Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković ocenio je da je njegov kabinet u proteklih godinu dana učinio pozitivne pomake u svim programskim segmentima na kojima je vlada formirana, ali da je zbog svetske ekonomske krize morao da odloži realizaciju nekih od postavljenih razvojnih planova.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković ocenio je da je njegov kabinet u proteklih godinu dana učinio pozitivne pomake u svim programskim segmentima na kojima je vlada formirana, ali da je zbog svetske ekonomske krize morao da odloži realizaciju nekih od postavljenih razvojnih planova.
"Mislim da idemo u dobrom pravcu. Nekom će se činiti da brzina kojom postižemo rezultate nije adekvatna. Ja mislim da je ona primerena okolnostima u kojima se nalazimo. Efikasnost vlade je na nivou onoga što je moguće ostvariti u datim okolnostima", kazao je premijer Cvetković u intervjuu Tanjugu povodom godinu dana rada Vlade Srbije.
Premijer je ocenio da kada je reč o padu životnog standarda, ne bi trebalo očekivati da će doći do daljeg značajnijeg pada.
"Sada treba da pokažemo solidarnost i da sačekamo trenutak, koji, nadamo se, nije daleko u kome ćemo krenuti putem oporavka", poručio je premijer Cvetković.
Srbija je za godinu dana, prema njegovim rečima, načinila značajan napredak po pitanju dva prioritetna cilja sadašnje vlade, a to su evrointegracije i borba za očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje.
"Kada se radi o EU, pozitivni pomaci se, pre svega, ogledaju u činjenici da smo na dobrom putu da se nađemo na beloj šengen listi, što će biti, ja očekujem, ubrzo i objavljeno. Drugo, Vlada je usvojila oko 250 zakona, od kojih su trecina zakoni neophodni za evropske integracije. Takođe, sa optimizmom gledamo u narednim mesecima na mogućnost odmrzavanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je premijer.
Na polju borbe za Kosovo i Metohiju, Cvetković je izdvojio značaj prebacivanja pitanja statusa te srpske pokrajine iz sfere politike u okvire međunarodnog prava, pokretanjem postupka pred Međunarodnim sudom pravde.
Značajne uspehe vlade premijer vidi i na planu beskompromisne i neselektivne borbe protiv organizovanog kriminala i dekriminalizacije društva.
"I, konačno, kada se radi o boljem životu građana, imamo ogromne rezultate, uprkos krizi. Stabilizovali smo finansijski sistem, vratili poverenje u banke, obezbeđeno je da nemamo masovna bankrotstva. Intenzivno radimo na socijalnom aspektu rešavanja krize iz razloga što brinemo o najsiromašnijima", kazao je Cvetković.
Premijer je ocenio da sadašnja Vlada Srbije ima šansu da opstane pun četvorogodišnji mandat, i poručio da ni on ni ministri u njegovom kabinetu nisu skloni bežanju od problema.
"Ne bih bio sklon da se povučem u strahu od ekonomskih problema. Ja bih ostao do kraja da se izborim sa onim što je ispred mene, a ubeđen sam da to važi i za sve ministre", rekao je Cvetković.
Osvrćući se na komentare onih koji su njegovoj vladi predviđali kratak vek i u središte svog političkog delovanja stavili stalno insistiranje na prevremenim izborima, Cvetković je rekao da negativne kampanje protiv vlade i izbori ne mogu rešiti probleme sa kojima se država suočava.
"Što se tiče stalnih pritisaka I stvaranja atmosfere predizbornih kampanja, akteri takve politike verovatno računaju s tim da će socijalne tenzije dovesti do određene nestabilnosti vlade. Ja mislim da socijalne tenzije ne mogu da reše problem. Problem može upravo da se reši onim što sam proklamovao - konsenzusom i jedinstvom, a zatim i kroz pravednu raspodelu onoga što imamo. I, to je osnov na kojem ja pokušavam da vodim politiku", objasnio je Cvetković.
Vlada je, prema njegovim rečima, dosledno u prvoj godini mandata sprovodila deklarisane programske ciljeve, ali je, zbog udara svetske ekonomske i finansijske krize, bila prinuđena da neke od njih redefiniše.
Tako je, umesto brzog razvoja i porasta životnog standarda, vlada bila prinuđena da se opredeli za održavanje postojećeg standarda građana i sprečavanje njegovog urušavanje, kao i da stavi veći akcenat na socijalnu komponentu svog programa.
"Naravno, bilo bi idealno da privreda raste 200 odsto svake godine, da imamo para koliko god želite, naravno da bi bilo bolje. Ali, vi imate trenutnu situaciju u kojom smo i onda se prema njoj prilagođavamo", rekao je Cvetković.
Komentarišući makroekonomska kretanja, Cvetković je ocenio je da će pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) do kraja godine iznositi oko tri odsto i da se neće ostvariti negativna predviđanja o njegovom padu od pet do sedam odsto.
Predsednik Vlade Srbije nagovestio je mogućnost rebalansa budžeta, što će biti jedna od tema razgovora sa Misijom MMF-a, krajem avgusta, kada će Srbija zatražiti povećanje deficita budžeta sa prvobitno dogovorenih tri odsto BDP na
4,5 do pet odsto.
Komentarišući različite procene u domaćim ekspertskim krugovima da li je kriza u Srbiji zaustavljena ili ne, Cvetković je naglasio da statistički podaci pokazuju da je od marta nagli pad privredne aktivnost zaustavljen.
"Ima pozitivnih signala, ali to ne znači da smo izašli iz krize. Ono što je izvesno je da oporavak neće ići ni približno onom brzinom kao što je opadala privredna aktivnost. Što znači, kada krene oporavak, on će trajati par godina", kazao je Cvetković.
Srbija, prema njegovim rečima, budući da se nalazi u periodu recesije, treba da poveća potrošnju, da bi ona pokrenula tražnju, a zatim i proizvodnju, što će pozitivno uticati na rast BDP.
(Tanjug)
"Mislim da idemo u dobrom pravcu. Nekom će se činiti da brzina kojom postižemo rezultate nije adekvatna. Ja mislim da je ona primerena okolnostima u kojima se nalazimo. Efikasnost vlade je na nivou onoga što je moguće ostvariti u datim okolnostima", kazao je premijer Cvetković u intervjuu Tanjugu povodom godinu dana rada Vlade Srbije.
Premijer je ocenio da kada je reč o padu životnog standarda, ne bi trebalo očekivati da će doći do daljeg značajnijeg pada.
"Sada treba da pokažemo solidarnost i da sačekamo trenutak, koji, nadamo se, nije daleko u kome ćemo krenuti putem oporavka", poručio je premijer Cvetković.
Srbija je za godinu dana, prema njegovim rečima, načinila značajan napredak po pitanju dva prioritetna cilja sadašnje vlade, a to su evrointegracije i borba za očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje.
"Kada se radi o EU, pozitivni pomaci se, pre svega, ogledaju u činjenici da smo na dobrom putu da se nađemo na beloj šengen listi, što će biti, ja očekujem, ubrzo i objavljeno. Drugo, Vlada je usvojila oko 250 zakona, od kojih su trecina zakoni neophodni za evropske integracije. Takođe, sa optimizmom gledamo u narednim mesecima na mogućnost odmrzavanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je premijer.
Na polju borbe za Kosovo i Metohiju, Cvetković je izdvojio značaj prebacivanja pitanja statusa te srpske pokrajine iz sfere politike u okvire međunarodnog prava, pokretanjem postupka pred Međunarodnim sudom pravde.
Značajne uspehe vlade premijer vidi i na planu beskompromisne i neselektivne borbe protiv organizovanog kriminala i dekriminalizacije društva.
"I, konačno, kada se radi o boljem životu građana, imamo ogromne rezultate, uprkos krizi. Stabilizovali smo finansijski sistem, vratili poverenje u banke, obezbeđeno je da nemamo masovna bankrotstva. Intenzivno radimo na socijalnom aspektu rešavanja krize iz razloga što brinemo o najsiromašnijima", kazao je Cvetković.
Premijer je ocenio da sadašnja Vlada Srbije ima šansu da opstane pun četvorogodišnji mandat, i poručio da ni on ni ministri u njegovom kabinetu nisu skloni bežanju od problema.
"Ne bih bio sklon da se povučem u strahu od ekonomskih problema. Ja bih ostao do kraja da se izborim sa onim što je ispred mene, a ubeđen sam da to važi i za sve ministre", rekao je Cvetković.
Osvrćući se na komentare onih koji su njegovoj vladi predviđali kratak vek i u središte svog političkog delovanja stavili stalno insistiranje na prevremenim izborima, Cvetković je rekao da negativne kampanje protiv vlade i izbori ne mogu rešiti probleme sa kojima se država suočava.
"Što se tiče stalnih pritisaka I stvaranja atmosfere predizbornih kampanja, akteri takve politike verovatno računaju s tim da će socijalne tenzije dovesti do određene nestabilnosti vlade. Ja mislim da socijalne tenzije ne mogu da reše problem. Problem može upravo da se reši onim što sam proklamovao - konsenzusom i jedinstvom, a zatim i kroz pravednu raspodelu onoga što imamo. I, to je osnov na kojem ja pokušavam da vodim politiku", objasnio je Cvetković.
Vlada je, prema njegovim rečima, dosledno u prvoj godini mandata sprovodila deklarisane programske ciljeve, ali je, zbog udara svetske ekonomske i finansijske krize, bila prinuđena da neke od njih redefiniše.
Tako je, umesto brzog razvoja i porasta životnog standarda, vlada bila prinuđena da se opredeli za održavanje postojećeg standarda građana i sprečavanje njegovog urušavanje, kao i da stavi veći akcenat na socijalnu komponentu svog programa.
"Naravno, bilo bi idealno da privreda raste 200 odsto svake godine, da imamo para koliko god želite, naravno da bi bilo bolje. Ali, vi imate trenutnu situaciju u kojom smo i onda se prema njoj prilagođavamo", rekao je Cvetković.
Komentarišući makroekonomska kretanja, Cvetković je ocenio je da će pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) do kraja godine iznositi oko tri odsto i da se neće ostvariti negativna predviđanja o njegovom padu od pet do sedam odsto.
Predsednik Vlade Srbije nagovestio je mogućnost rebalansa budžeta, što će biti jedna od tema razgovora sa Misijom MMF-a, krajem avgusta, kada će Srbija zatražiti povećanje deficita budžeta sa prvobitno dogovorenih tri odsto BDP na
4,5 do pet odsto.
Komentarišući različite procene u domaćim ekspertskim krugovima da li je kriza u Srbiji zaustavljena ili ne, Cvetković je naglasio da statistički podaci pokazuju da je od marta nagli pad privredne aktivnost zaustavljen.
"Ima pozitivnih signala, ali to ne znači da smo izašli iz krize. Ono što je izvesno je da oporavak neće ići ni približno onom brzinom kao što je opadala privredna aktivnost. Što znači, kada krene oporavak, on će trajati par godina", kazao je Cvetković.
Srbija, prema njegovim rečima, budući da se nalazi u periodu recesije, treba da poveća potrošnju, da bi ona pokrenula tražnju, a zatim i proizvodnju, što će pozitivno uticati na rast BDP.
(Tanjug)
