Državna komisija za otkrivanje istine o Draži Mihailoviću došla je do dokumenata bivše Službe državne bezbednosti koja upućuju na to da je nekadašnji četnički komandant, najverovatnije, sahranjen u Lisičjem potoku
Državna komisija za otkrivanje istine o Draži Mihailoviću došla je do dokumenata bivše Službe državne bezbednosti koja upućuju na to da je nekadašnji četnički komandant, najverovatnije, sahranjen u Lisičjem potoku, u blizini Belog dvora.
Ovo je za „Novosti“ u sredu potvrdio član državne komisije Aleksandar Čotrić. On otkriva da je ova dokumentacija, za kojom je Komisija tragala od početka svog osnivanja, pronađena u prostorijama bivše službe Državne bezbednosti, a sadašnje BIA.
"Ta dokumenta su osnov za prva otkopavanja koja ćemo na toj lokaciji obaviti uskoro", najavljuje Čotrić. "Tačan datum još nismo odredili, ali će to zbog vremenskih uslova sigurno morati da bude pre jeseni. Problem će nam, međutim, biti stambene zgrade koje su tu izgrađene u poslednjih desetak godina".
Ali, kako ništa ne bi bilo prepušteno slučaju, Komisija je pribavila i geodetske mape za ostale lokacije za koje se sumnja da kriju telo četničkog komandanta. Reč je o Centralnom groblju i o Adi ciganliji na kojoj se nekada nalazio zatvor.
Potraga za pisanim svedočenjima, ovde se, međutim, ne zaustavlja. Član Komisije, koji je hteo da ostane anoniman, otkriva da se ušlo u trag dokumentima o Dražinom streljanju, ali i o egzekucijama još nekih ljudi koje do danas nisu razjašnjene.
"Ta dokumenta, za razliku od svih ostalih, nisu zavedena onako kako se inače zavodi građa", kaže sagovornik lista. "Vode se pod lažnim datumima i lažnim imenima, upravo zbog svega toga što kriju. Onaj ko ih je ovako označio, dobro je znao zašto je to uradio. Da ih niko nikad ne pronađe! Zato i oni kod kojih se nalaze, tvrde da ih nemaju. A, zato je i nama teško da ih otkrijemo".
Članovi Komisije, zasada, najviše imaju posla oko pretraživanja državnih arhiva. U njima se, kako se pretpostavlja, kriju najvažniji dokazi, i to ne samo o streljanju Mihailovića, već i o događajima sa kraja rata i posleratnog perioda.
"Vreme je učinilo svoje, tako da su nam jedini svedoci, praktično, oni koji imaju posredna saznanja. Njihove iskaze upoređujemo kako bismo došli do novih saznanja", kaže on.
Državna komisija će se u petak ponovo okupiti kako bi nastavila da traga za grobom četničkog đenerala.
Da je četnički general streljan u Lisičjem potoku, upozoravao je još pre više od deset godina penzionisani podoficir KNOJ Ljubo Lazarevski, koji je tvrdio da je bio svedok poslednjih sati Mihailovićevog života.
Dva dana pre nego što će Mihailovića i još osmoricu osuđenika na smrt odvesti na streljanje, 15. jula 1946. godine, Ozna ih je sakrila u dobro čuvano zdanje u Đušinoj ulici, u zgradu današnjeg Rudarsko-geološkog fakulteta. Sutradan ujutru su im šturo saopštili da im je odbijena molba za pomilovanje, a već naredne večeri počeli da pripremaju za izvršavanje presude.
"Predveče, 17. jula, stiglo je naređenje da tačno u ponoć budemo u Đušinoj ulici", ispričao je tada Lazarevski. "Niko nije govorio o čemu je reč, ali smo svi dobro znali šta se sprema. Stigao sam nekoliko minuta pre 12, i nasred hodnika u prizemlju zgrade video vezanog đenerala. On i ostali su potrpani u tri marice, a zatim smo laganom vožnjom Takovskom ulicom, pa zatim Miloša Velikog i Bulevarom Kneza Aleksandra, stigli do glavne kapije dedinjskih dvorova".
Pred ulaz u posed, koloni automobila se otvorila velika dvorska kapija, koja je posle stotinak metara skrenula levo, u Ulicu Velisava Vulovića kroz Lisičji potok. Nakon nekoliko minuta, povorka je skrenula u bagremar pored puta i ugasila motore. Već ih je čekala raskrčena poljana i nasred nje tri tek iskopane, duboke rake. Postavljeni reflektori osvetljavali su svaki korak na desetine ljudi u uniformama.
Predao sam „svog“ zatvorenika, Dragog Jovanovića oficiru Ozne i on mi je rekao da se vratim u maricu, prisećao se Lazarevski. "Poslušao sam ga, a onda sam gledao kroz prozorče: najpre lekar detaljno pregleda osuđenike, a onda se začuje škljocanje zatvarača na automatima. Na kraju odjeknu rafali. Tri duža i tri kraća. Sigurno je da je Držin grob na tom mestu".
(MONDO)
Ovo je za „Novosti“ u sredu potvrdio član državne komisije Aleksandar Čotrić. On otkriva da je ova dokumentacija, za kojom je Komisija tragala od početka svog osnivanja, pronađena u prostorijama bivše službe Državne bezbednosti, a sadašnje BIA.
"Ta dokumenta su osnov za prva otkopavanja koja ćemo na toj lokaciji obaviti uskoro", najavljuje Čotrić. "Tačan datum još nismo odredili, ali će to zbog vremenskih uslova sigurno morati da bude pre jeseni. Problem će nam, međutim, biti stambene zgrade koje su tu izgrađene u poslednjih desetak godina".
Ali, kako ništa ne bi bilo prepušteno slučaju, Komisija je pribavila i geodetske mape za ostale lokacije za koje se sumnja da kriju telo četničkog komandanta. Reč je o Centralnom groblju i o Adi ciganliji na kojoj se nekada nalazio zatvor.
Potraga za pisanim svedočenjima, ovde se, međutim, ne zaustavlja. Član Komisije, koji je hteo da ostane anoniman, otkriva da se ušlo u trag dokumentima o Dražinom streljanju, ali i o egzekucijama još nekih ljudi koje do danas nisu razjašnjene.
"Ta dokumenta, za razliku od svih ostalih, nisu zavedena onako kako se inače zavodi građa", kaže sagovornik lista. "Vode se pod lažnim datumima i lažnim imenima, upravo zbog svega toga što kriju. Onaj ko ih je ovako označio, dobro je znao zašto je to uradio. Da ih niko nikad ne pronađe! Zato i oni kod kojih se nalaze, tvrde da ih nemaju. A, zato je i nama teško da ih otkrijemo".
Članovi Komisije, zasada, najviše imaju posla oko pretraživanja državnih arhiva. U njima se, kako se pretpostavlja, kriju najvažniji dokazi, i to ne samo o streljanju Mihailovića, već i o događajima sa kraja rata i posleratnog perioda.
"Vreme je učinilo svoje, tako da su nam jedini svedoci, praktično, oni koji imaju posredna saznanja. Njihove iskaze upoređujemo kako bismo došli do novih saznanja", kaže on.
Državna komisija će se u petak ponovo okupiti kako bi nastavila da traga za grobom četničkog đenerala.
Da je četnički general streljan u Lisičjem potoku, upozoravao je još pre više od deset godina penzionisani podoficir KNOJ Ljubo Lazarevski, koji je tvrdio da je bio svedok poslednjih sati Mihailovićevog života.
Dva dana pre nego što će Mihailovića i još osmoricu osuđenika na smrt odvesti na streljanje, 15. jula 1946. godine, Ozna ih je sakrila u dobro čuvano zdanje u Đušinoj ulici, u zgradu današnjeg Rudarsko-geološkog fakulteta. Sutradan ujutru su im šturo saopštili da im je odbijena molba za pomilovanje, a već naredne večeri počeli da pripremaju za izvršavanje presude.
"Predveče, 17. jula, stiglo je naređenje da tačno u ponoć budemo u Đušinoj ulici", ispričao je tada Lazarevski. "Niko nije govorio o čemu je reč, ali smo svi dobro znali šta se sprema. Stigao sam nekoliko minuta pre 12, i nasred hodnika u prizemlju zgrade video vezanog đenerala. On i ostali su potrpani u tri marice, a zatim smo laganom vožnjom Takovskom ulicom, pa zatim Miloša Velikog i Bulevarom Kneza Aleksandra, stigli do glavne kapije dedinjskih dvorova".
Pred ulaz u posed, koloni automobila se otvorila velika dvorska kapija, koja je posle stotinak metara skrenula levo, u Ulicu Velisava Vulovića kroz Lisičji potok. Nakon nekoliko minuta, povorka je skrenula u bagremar pored puta i ugasila motore. Već ih je čekala raskrčena poljana i nasred nje tri tek iskopane, duboke rake. Postavljeni reflektori osvetljavali su svaki korak na desetine ljudi u uniformama.
Predao sam „svog“ zatvorenika, Dragog Jovanovića oficiru Ozne i on mi je rekao da se vratim u maricu, prisećao se Lazarevski. "Poslušao sam ga, a onda sam gledao kroz prozorče: najpre lekar detaljno pregleda osuđenike, a onda se začuje škljocanje zatvarača na automatima. Na kraju odjeknu rafali. Tri duža i tri kraća. Sigurno je da je Držin grob na tom mestu".
(MONDO)
