Evropska komisija trebalo bi na sastanku 14. jula da usvoji preporuke za viznu liberalizaciju za zemlje Zapadnog Balkana. Za Kosovo će biti zadržan režim viza, izjavio je predstavnik za štampu evropskog komesara za proširenje Olija Rena.
Evropska komisija trebalo bi na sastanku 14. jula da usvoji preporuke za viznu liberalizaciju za zemlje Zapadnog Balkana, izjavila je danas za Tanjug Kristina Nađ, portparolka evropskog komesara Olija Rena. Međutim, režim viza će biti zadržan za Kosovo.
Taj predlog će obrazložiti na zajedničkoj konferenciji za štampu, u Strazburu, evropski komesar za pravosuđe i unutrašnje poslove Žak Baro i komesar za proširivanje Oli Ren, rekao je agenciji Beta Baroov predstavnik za štampu Mikele Čerkone.
Čerkone je dodao da ne može da obelodani pojedinosti iz pripremljenog predloga Evropske komisije.
Izvori Evropske komisije, koji su želeli da ostanu anonimni, preneli su Beti da će, na temelju predloga Komisije, vlasti Srbije u jedinstvenom Koordinacionom centru u Beogradu moći da izdaju biometrijske pasoše i građanima s Kosova.
Međutim, svi srpski državljani će, osim onih s Kosova, moći da, kako se očekuje, od 1.januara 2010. putuju u šengenske zemlje Evropske unije bez viza.
Građani s kosovskog područja, Albanci, Srbi, Romi i ostali, moći će da dobiju srpske biometrijske pasoše, ali će oni morati da izvade evropske vize da bi mogli da uđu u šengenski prostor Evropske unije.
To je, kako je naglašeno, zasad sasvim usaglašen stav i Komisije i vlada EU.
Ovim je potpuno uklonjena izvesna uzdržanost "jedne velike i dve male članice EU", kad je reč o bezbednosno-tehničkom problemu, a to je da veći broj posebno Albanaca s Kosova dobije mogućnost da s novim srpskim dokumentima putuje bez viza u šengensku zonu Unije.
U biometrijskom pasošu, koji budu dobili građane područja Srbije osim Kosova, stajaće da ga je izdao MUP Srbije, što će za pogranične i druge vlasti EU biti potvrda da nosiocima takvog pasoša nije potrebna viza EU.
Na biometrijskom pasošu za lica s Kosova će biti navedeno da ga je izdao poseban Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, što zahteva dobijanje šengenske vize EU.
Kosovo će otud u Regulativi o viznom režimu EU i biti stavljeno u kategoriju teritorija koje za Evropsku uniju imaju neodređen, odnosno nepriznat međunarodno-pravni položaj, kao što su recimo Tajvan ili turski deo Kipra.
Portparolka Olija rena je istakla da preporuke Komisije, koje će biti upućene pojedinačnim članicama EU, predstavljaju dobit za građane država Zapadnog Balkana, koji više neće morati da prolaze kroz proceduru neophodnu za dobijanje viza.
"Olakšana putovanja za građane u Evropsku uniju, mogu značajno da doprinesu integraciji balkanskih zemalja u Uniju", navodi se u zaključcima EK.
Šefovi diplomatija zemalja EU postigli su 15. juna, na sastanku u Luksemburgu, politički konsenzus o viznoj liberalizaciji za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević izjavila je danas da će građani Srbije u najskorijoj budućnosti moći da putuju u zemlje Evropske unije bez viza.
"Očekujemo tu odluku, ali je ne čekamo skrštenih ruku već se trudimo da sve ono što je u Mapi puta vizne liberalizacije u potpunosti primenjujemo", rekla je Delevićeva na Fakultetu političkih nauka, gde je održana panel diskusija "Srbija na putu ka pozitivnoj (beloj) šengenskoj listi - uloga Ministarstva unutrašnjih poslova".
Ona je istakla da će to biti potvrda onog što je učinjeno u Srbiji, ali i potvrda kredibiliteta EU - "da kada neka zemlja ispuni uslove može da se pomeri s mesta".
Delevićeva je naglasila da je ukidanje viza bitno na funkcionalnom planu, ali i simboličkom, s obzirom na to da će i građani koji ne mogu da putuju imati svest da ih Evropa prihvata.
Ona je podsetila da je prvo zvanično obećanje o ukidanjlu viza građanima Srbije dato 2003. godine na samitu u Solunu, nakon čega su 2006. počeli pregovori o viznim olakšicama, koje su stupile na snagu 2008. zajedno sa Sporazumom o readmisiji, a da je najznačajniji bio početak dijaloga o viznoj liberalizaciji i iste godine uručivanje Srbiji Mape puta.
Delevićeva je dodala da je ta faza veoma značajna s obzirom na to da su tada jasno utvrđeni uslovi koje Srbija treba da ispuni.
Šef Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije MUP-a Dražen Maravić je istakao da Srbije ne zaostaje na putu ka ukidanju viza već da prednjači u regionu.
Maravić je istakao da Srbija ispunjava uslove u dovoljnoj meri s obzirom na to da je to posao koji ne može nikad u potpunosti da se dovrši, kao i da Srbija treba da usvoji Strategiju za upravljanje migraciajama, akcione planove za Strategiju za organizovani kriminal i planove za Strategiju za sprečavanje pranja novca.
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević je kazao da je u međunarodnom pravu zabranjena diskriminacija po bilo kom osnovu, ali da postoji etički izuzetak - vize.
Građani Srbije su zbog ranije politike diskriminisani, što predstavlja primer kolektivnog kažanjavanja, rekao je Dimitrijević.
(MONDO/agencije)
Taj predlog će obrazložiti na zajedničkoj konferenciji za štampu, u Strazburu, evropski komesar za pravosuđe i unutrašnje poslove Žak Baro i komesar za proširivanje Oli Ren, rekao je agenciji Beta Baroov predstavnik za štampu Mikele Čerkone.
Čerkone je dodao da ne može da obelodani pojedinosti iz pripremljenog predloga Evropske komisije.
Izvori Evropske komisije, koji su želeli da ostanu anonimni, preneli su Beti da će, na temelju predloga Komisije, vlasti Srbije u jedinstvenom Koordinacionom centru u Beogradu moći da izdaju biometrijske pasoše i građanima s Kosova.
Međutim, svi srpski državljani će, osim onih s Kosova, moći da, kako se očekuje, od 1.januara 2010. putuju u šengenske zemlje Evropske unije bez viza.
Građani s kosovskog područja, Albanci, Srbi, Romi i ostali, moći će da dobiju srpske biometrijske pasoše, ali će oni morati da izvade evropske vize da bi mogli da uđu u šengenski prostor Evropske unije.
To je, kako je naglašeno, zasad sasvim usaglašen stav i Komisije i vlada EU.
Ovim je potpuno uklonjena izvesna uzdržanost "jedne velike i dve male članice EU", kad je reč o bezbednosno-tehničkom problemu, a to je da veći broj posebno Albanaca s Kosova dobije mogućnost da s novim srpskim dokumentima putuje bez viza u šengensku zonu Unije.
U biometrijskom pasošu, koji budu dobili građane područja Srbije osim Kosova, stajaće da ga je izdao MUP Srbije, što će za pogranične i druge vlasti EU biti potvrda da nosiocima takvog pasoša nije potrebna viza EU.
Na biometrijskom pasošu za lica s Kosova će biti navedeno da ga je izdao poseban Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, što zahteva dobijanje šengenske vize EU.
Kosovo će otud u Regulativi o viznom režimu EU i biti stavljeno u kategoriju teritorija koje za Evropsku uniju imaju neodređen, odnosno nepriznat međunarodno-pravni položaj, kao što su recimo Tajvan ili turski deo Kipra.
Portparolka Olija rena je istakla da preporuke Komisije, koje će biti upućene pojedinačnim članicama EU, predstavljaju dobit za građane država Zapadnog Balkana, koji više neće morati da prolaze kroz proceduru neophodnu za dobijanje viza.
"Olakšana putovanja za građane u Evropsku uniju, mogu značajno da doprinesu integraciji balkanskih zemalja u Uniju", navodi se u zaključcima EK.
Šefovi diplomatija zemalja EU postigli su 15. juna, na sastanku u Luksemburgu, politički konsenzus o viznoj liberalizaciji za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević izjavila je danas da će građani Srbije u najskorijoj budućnosti moći da putuju u zemlje Evropske unije bez viza.
"Očekujemo tu odluku, ali je ne čekamo skrštenih ruku već se trudimo da sve ono što je u Mapi puta vizne liberalizacije u potpunosti primenjujemo", rekla je Delevićeva na Fakultetu političkih nauka, gde je održana panel diskusija "Srbija na putu ka pozitivnoj (beloj) šengenskoj listi - uloga Ministarstva unutrašnjih poslova".
Ona je istakla da će to biti potvrda onog što je učinjeno u Srbiji, ali i potvrda kredibiliteta EU - "da kada neka zemlja ispuni uslove može da se pomeri s mesta".
Delevićeva je naglasila da je ukidanje viza bitno na funkcionalnom planu, ali i simboličkom, s obzirom na to da će i građani koji ne mogu da putuju imati svest da ih Evropa prihvata.
Ona je podsetila da je prvo zvanično obećanje o ukidanjlu viza građanima Srbije dato 2003. godine na samitu u Solunu, nakon čega su 2006. počeli pregovori o viznim olakšicama, koje su stupile na snagu 2008. zajedno sa Sporazumom o readmisiji, a da je najznačajniji bio početak dijaloga o viznoj liberalizaciji i iste godine uručivanje Srbiji Mape puta.
Delevićeva je dodala da je ta faza veoma značajna s obzirom na to da su tada jasno utvrđeni uslovi koje Srbija treba da ispuni.
Šef Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije MUP-a Dražen Maravić je istakao da Srbije ne zaostaje na putu ka ukidanju viza već da prednjači u regionu.
Maravić je istakao da Srbija ispunjava uslove u dovoljnoj meri s obzirom na to da je to posao koji ne može nikad u potpunosti da se dovrši, kao i da Srbija treba da usvoji Strategiju za upravljanje migraciajama, akcione planove za Strategiju za organizovani kriminal i planove za Strategiju za sprečavanje pranja novca.
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević je kazao da je u međunarodnom pravu zabranjena diskriminacija po bilo kom osnovu, ali da postoji etički izuzetak - vize.
Građani Srbije su zbog ranije politike diskriminisani, što predstavlja primer kolektivnog kažanjavanja, rekao je Dimitrijević.
(MONDO/agencije)
