Predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) i bivši šef diplomatije Vuk Drašković rekao je u utorak u Novom Sadu da je budućnost Srbije u NATO i pozvao da se povuče Deklaracija o vojnoj neutralnosti Srbije.
"Svi nacionalni razlozi nalažu hitno pristupanje Srbije NATO alijansi, a time bi nam bila širom otvorena i vrata za ulazak u Evropsku uniju", dodao je on na tribini "Srbija - zemlja sa jakim saveznicima ili neutralna?" održanoj u Skupštini Grada Novog Sada.
To je bila prva u nizu javnih rasprava koje SPO, u saradnji s Međunarodnim institutom za bezbednost iz Beograda, želi da sprovede širom Srbije, s ciljem, kako je najavljeno, da se građani bolje upoznaju s tim vojno-političkim savezom i shvate zašto je Srbiji mesto u njemu.
"Ulaskom u NATO nećemo izgubiti ništa od svoje državne suverenosti i nijedna buduća odluka (te alijanse) ne bi mogla da se donese bez naše saglasnosti. Onu besmislenu skupštinsku rezoluciju o vojnoj neutralnosti moramo što pre ukinuti", rekao je lider SPO.
Prema njegovim rečima, proklamacija vojne neutralnosti ništa ne znači, sem ukoliko nije potvrđena međunarodnim ugovorima.
Ona bi, sem toga, bila veoma skupa i vezala bi nam ruke u rešavanju još uvek otvorenih pitanja na Balkanu.
"Izgleda da politička elita, lansiranjem teze o vojnoj neutralnosti, želi da taj rasplet na Balkanu, gde je još uvek nestabilno stanje u Bosni i Hercegovini i nerešen status Kosova, opet dočekamo nespremni, da budemo sami protiv svih, što bi neminovno ponovo dovelo do odluka na štetu srpskog naroda", rekao je Drašković.
On je pozvao vladajuće stranke da se vrate politici pokojnog premijera Zorana Đinđića, a koja je u prvi plan stavljala evroatlanstke integracije.
"Sadašnja politika proevropskih i antiatlanstskih integracija je čista besmislica, to je politika drvenog gvožđa, jer ne možemo istovremeno biti za EU, a protiv saveza u kojem se ključne članice Unije nalaze", zaključio je Drašković.
Politička savetnica u američkoj ambasadi u Beogradu Debora Menuti je, kao gost tribine, podsetila na tradicionalno prijateljstvo SAD i Srbije i ukazala da odluka o ulasku Srbije u NATO ima dalekosežne posledice, koje će odrediti njen razvoj u više narednih decenija.
Ona je ukazala da je vojna saradnja Srbije i SAD u stalnom usponu, od obuke naših oficira u bazi u Ohaju do institucionalnih veza i zajedničkih učešća u mirovnim misijama.
Prema njenom mišljenju Srbiji je svakako mesto u NATO-u, pre svega iz bezbednosnih, ali i ekonomskih i drugih razloga.
"Shvatam negativan stav srpskog naroda prema NATO-u zbog intervencije 1999. godine i niko ne traži da on to zaboravi. Interesi Srbije, međutim, nalažu da se ona priključi alijansi. Vrata su joj otvorena, ali odluku, naravno, treba da donesu vlada u Beogradu i ceo srpski narod", zaključila je gospođa Menuti.
Za direktora u Međunarodnom institutu za bezbednost dr Zorana Dragišića dilema da li Srbija treba da uđe u NATO ili da ostane neutralna je - lažna.
"Za sada samo 30 dsto građana podržava ulazak Srbije u NATO, ali je i to prilično veliki broj s obzirom na događaj od pre jedne decenije. Državljani Srbije veoma malo znaju o zapadnoj alijansi, koja je više politička nego vojna, pa lako mogu da postanu žrtve političkih podvala", dodao je on.
Dragišić je ukazao da je NATO savez suverenih država, da se odluke donose konsenzusom, da civilni deo ima prevagu nad vojnim i da je njegova uloga danas prevashodno borba protiv globalnog terorizma, prirodnih katastrofa, pandemija i drugih nedaća širih razmera.
S druge strane, kako je rekao, klasične vojne neutralnosti više nema, iako je kao pojam u međunarodnom pravu i dalje prisutan.
"Svet je nepravedan, satkan od interesa, gde je sila iznad prava i tu se ništa ne može promeniti. Neutralnost je, dakle, legitimna, ali, kako narod kaže, sve što ti je na slobodu, ne mora da ti je na korist", dodao je Dragišić.
(Tanjug)
"Svi nacionalni razlozi nalažu hitno pristupanje Srbije NATO alijansi, a time bi nam bila širom otvorena i vrata za ulazak u Evropsku uniju", dodao je on na tribini "Srbija - zemlja sa jakim saveznicima ili neutralna?" održanoj u Skupštini Grada Novog Sada.
To je bila prva u nizu javnih rasprava koje SPO, u saradnji s Međunarodnim institutom za bezbednost iz Beograda, želi da sprovede širom Srbije, s ciljem, kako je najavljeno, da se građani bolje upoznaju s tim vojno-političkim savezom i shvate zašto je Srbiji mesto u njemu.
"Ulaskom u NATO nećemo izgubiti ništa od svoje državne suverenosti i nijedna buduća odluka (te alijanse) ne bi mogla da se donese bez naše saglasnosti. Onu besmislenu skupštinsku rezoluciju o vojnoj neutralnosti moramo što pre ukinuti", rekao je lider SPO.
Prema njegovim rečima, proklamacija vojne neutralnosti ništa ne znači, sem ukoliko nije potvrđena međunarodnim ugovorima.
Ona bi, sem toga, bila veoma skupa i vezala bi nam ruke u rešavanju još uvek otvorenih pitanja na Balkanu.
"Izgleda da politička elita, lansiranjem teze o vojnoj neutralnosti, želi da taj rasplet na Balkanu, gde je još uvek nestabilno stanje u Bosni i Hercegovini i nerešen status Kosova, opet dočekamo nespremni, da budemo sami protiv svih, što bi neminovno ponovo dovelo do odluka na štetu srpskog naroda", rekao je Drašković.
On je pozvao vladajuće stranke da se vrate politici pokojnog premijera Zorana Đinđića, a koja je u prvi plan stavljala evroatlanstke integracije.
"Sadašnja politika proevropskih i antiatlanstskih integracija je čista besmislica, to je politika drvenog gvožđa, jer ne možemo istovremeno biti za EU, a protiv saveza u kojem se ključne članice Unije nalaze", zaključio je Drašković.
Politička savetnica u američkoj ambasadi u Beogradu Debora Menuti je, kao gost tribine, podsetila na tradicionalno prijateljstvo SAD i Srbije i ukazala da odluka o ulasku Srbije u NATO ima dalekosežne posledice, koje će odrediti njen razvoj u više narednih decenija.
Ona je ukazala da je vojna saradnja Srbije i SAD u stalnom usponu, od obuke naših oficira u bazi u Ohaju do institucionalnih veza i zajedničkih učešća u mirovnim misijama.
Prema njenom mišljenju Srbiji je svakako mesto u NATO-u, pre svega iz bezbednosnih, ali i ekonomskih i drugih razloga.
"Shvatam negativan stav srpskog naroda prema NATO-u zbog intervencije 1999. godine i niko ne traži da on to zaboravi. Interesi Srbije, međutim, nalažu da se ona priključi alijansi. Vrata su joj otvorena, ali odluku, naravno, treba da donesu vlada u Beogradu i ceo srpski narod", zaključila je gospođa Menuti.
Za direktora u Međunarodnom institutu za bezbednost dr Zorana Dragišića dilema da li Srbija treba da uđe u NATO ili da ostane neutralna je - lažna.
"Za sada samo 30 dsto građana podržava ulazak Srbije u NATO, ali je i to prilično veliki broj s obzirom na događaj od pre jedne decenije. Državljani Srbije veoma malo znaju o zapadnoj alijansi, koja je više politička nego vojna, pa lako mogu da postanu žrtve političkih podvala", dodao je on.
Dragišić je ukazao da je NATO savez suverenih država, da se odluke donose konsenzusom, da civilni deo ima prevagu nad vojnim i da je njegova uloga danas prevashodno borba protiv globalnog terorizma, prirodnih katastrofa, pandemija i drugih nedaća širih razmera.
S druge strane, kako je rekao, klasične vojne neutralnosti više nema, iako je kao pojam u međunarodnom pravu i dalje prisutan.
"Svet je nepravedan, satkan od interesa, gde je sila iznad prava i tu se ništa ne može promeniti. Neutralnost je, dakle, legitimna, ali, kako narod kaže, sve što ti je na slobodu, ne mora da ti je na korist", dodao je Dragišić.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
