Predstavnici Kosova predaće 17. jula Međunarodnom sudu pravde dodatne argumente za odbranu legitimiteta proglašenja nezavisnosti, piše Koha ditore.
Predstavnici Kosova predaće 17. jula Međunarodnom sudu pravde dodatne argumente za odbranu legitimiteta proglašenja nezavisnosti, piše Koha ditore.
Reč je o odgovorima na podneske drugih zemalja koji su podneti Međunarodnom sudu pravde do 17. aprila, u procesu u kome treba da iznese mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova.
Zamenica ministra inostranih poslova Kosova Vljora Čitaku izjavila je da su argumenti u odgovoru "snažni" kao i argumenti u prvobitnom podnesku koje je Kosovo podnelo.
List podseća da su među argumentima kosovskih predstavnika pravo naroda na samopredeljenje, Kosovo kao sui-generis slučaj, pozadina dezintegracije bivše Jugoslavije, gubitak moralnog i zakonskog prava Srbije nad Kosovom zbog sistematičnog državnog nasilja, proglašenje nezavisnosti u kordinaciji sa međunarodnim faktorima i uključenje UN-a u procesu definisanja političkog statusa preko svog izaslanika Marti Ahtisarija.
Podneske su u prvoj fazi Međunarodnom sudu pravde, pored Srbije i privremenih vlasti Kosova, podneli i Češka, Francuska, Kipar, Kina, Švajcarska, Rumunija, Albanija, Austrija, Egipat, Nemačka, Slovačka, Rusija, Finska, Poljska, Luksemburg, Libija, Velika Britanija, SAD, Španija, Iran, Estonija, Norveška, Holandija, Slovenija, Letonija, Japan, Brazil, Republika Irska, Danska, Argentina, Azerbejdžan, Maldivi, Sijera Leone, Bolivija i Venecuela.
Do 17. jula sve zemlje imaju pravo da sudu predaju dodatne pisane argumente i komentare o podnescima drugih učesnika u postupku.
Postupak za ocenu zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, najviši sud UN je pokrenuo po nalogu Generalne skupštine UN, a na inicijativu Srbije.
Rezolucijom Generalne skupštine zatraženo je da Međunarodni sud pravde da savetodavno mišljenje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u februaru 2008. bilo u skladu sa međunarodnim pravom.
Sud je, zatim, u oktobru 2008. godine pozvao UN i sve njene članice i organizacije koje smatraju da mogu dostaviti bitne informacije i mišljenja o proglašenju nezavisnosti Kosova, da ih podnesu do 17. aprila ove godine.
Sudije Međunarodnog suda pravde će potom razmotriti sve podneske i zakazati raspravu na kojoj će strane razmeniti usmene argumente. Sud će potom doneti savetodavno mišljenje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunardnim pravom.
Za donošenje savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde ne postoje rokovi, a u praksi odlučivanje sudija traje mesecima.
Generalna skuština UN je, na predlog Srbije, 8. oktobra prošle godine usvojila rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde traži da odgovori na pitanje: "Da li je jednoglasno proglašnje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom".
Sud će o tome, u skladu sa rezolucijom, dati savetodavno mišljenje, koje nije obavezujuće.
Od osnivanja 1946, Međunarodni sud pravde je do sada dao savetodavno mišljenje u 25 međudržavnih sporova.
(Beta)
Reč je o odgovorima na podneske drugih zemalja koji su podneti Međunarodnom sudu pravde do 17. aprila, u procesu u kome treba da iznese mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova.
Zamenica ministra inostranih poslova Kosova Vljora Čitaku izjavila je da su argumenti u odgovoru "snažni" kao i argumenti u prvobitnom podnesku koje je Kosovo podnelo.
List podseća da su među argumentima kosovskih predstavnika pravo naroda na samopredeljenje, Kosovo kao sui-generis slučaj, pozadina dezintegracije bivše Jugoslavije, gubitak moralnog i zakonskog prava Srbije nad Kosovom zbog sistematičnog državnog nasilja, proglašenje nezavisnosti u kordinaciji sa međunarodnim faktorima i uključenje UN-a u procesu definisanja političkog statusa preko svog izaslanika Marti Ahtisarija.
Podneske su u prvoj fazi Međunarodnom sudu pravde, pored Srbije i privremenih vlasti Kosova, podneli i Češka, Francuska, Kipar, Kina, Švajcarska, Rumunija, Albanija, Austrija, Egipat, Nemačka, Slovačka, Rusija, Finska, Poljska, Luksemburg, Libija, Velika Britanija, SAD, Španija, Iran, Estonija, Norveška, Holandija, Slovenija, Letonija, Japan, Brazil, Republika Irska, Danska, Argentina, Azerbejdžan, Maldivi, Sijera Leone, Bolivija i Venecuela.
Do 17. jula sve zemlje imaju pravo da sudu predaju dodatne pisane argumente i komentare o podnescima drugih učesnika u postupku.
Postupak za ocenu zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, najviši sud UN je pokrenuo po nalogu Generalne skupštine UN, a na inicijativu Srbije.
Rezolucijom Generalne skupštine zatraženo je da Međunarodni sud pravde da savetodavno mišljenje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u februaru 2008. bilo u skladu sa međunarodnim pravom.
Sud je, zatim, u oktobru 2008. godine pozvao UN i sve njene članice i organizacije koje smatraju da mogu dostaviti bitne informacije i mišljenja o proglašenju nezavisnosti Kosova, da ih podnesu do 17. aprila ove godine.
Sudije Međunarodnog suda pravde će potom razmotriti sve podneske i zakazati raspravu na kojoj će strane razmeniti usmene argumente. Sud će potom doneti savetodavno mišljenje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunardnim pravom.
Za donošenje savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde ne postoje rokovi, a u praksi odlučivanje sudija traje mesecima.
Generalna skuština UN je, na predlog Srbije, 8. oktobra prošle godine usvojila rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde traži da odgovori na pitanje: "Da li je jednoglasno proglašnje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom".
Sud će o tome, u skladu sa rezolucijom, dati savetodavno mišljenje, koje nije obavezujuće.
Od osnivanja 1946, Međunarodni sud pravde je do sada dao savetodavno mišljenje u 25 međudržavnih sporova.
(Beta)
