Evropska komisija predložila je da se građanima Srbije od 1. januara 2010. ukinu vize za putovanja u zemlje EU. Slobodno kretanje u 25 evropskih zemalja, sa više od 400 miliona stanovnika i površinom od oko 4,3 miliona kvadratnih kilometara.
Slobodno kretanje na 4,3 miliona kvadratnih kilometara
Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Briselu, Baro i Ren su naveli da je ukidanje viza od naredne godine predloženo i za državljane Crne Gore i Makedonije.
"Ovo je istorijski momenat u našim odnosima sa zemljama Zapadnog Balkana i ovaj momenat je nešto što smo dugo čekali i to će omogućiti da naši odnosi ubuduće budu još bolji", rekao je Baro.
Oli Ren rekao je da će odluka o viznoj liberalizaciji omogućiti državljanima Srbije, Crne Gore i Makedonije slobodno putovanje u zemlje EU, što će doprineti evropeizaciji tog prostora.
"Ovo je veliki dan i za građane Zapadnog Blakana, za Evropu i za mene lično. Znamo koliko je za građane Zapadnog Balkana značajno da mogu da putuju", rekao je Ren i dodao da je posle procene dosadašnjih dostignuća Evropska komisija odlučila da predloži ukidanje viza za tri zemlje.
Baro je podvukao da je reč o ukidanju kratkoročnih viza, za boravak do 90 dana i dodao da dosadašnji rezultati jemče da će Savet ministara i Evropski parlament usvojiti predlog Evropske komisije.
On je istakao da su ključni elementi u procesu pregovora bili uvođenje biometrijskih pasoša, dobro upravljanje graničnim prelazima i celokupna politika liberalizacije, borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i trgovine ljudima, kao i potpuno poštovanje ljudskih prava.
U realizaciji postavljenih uslova učestvovala su stručna lica iz Vlade Srbije i Evropske komisije, kazao je Baro i izrazio očekivanje da će rezultati biti i zvanično potvrđeni u oktobru.
On je dodao da se tokom pregovora sa Srbijom "bio postavio problem Euleksa i kontrole granične linije sa Kosovom", ali da je to pitanje manje-više rešeno.
"Rešavanje pitanja pasoša potpuno je odvojeno od pitanja statusa Kosova. Mi smo nastojali da sa srpskom Vladom rešimo problem Srba na Kosovu. Mislim da je tu nađeno rešenje", naglasio je Baro.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren dodao je da je pitanje izdavanja pasoša licima sa Kosova izdvojeno i naglasio da građani sa Kosova ne mogu imati pristup šengenskom prostoru bez viza.
Na pitanje zašto Srbi sa Kosova nisu obuhvaćeni viznim olakšicama, Ren je odgovorio da to pitanje nije bilo deo pregovora i dodao da je pitanje Kosova regulisano rezolucijom 1244 UN.
Evropski komesar Baro kazao je da se tokom pregovora postavilo pitanje i oko 2.555 srpskih državljana koji su građani Bosne i Hercegovine, i izrazio uverenje da će se i za to naći rešenje.
"Srbija i BiH imaju sporazum o dvojnom državljanstvu od 2003. godine", podsetio je Baro.
Na novinarsko pitanje da li se time što će samo Srbi iz BiH moći da putuju u šengensku zonu diskriminišu ostali građani BiH, Baro i Ren su odgovorili da je to "isključivo vezano sa činjenicu da BiH nije ispunila potrebne uslove".
Istovremeno su izrazili uverenje da će i BiH i Albanija uspeti u ostvarivanju uslova za belu šengensku listu 2010. godine.
Upitan da li će holandske vlasti praviti probleme u vezi sa putovanjem srpskih državljana bez viza, Ren je podvukao da je "Holandija veoma jasno saopštila da potpuno podržava viznu liberalizaciju za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju".
Predlog o liberalizaciji viznog režima za tri zemlje Zapadnog Balana biće prosleđen Evropskom parlamentu i Savetu ministara EU koji bi konačnu reč trebalo da da u novembru.
Evropska komisija smatra da je Makednija ispunila sve uslove za liberalizaciju viznog režima dok se od Srbije i Crne Gore traži da do oktobra sprovedu neke bitne zakone i pospeše delovanje nadležne uprave.
Šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras izjavio je u Beogradu da je predlog Evropske komisije o ukidanju viza Srbiji "važan korak" Srbije na putu ka Evropskoj uniji.
"To je važna odluka i korak napred", izjavio je Ljoveras na konferenciji za novinare u Beogradu, odmah posle saopštavanja odluke u Briselu.
Ljoveras je rekao da je, premda nisu u potpunosti ispunjeni svi uslovi iz mape puta, učinjen napredak i da odluka Brisela "predstavlja dobru volju EU prema Srbiji kao i nadu i poverenje" da će Srbija uskoro ispuniti do kraja sve uslove.
Ljoveras je rekao da postoje četiri uslova u kojima je postignut napredak, ali u kojima je još potrebno poboljšanje.
Prema njegovim rečima, to su delotvorno sprovođenje zakona o strancima, obezbeđivanje pouzdanog nadzora "granične linije" prema Kosovu, uz saradnju s Euleksom i policijskom strukturom Kosova, kao i uopšteno kontrola granica, potom izdavanje biometrijskih pasoša i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Ljoveras je podsetio da je 1. januara 2008. godine počeo proces vizne liberalizacije i da je današnjom odluka Evropska komisija taj korak zaključila.
Predlog o liberalizaciji viznog režima za tri zemlje Zapadnog Balkana biće prosleđen Evropskom parlamentu i Savetu ministara EU koji bi konačnu reč trebalo da da u novembru.
Slobodno putavanje u 25 zemalja
Ako Savet ministara EU usvoji preporuku Evropske komisije o stavljanju Srbije na belu šengensku listu, u Evropi će s pasošima Srbije od 1. januara 2010. vize biti potrebne samo za Veliku Britaniju, Irsku, Albaniju i Tursku.Odlukom Saveta EU, vize će biti ukinute za 25 evropskih zemalja koje čine "šengenski prostor" sa više od 400 miliona stanovnika i površinom od oko 4,3 miliona kvadratnih kilometara.
Sa pasošem Srbije moći će bez vize da se putuje u sve zemlje EU, izuzev Velike Britanije i Irske koje nisu deo zajedničkog šengenskog prostora, jer nisu prihvatile dogovor o ukidanju granične kontrole na međusobnim granicama.
"Bela šengenska lista" omogućiće takođe da se bez vize putuje i u Švajcarsku, Island i Norvešku. Te zemlje nisu članice EU, ali su prihvatile i sprovode šengenska pravila o ukidanju granica.
Sa pasošima Srbije neće biti potrebne vize ni za putovanja u Bugarsku, Rumuniju i Kipar. Te, "nove" članice EU, formalno još nisu deo "šengenskog prostora" jer nisu u potpunosti ispunile sve za to potrebne uslove, ali poštuju i sprovode odluke EU.
Vize neće biti potrebne ni za Lihtenštajn, koji se, iako nije članica EU, izjasnio za priključenje šengenskom prostoru, ali još nije ispunio sve potrebne uslove.
Šengenskim prostorom u koji će građani Srbije od 1. januara 2010. putovati bez viza nisu obuhvaćene Albanija i Turska, jedine zemlje regiona sa kojima Srbija ima vizni režim.
Za putovanja u Albaniju građanima Srbije potrebne su vize, ali kako je rečeno agenciji Beta u ambasadi te zemlje, već nekoliko godina vize nisu potrebne tokom letnjih meseci, kao ni onima koji već imaju šengensku vizu.
Za putovanja u Tursku takođe su potrebne vize, ali je procedura veoma jednostavna, a vize se dobijaju na aerodromu, ili u konzulatu ako se u Tursku putuje kopnenim putem.
Đelić: Pala vizna tamnica
Potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je danas da je predlog Evropske komisije (EK) da se građanima Srbije ukinu vize odlučujujući korak prema "belom šengenu".
"Pala je vizna tamnica za građane Srbije, ali nema mesta opuštanju. Moramo nastaviti reforme da bi naša zemlja bila bezbedna ali i zbog toga što je sledeći korak nakon ulaska u EU, ulazak Srbije u šengenski prostor", rekao je Đelić na promociji petog broja stručnog časopisa "Izazovi evropskih integracija", čija je tema "Pravosuđe, unutrašnji poslovi i vizna liberalizacija".
On je kazao da je simbolično juče, na dan proslave francuskog nacionalnog praznika 14. jula, Pada Bastilje, pala i vizna tamnica za građane Srbije, čime je, kako je naveo, načinjen izuzetno važan i odlučujući korak prema "belom šengenu".
"Mi ćemo danas dobiti od Evropske komisije i jedan dokument u kom će biti predočeni tehnički elementi na kojima se očekuje dodatni napredak Srbije", rekao je Đelić.
Reč je o, kako je naveo, valjanoj primeni zakona o strancima, usvajanju nacionalne strategije za upravljenje migracijama, akcionog plana za implementaciju stragetije za borbu protiv organizovanog kriminala, pranja novca i finansiranja terorizma.
Đelić je kazao da se očekuje i potpisivanje operativnog sporazuma sa Euleksom, što pokazuje da su tehnički elementi u skladu sa državnom politikom po pitanju statusa Kosova i Metohije.
"U predlogu EK se prepoznaje poštovanje međunarodnog prava. Po pitanju Kosova i Metohije se spominje Rezolucija 1244, tako da su sve političke manipulacije koje žele da prikažu da dobijanje 'belog šengena' može na bilo koji način da ugrozi državnu politiku prema Kosovu i Metohiji bez ikakvog formalnog pravnog fundamenta", istakao je Đelić.
(Beta/MONDO)
