Švedska, kao predsedavajuća EU, snažno se zalaže za očuvanje "zamaha" evropske integracije Zapadnog Balkana, a Srbija sada ima najviše evropski opredeljeno vođstvo, izjavio je u Briselu šef švedske diplomatije Karl Bilt.
Švedska, kao predsedavajuća EU, snažno se zalaže za očuvanje "zamaha" evropske integracije Zapadnog Balkana, a Srbija sada ima najviše evropski opredeljeno vođstvo, izjavio je danas u Briselu šef švedske diplomatije Karl Bilt.
Bilt je, obraćajući se poslanicima Evropskog parlamenta, dodao da na putu Zapadnog Balkana u Evropu ima velikih prepreka i kočnica, ukazavši da "moramo rešiti i neka pitanja vezana za Srbiju".
"Ali, sve je ostvarivo ako postoji politička volja. A to je nužno ako želimo da održimo trenutak zamaha u tom važnom delu Evrope.
Prošli smo dug put od brutalnog rata koji je na Balkanu jednu deceniju vladao evropskom istorijom", ukazao je Bilt u raspravi u Spoljnopolitičkom odboru EP.
Bilt je, na pitanje novinara Bete da li ima izgleda da Holandija odustane od blokade Prelaznog trgovinskog sporazuma EU-Srbija, rekao da "to ne zna i da odgovor treba potražiti kod holandskih zvaničnika".
Objašnjavajući zalaganje švedskog predsedništva EU za nastavak procesa pridruživanja zapadnog Balkana, švedski ministar je predočio da "prvi put posle veoma dugog vremena, snage integracije u tom regionu počinju da bivaju snažnije od onih koje su za dezintegraciju".
Bilt je naveo da je za EU od "presudne važnosti da održimo zamajac naše politike integracije na zapadnom Balkanu i to će biti najvažniji zadatak za nas idućih meseci".
"Moja je želja da budemo u stanju da pređemo u višu ravan integracije u EU kad je reč o svim zemljama zapadnog Balkana, mada će put ka članstvu biti dug za neke od njih", istakao je Bilt.
On je dodao da "sada Srbija ima najviše evropski opredeljeno vođstvo, i to možda u celoj svojoj istoriji".
Govoreći o pojedinačnim izgledima zemalja u regionu za članstvo u EU, Bilt je naveo da je "Kosovo nezavisna zemlja", dok je za BiH naveo da se političari u toj zemlji "svađaju, kao što političari teže ponekad da čine, ali moramo predočiti da nije bilo nijednog slučaja međuetničkog nasilja u Bosni otkako je tamo prestao brutalni rat".
On je, takođe, ocenio da se "u tranziciji u Bosni mora učiniti da dejtonske strukture, koje vuku unazad, budu zamenjene budućnosti okrenutim briselskim strukturama".
Kada se radi o Hrvatskoj, Bilt je naglasio da ta zemlja "ostvaruje bitan napredak u pregovorima za ulazak u EU", dok su Crna Gora i Albanija podnele molbe za dobijanje statusa kandidata za članstvo, a zahtev Podgorice je prosleđen Savetu ministara EU.
"Zadatak izgradnje država na prostoru nekadašnje Jugoslavijea nije uopšte završen. Ali ima mnogo važnih stvari koje se mogu učiniti", ocenio je on.
Bilt je ukazao na činjenicu da su sve zemlje Zapadnog Balkana stupile u proceš uključivanja u strukture Evropske unije, kako kroz pregovore o članstvu, zatraženom statusu kandidata za učlanjenje u EU i drugim koracima.
Evropska unija, po njegovim rečima, tim zemljama može daleko ambicioznijim, sveobuhvatnim programom reformi za ceo region dati i reformsku i perspektivu uključivanja u redove Unije.
(Beta)
Bilt je, obraćajući se poslanicima Evropskog parlamenta, dodao da na putu Zapadnog Balkana u Evropu ima velikih prepreka i kočnica, ukazavši da "moramo rešiti i neka pitanja vezana za Srbiju".
"Ali, sve je ostvarivo ako postoji politička volja. A to je nužno ako želimo da održimo trenutak zamaha u tom važnom delu Evrope.
Prošli smo dug put od brutalnog rata koji je na Balkanu jednu deceniju vladao evropskom istorijom", ukazao je Bilt u raspravi u Spoljnopolitičkom odboru EP.
Bilt je, na pitanje novinara Bete da li ima izgleda da Holandija odustane od blokade Prelaznog trgovinskog sporazuma EU-Srbija, rekao da "to ne zna i da odgovor treba potražiti kod holandskih zvaničnika".
Objašnjavajući zalaganje švedskog predsedništva EU za nastavak procesa pridruživanja zapadnog Balkana, švedski ministar je predočio da "prvi put posle veoma dugog vremena, snage integracije u tom regionu počinju da bivaju snažnije od onih koje su za dezintegraciju".
Bilt je naveo da je za EU od "presudne važnosti da održimo zamajac naše politike integracije na zapadnom Balkanu i to će biti najvažniji zadatak za nas idućih meseci".
"Moja je želja da budemo u stanju da pređemo u višu ravan integracije u EU kad je reč o svim zemljama zapadnog Balkana, mada će put ka članstvu biti dug za neke od njih", istakao je Bilt.
On je dodao da "sada Srbija ima najviše evropski opredeljeno vođstvo, i to možda u celoj svojoj istoriji".
Govoreći o pojedinačnim izgledima zemalja u regionu za članstvo u EU, Bilt je naveo da je "Kosovo nezavisna zemlja", dok je za BiH naveo da se političari u toj zemlji "svađaju, kao što političari teže ponekad da čine, ali moramo predočiti da nije bilo nijednog slučaja međuetničkog nasilja u Bosni otkako je tamo prestao brutalni rat".
On je, takođe, ocenio da se "u tranziciji u Bosni mora učiniti da dejtonske strukture, koje vuku unazad, budu zamenjene budućnosti okrenutim briselskim strukturama".
Kada se radi o Hrvatskoj, Bilt je naglasio da ta zemlja "ostvaruje bitan napredak u pregovorima za ulazak u EU", dok su Crna Gora i Albanija podnele molbe za dobijanje statusa kandidata za članstvo, a zahtev Podgorice je prosleđen Savetu ministara EU.
"Zadatak izgradnje država na prostoru nekadašnje Jugoslavijea nije uopšte završen. Ali ima mnogo važnih stvari koje se mogu učiniti", ocenio je on.
Bilt je ukazao na činjenicu da su sve zemlje Zapadnog Balkana stupile u proceš uključivanja u strukture Evropske unije, kako kroz pregovore o članstvu, zatraženom statusu kandidata za učlanjenje u EU i drugim koracima.
Evropska unija, po njegovim rečima, tim zemljama može daleko ambicioznijim, sveobuhvatnim programom reformi za ceo region dati i reformsku i perspektivu uključivanja u redove Unije.
(Beta)
