Predsedavajući OEBS-a, belgijski ministar spoljnih poslova Karel de Guht zauzeo se u Beogradu za evropski pristup u procesu rešavanja budućeg statusa Kosova, i rekao da se ne mogu primenjivati dvostruki standardi u zaštiti osnovnih prava i prava manjina.
Nakon susreta sa šefom diplomatije SCG Vukom Draškovićem, on je novinarima rekao da postoje različiti pristupi zaštiti prava manjina, u zavisnosti da li žive u enklavama ili u otvorenom društvu, i ukazao da su na Kosovu potrebna oba pristupa.
De Guht je u Beogradu razgovao i sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom i šeficom Koordinacionog centra Sandom Rašković-Ivić.
Situacija na Kosovu je složena, neophodno je postići zaštitu prava manjina, slobodu kretanja i pravo na ravnopravan tretman, rekao je De Guht i naveo da je OEBS svestan svoje uloge koja se sastoji u promovisanju ljudskih i manjinskih prava u regionu.
Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, De Guht je kazao i da na Kosovu nije učinjen napredak u primeni standarda, zaštiti ljudskih prava i sprovodjenju decentralizacije.
Beograd i Priština, prema rečima De Guhta, treba da kroz dijalog i dogovor pronadju rešenje za status Kosova.
Koštunica je istakao da je u rešavanju pitanja Kosova i Metohije neophodno voditi računa o stabilnosti regiona i naglasio da je potrebno da Beograd i Priština kroz dijalog pronadju kompromisno rešenje zasnovano na univerzalnim principima medjunarodnog prava. "Ne sme biti nametnutih rešenja, jer bi to imalo ozbiljne posledice ne samo za region, već i Evropu", rekao je Koštunica i naglasio da je Srbija spremna da Kosovu pruži "suštinsku autonomiju".
Delegacija zvaničnog Beograda je, prema rečima premijera, spremna za početak pregovora, koji će biti otvoreni u ponedeljak u Beču sastankom o decentralizaciji. Koštunica je podsetio i na platformu srpske strane za decentralizaciju na Kosovu.
Sanda Rašković-Ivić je predsedvajućem OEBS-a govorila o problemu isključenja struje u srpskim enklavama na Kosovu i o učestalim prekidima telefonskih linija, čime je, kako je upozorila, srpskoj zajednici onemogućen svaki vid komunikacije.
Nakon susreta sa šefom diplomatije SCG Vukom Draškovićem, on je novinarima rekao da postoje različiti pristupi zaštiti prava manjina, u zavisnosti da li žive u enklavama ili u otvorenom društvu, i ukazao da su na Kosovu potrebna oba pristupa.
De Guht je u Beogradu razgovao i sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom i šeficom Koordinacionog centra Sandom Rašković-Ivić.
Situacija na Kosovu je složena, neophodno je postići zaštitu prava manjina, slobodu kretanja i pravo na ravnopravan tretman, rekao je De Guht i naveo da je OEBS svestan svoje uloge koja se sastoji u promovisanju ljudskih i manjinskih prava u regionu.
Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, De Guht je kazao i da na Kosovu nije učinjen napredak u primeni standarda, zaštiti ljudskih prava i sprovodjenju decentralizacije.
Beograd i Priština, prema rečima De Guhta, treba da kroz dijalog i dogovor pronadju rešenje za status Kosova.
Koštunica je istakao da je u rešavanju pitanja Kosova i Metohije neophodno voditi računa o stabilnosti regiona i naglasio da je potrebno da Beograd i Priština kroz dijalog pronadju kompromisno rešenje zasnovano na univerzalnim principima medjunarodnog prava. "Ne sme biti nametnutih rešenja, jer bi to imalo ozbiljne posledice ne samo za region, već i Evropu", rekao je Koštunica i naglasio da je Srbija spremna da Kosovu pruži "suštinsku autonomiju".
Delegacija zvaničnog Beograda je, prema rečima premijera, spremna za početak pregovora, koji će biti otvoreni u ponedeljak u Beču sastankom o decentralizaciji. Koštunica je podsetio i na platformu srpske strane za decentralizaciju na Kosovu.
Sanda Rašković-Ivić je predsedvajućem OEBS-a govorila o problemu isključenja struje u srpskim enklavama na Kosovu i o učestalim prekidima telefonskih linija, čime je, kako je upozorila, srpskoj zajednici onemogućen svaki vid komunikacije.
Nada da će Podgorica prihvatiti predlog EU
U osvrtu na proces odredjivanja uslova za održavanje referenduma u Crnoj Gori, belgijski ministar je izrazio nadu da će predstavnici vlasti i opozicije postići sporazum o predlogu Evropske unije za kvalifikovanu većinu, kako bi se on održao u dogledno vreme a OEBS bio u poziciji da nadzire ceo proces.
Ocenivši da bi uloga OEBS-a mogla biti ključna u procesu postizanja dogovora o standardima za održavanje referenduma, organizovanju kampanje i prebrojavanju glasova, De Guht je naglasio da bi time bila otklonjena "svaka sumnja" u rezultate referenduma, i da bi to bilo "jako, jako važno za stabilnost regiona".
Upitan da li postoji mogućnost da OEBS ne nadgleda izbore ako u Crnoj Gori ne bude postignuta saglasnost o uslovima referenduma, on je odgovorio da OEBS, odnosno Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) prvo moraju da dobiju poziv i da će OEBS tek odlučivati o tom pitanju. "Sasvim je izvesno da bi postizanje dogovora o predlogu (specijalnog izaslanika visokog predstavnika EU, Miroslava) Lajčaka, za nas bio "dobar znak u pravom smeru", rekao je De Guht.
Vuk Drašković je izrazio želju da će vlast i opozicija u Crnoj Gori prihvatiti predlog EU, ukazujući da je to upravo ono što su obe strane i tražile. On je rekao da se nada da će referendum biti održan u demokratskoj atmosferi, i naglasio da u Crnoj Gori ne sme da dodje do tenzija ili remećenja odnosa Crne Gore i Srbije.
(Beta)
Ocenivši da bi uloga OEBS-a mogla biti ključna u procesu postizanja dogovora o standardima za održavanje referenduma, organizovanju kampanje i prebrojavanju glasova, De Guht je naglasio da bi time bila otklonjena "svaka sumnja" u rezultate referenduma, i da bi to bilo "jako, jako važno za stabilnost regiona".
Upitan da li postoji mogućnost da OEBS ne nadgleda izbore ako u Crnoj Gori ne bude postignuta saglasnost o uslovima referenduma, on je odgovorio da OEBS, odnosno Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) prvo moraju da dobiju poziv i da će OEBS tek odlučivati o tom pitanju. "Sasvim je izvesno da bi postizanje dogovora o predlogu (specijalnog izaslanika visokog predstavnika EU, Miroslava) Lajčaka, za nas bio "dobar znak u pravom smeru", rekao je De Guht.
Vuk Drašković je izrazio želju da će vlast i opozicija u Crnoj Gori prihvatiti predlog EU, ukazujući da je to upravo ono što su obe strane i tražile. On je rekao da se nada da će referendum biti održan u demokratskoj atmosferi, i naglasio da u Crnoj Gori ne sme da dodje do tenzija ili remećenja odnosa Crne Gore i Srbije.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.