Kompanija "Airus" koja je izradila softvere za nove lične karte i pasoše tuži MUP zbog neplaćanja. U MUP-u tvrde da je posao "čist".
Građani Srbije još nisu čestito ni počeli da se služe novim ličnim kartama i pasošima, a izgleda da će ova dokumenta uskoro postati predmet sudskog spora, piše "Politika".
Naime, Slobodan Paunović, direktor kompanije "Arius", najavio je tužbu protiv MUP-a Srbije zbog nenaplaćenih usluga održavanja i unapređenje softvera za ova dokumenta.
Kada je, kako kaže, pre sedam godina sa državom sklapao posao nije ni slutio da će njegovoj firmi to doneti gubitak od 400.000 evra.
Toliko im, prema njegovoj tvrdnji, MUP Srbije duguje na ime održavanje i unapređenja usluga softvera za pasoše i lične karte.
Poslednju ratu za izradu softvera, koji je po ugovoru iz 2002. godine poveren konzorcijumu koju su činili "Arijus" i kompanija SBS, država je isplatila u maju prošle godine.
Inženjeri iz "Ariusa", po dogovoru s nadležnim ministarstvom, nastavili su da održavaju sistem koji su napravili, međutim, uprkos zvaničnim obećanjima, do dana današnjeg ugovor nije potpisan, niti je firma uspela da naplati svoje usluge.
Zašto ste, praktično "na reč" i bez ugovora uopšte održavali sistem, za "Politiku" objašnjava direktor preduzeća.
"Kompjuterska tehnologija je specifična oblast, gde je neprihvatljivo, zbog krađe znanja, da neko drugi održava softvere koje ste vi izumeli. U svetu je zaštita intelektualne svojine zakonom regulisana. U nekoliko navrata, na nekoliko sastanaka u ministarstvu, zamoljeni smo da nastavimo sa održavanjem sistema, sa obećanjem da će ugovor biti potpisan", kazao je Paunović.
Međutim, vreme je prolazilo, inženjeri "Ariusa" su nastavili da obavljaju svoj posao, ali im je u decembru prošle godine saopšteno da će ugovor moći da potpišu, ali da usluge neće moći da naplate retroaktivno.
"S tim se nismo složili, već smo insistirali na tome da za sve što smo uradili budemo adekvatno i plaćeni. Mi smo taj sistem znatno poboljšali u međuvremenu", objašnjava Paunović.
Međutim, do danas nije potpisan ugovor, pa će ovaj slučaj, po svemu sudeći, završiti na sudu. Bilo je pokušaja da se parnica izbegne medijacijom, da uz pomoć posrednika MUP i "Arius" reše problem.
Međutim, postupak je dobrovoljan, a kako se navodi u odgovoru koji je iz Centra za medijaciju stigao na adresu ovog preduzeća, druga strana (odnosno MUP) izjasnila se da ne prihvata predlog za pokretanje postupka posredovanja, pa je predlog "Ariusa" odbijen.
Naime, u Ministarstvu unutrašnjih poslova smatraju da sporni činjenični i pravni odnos, praktično, ne postoji. To su i naveli u Centru za medijaciju kao razlog zašto ne prihvataju posredovanje.
Dodaju i da se u konkretnom slučaju radi o strogo poverljivim informacijama i zaštićenim podacima u izradi ličnih isprava.
Kako objašnjavaju u Birou za komunikaciju, sa ovim preduzećem MUP je potpisao ugovor u martu 2002. godine, dok je 25. jula 2007. godine između ugovornih strana zaključen aneks ugovora u čijem članu četiri piše:
"Svi radovi koje je izvršilac izveo na osnovu Ugovora i ovog aneksa imaju garantni rok od 12 meseci, koji se računa od puštanja u produkcioni rad."
Takođe, članom 2. stav 2. istog aneksa propisano je "Izvršilac se obavezuje da izvršava poslove na implementaciji Sistema u skladu sa zahtevima MUP-a".
Proizvodnja ličnih karata počela je 14. aprila 2008. godine, a pasoša nekoliko nedelja kasnije, što znači da "Ariusove" usluge podležu garantnim uslovima definisanim aneksom.
"Uostalom, predstavnici kompanije "Arius" su početkom ove godine odbili da potpišu ponuđeni ugovor za održavanje sistema za personalizaciju ličnih dokumenata, na osnovu sprovedenog postupka sa jednim ponuđačem, te je postupak obustavljen zbog neodazivanja ponuđača", navode u MUP-u.
Slobodan Paunović, direktor "Ariusa", međutim, tvrdi suprotno. Kako kaže, garancija se odnosi na otklanjanje grešaka u isporučenom softveru.
"Arius" je radio u MUP-u na unapređenju i dopunskom razvoju sistema koji je doprineo značajnim bitnim izmenama u softveru. Promene u periodu od primopredaje do danas su po kvalitetu i obimu takve da osporavamo pravo Vladi Srbije, odnosno MUP-u da ga koristi u poslovima izdavanja ličnih karata i pasoša.
To je isto kao kada frižider ima garanciju 12 meseci i u tom periodu kad se nešto pokvari proizvođač otklanja kvar bez naknade.
Ako kupac zatraži od proizvođača da podigne kapacitet frižidera ugradnjom novog modula onda to ne spada u garanciju i plaća se", objašnjava Paunović za "Politiku".
(MONDO)
Naime, Slobodan Paunović, direktor kompanije "Arius", najavio je tužbu protiv MUP-a Srbije zbog nenaplaćenih usluga održavanja i unapređenje softvera za ova dokumenta.
Kada je, kako kaže, pre sedam godina sa državom sklapao posao nije ni slutio da će njegovoj firmi to doneti gubitak od 400.000 evra.
Toliko im, prema njegovoj tvrdnji, MUP Srbije duguje na ime održavanje i unapređenja usluga softvera za pasoše i lične karte.
Poslednju ratu za izradu softvera, koji je po ugovoru iz 2002. godine poveren konzorcijumu koju su činili "Arijus" i kompanija SBS, država je isplatila u maju prošle godine.
Inženjeri iz "Ariusa", po dogovoru s nadležnim ministarstvom, nastavili su da održavaju sistem koji su napravili, međutim, uprkos zvaničnim obećanjima, do dana današnjeg ugovor nije potpisan, niti je firma uspela da naplati svoje usluge.
Zašto ste, praktično "na reč" i bez ugovora uopšte održavali sistem, za "Politiku" objašnjava direktor preduzeća.
"Kompjuterska tehnologija je specifična oblast, gde je neprihvatljivo, zbog krađe znanja, da neko drugi održava softvere koje ste vi izumeli. U svetu je zaštita intelektualne svojine zakonom regulisana. U nekoliko navrata, na nekoliko sastanaka u ministarstvu, zamoljeni smo da nastavimo sa održavanjem sistema, sa obećanjem da će ugovor biti potpisan", kazao je Paunović.
Međutim, vreme je prolazilo, inženjeri "Ariusa" su nastavili da obavljaju svoj posao, ali im je u decembru prošle godine saopšteno da će ugovor moći da potpišu, ali da usluge neće moći da naplate retroaktivno.
"S tim se nismo složili, već smo insistirali na tome da za sve što smo uradili budemo adekvatno i plaćeni. Mi smo taj sistem znatno poboljšali u međuvremenu", objašnjava Paunović.
Međutim, do danas nije potpisan ugovor, pa će ovaj slučaj, po svemu sudeći, završiti na sudu. Bilo je pokušaja da se parnica izbegne medijacijom, da uz pomoć posrednika MUP i "Arius" reše problem.
Međutim, postupak je dobrovoljan, a kako se navodi u odgovoru koji je iz Centra za medijaciju stigao na adresu ovog preduzeća, druga strana (odnosno MUP) izjasnila se da ne prihvata predlog za pokretanje postupka posredovanja, pa je predlog "Ariusa" odbijen.
Naime, u Ministarstvu unutrašnjih poslova smatraju da sporni činjenični i pravni odnos, praktično, ne postoji. To su i naveli u Centru za medijaciju kao razlog zašto ne prihvataju posredovanje.
Dodaju i da se u konkretnom slučaju radi o strogo poverljivim informacijama i zaštićenim podacima u izradi ličnih isprava.
Kako objašnjavaju u Birou za komunikaciju, sa ovim preduzećem MUP je potpisao ugovor u martu 2002. godine, dok je 25. jula 2007. godine između ugovornih strana zaključen aneks ugovora u čijem članu četiri piše:
"Svi radovi koje je izvršilac izveo na osnovu Ugovora i ovog aneksa imaju garantni rok od 12 meseci, koji se računa od puštanja u produkcioni rad."
Takođe, članom 2. stav 2. istog aneksa propisano je "Izvršilac se obavezuje da izvršava poslove na implementaciji Sistema u skladu sa zahtevima MUP-a".
Proizvodnja ličnih karata počela je 14. aprila 2008. godine, a pasoša nekoliko nedelja kasnije, što znači da "Ariusove" usluge podležu garantnim uslovima definisanim aneksom.
"Uostalom, predstavnici kompanije "Arius" su početkom ove godine odbili da potpišu ponuđeni ugovor za održavanje sistema za personalizaciju ličnih dokumenata, na osnovu sprovedenog postupka sa jednim ponuđačem, te je postupak obustavljen zbog neodazivanja ponuđača", navode u MUP-u.
Slobodan Paunović, direktor "Ariusa", međutim, tvrdi suprotno. Kako kaže, garancija se odnosi na otklanjanje grešaka u isporučenom softveru.
"Arius" je radio u MUP-u na unapređenju i dopunskom razvoju sistema koji je doprineo značajnim bitnim izmenama u softveru. Promene u periodu od primopredaje do danas su po kvalitetu i obimu takve da osporavamo pravo Vladi Srbije, odnosno MUP-u da ga koristi u poslovima izdavanja ličnih karata i pasoša.
To je isto kao kada frižider ima garanciju 12 meseci i u tom periodu kad se nešto pokvari proizvođač otklanja kvar bez naknade.
Ako kupac zatraži od proizvođača da podigne kapacitet frižidera ugradnjom novog modula onda to ne spada u garanciju i plaća se", objašnjava Paunović za "Politiku".
(MONDO)
