer Vojislav Koštunica, potpredsednik vlade Miroljub Labus i pojedini ministri, ministar odbrane državne zajednice Zoran Stanković, prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjević i drugi.
Koštunica je dodao da Srbija zapravo zastupa i brani univerzalna načela i vrednosti na kojima počivaju mir i stabilnost regiona i celog savremenog sveta. "Deliti Srbiju otimanjem Kosova i Metohije predstavljalo bi direktno kršenje najopštijih principa medjunarodnog prava", naglasio je on, dodavši da je naša zemlja u potpunosti opredeljena da se pronadje valjano kompromisno rešenje u vidu suštinske autonomije za tu pokrajinu.
Prema Koštunicinim rečima, u razgovorima o Kosovu svi moraju voditi računa da je Srbija demokratski uredjena zemlja i da bi svaki pokušaj nametanja rešenja i otimanja dela teritorije značio pravno nasilje i nad jednom državom i u isto vreme, nasilje nad samim medjunarodnim poretkom.
Koštunica je podsetio da na današnji dan moderna srpska država ulazi u 203. godinu svog postojanja, što je tradicija kojom se malo država u Evropi može podičiti, jer je većina njih nastala decenijama kasnije. Iako je medjunarodnog priznanje Srbije usledilo mnogo godina posle Prvog srpskog ustanka na Berlinskom kongresu 1878. godine, njen istinski početak u novijem istorijskom vremenu zbio se na Sretenje 1804. godine, kad su srpski ustanici na čelu sa voždom Djordjem Petrovićem započeli državotvorni i nacionalni posao. U dekadama koje su usledile, rekao je Koštunica, stvarana je nova Srbija kao direktni ishod dva velika i dugogodišnja ustanka.
Područje Stare Srbija je, pak, postalo područje pojačanog terora kako bi se sprečilo obnavljanje srpske države na Balkanu i srpski narod na Kosovu i Metohiji ne samo da je bio podvrgnut pritisku i teroru, nego je u više navrata, a posebno posle srpsko-turskih ratova 1876. i 78. bio masovno proterivan sa vekovnog ognjišta i privremeno će odahnuti tek 1912. godine, kada je Kosovo i Metohija bilo oslobodjeno.
"I danas kada započinju razgovori o budućem statusu Kosova i Metohije izražavam jednodušno uverenje Srbije da je nezamislivo da se rasparčava jedna demokratska evropska država i da se protivno volji Srbije menjaju njene državne granice", zaključio je Koštunica.
(Tanjug)
Današnji datum 1804. godine zabeležen je u istoriji Srbije kao dan kada je Karadjordje Petrović podigao ustanak i započeo borbu za konačno oslobodjenje od petovekovnog robovanja pod Turcima.
Na isti dan 1835. donet je prvi moderni srpski ustav, pa je Sretenje od pre pet godina dan državnosti Srbije.
Liturgiju u Orašcu su služili kanadski vladika Georgije i vladika šumadijski Jovan sa sveštenstvom šumadijske eparhije, a prisustvovali su premijer Vojislav Koštunica, potpredsednik vlade Miroljub Labus i pojedini ministri, ministar odbrane državne zajednice Zoran Stanković, prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjević i drugi.
Koštunica: Sledimo duh Koradjordja i Miloša
Srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je da Srbija i dalje sledi duh državotvornog poduhvata Karadjordja i Miloša Obrenovića, i da brani pravo i pravdu na Kosovu i Metohiji, uz uverenje da je pravo jače od sile i da će biti pronadjeno kompromisno istorijski pravedno rešenje.Koštunica je dodao da Srbija zapravo zastupa i brani univerzalna načela i vrednosti na kojima počivaju mir i stabilnost regiona i celog savremenog sveta. "Deliti Srbiju otimanjem Kosova i Metohije predstavljalo bi direktno kršenje najopštijih principa medjunarodnog prava", naglasio je on, dodavši da je naša zemlja u potpunosti opredeljena da se pronadje valjano kompromisno rešenje u vidu suštinske autonomije za tu pokrajinu.
Prema Koštunicinim rečima, u razgovorima o Kosovu svi moraju voditi računa da je Srbija demokratski uredjena zemlja i da bi svaki pokušaj nametanja rešenja i otimanja dela teritorije značio pravno nasilje i nad jednom državom i u isto vreme, nasilje nad samim medjunarodnim poretkom.
Koštunica je podsetio da na današnji dan moderna srpska država ulazi u 203. godinu svog postojanja, što je tradicija kojom se malo država u Evropi može podičiti, jer je većina njih nastala decenijama kasnije. Iako je medjunarodnog priznanje Srbije usledilo mnogo godina posle Prvog srpskog ustanka na Berlinskom kongresu 1878. godine, njen istinski početak u novijem istorijskom vremenu zbio se na Sretenje 1804. godine, kad su srpski ustanici na čelu sa voždom Djordjem Petrovićem započeli državotvorni i nacionalni posao. U dekadama koje su usledile, rekao je Koštunica, stvarana je nova Srbija kao direktni ishod dva velika i dugogodišnja ustanka.
Područje Stare Srbija je, pak, postalo područje pojačanog terora kako bi se sprečilo obnavljanje srpske države na Balkanu i srpski narod na Kosovu i Metohiji ne samo da je bio podvrgnut pritisku i teroru, nego je u više navrata, a posebno posle srpsko-turskih ratova 1876. i 78. bio masovno proterivan sa vekovnog ognjišta i privremeno će odahnuti tek 1912. godine, kada je Kosovo i Metohija bilo oslobodjeno.
"I danas kada započinju razgovori o budućem statusu Kosova i Metohije izražavam jednodušno uverenje Srbije da je nezamislivo da se rasparčava jedna demokratska evropska država i da se protivno volji Srbije menjaju njene državne granice", zaključio je Koštunica.
(Tanjug)
