U Srbiji su u četvrtak zbog velike vrućine lekari imali veliki broj intervencija na javnim mestima, a jedan čovek u Šapcu je umro od posledica vrućine. Hitna pomoć: Beograd na granici vanrednog stanja
U Srbiji su u četvrtak zbog velike vrućine lekari imali veliki broj intervencija na javnim mestima, a jedan čovek u Šapcu je umro od posledica vrućine.
Šapačanin star 66 godina preminuo je oko 17 sati na plaži Stari grad od posledica velike vrućine, rekli su lekari Hitne pomoći.
Lekari koji su konstatovali smrt na plaži, rekli su novinarima lokalnih medija da se inače radi o hroničnom bolesniku koji je ranije bio lečen od visokog pritiska. Preminuli Šapčanin je neposredno pre smrti vozio bicikl, nakon čega je seo na klupu gde mu je pozlilo.
U Šapcu je u trenutku nesreće temperatura vazduha bila nešto manje od 40 stepeni celzijusovih.
U Beogradu je gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć, zbog izuzetno visokih temperatura, u rad uključio svih 20 ekipa, ali se građanima preporučuje da najtopliji deo dana provedu kod kuće, izjavio je načelnik smene Nenad Mihajlović.
"Kada imamo situaciju koja je na granici vanrednog stanja, da bi smo pravovremeno ukazali pomoć osobama, koje usled visokih temperatura kolabiraju na javnom mestu, angažovali smo sve raspoložive ekipe", rekao je Mihajlović Tanjugu.
Prema njegovim rečima, visoke spoljne temperature dovele su do povećanog broja poziva, ali i intervencija na javnim mestima.
Saveti upućeni hroničnim bolesnicima, koji su i najugroženiji, često su uzaludni, u šta se danas oko podneva uverila i ekipa Tanjuga.
U neposredni blizini cisterne za vodu, koju je postavio "Beogradski vodovod", kod Ekonomskog fakulteta starijem muškarcu, srčanom bolesniku je ukazana pomoć, jer se nakon izlaska iz bolnice onesvestio u parku.
Dok je ekipa Hitne pomoći stigla, on se čak tri puta onesvestio i došao sebi, ali se nije žalio zbog čekanja, svestan da ta služba ovih dana ima mnogo više posla nego inače.
Cisterne sa vodom za parkirane su do 20 časova na Trgu Republike, Trgu Nikole Pašića, Trgu Dimitrija Tucovića, kod Palate Albanija, na okretnici autobusa na Zelenom vencu, kod Vukovog spomenika, Pančevačkog mosta, Bogoslovije, Železničke stanice i kod Ekonomskog fakulteta.
Obezbeđene su i plastične čaše, a higijenu oko cisterni obezbeđivaće radnici Javno-komunalnog preduzeća "Gradska čistoća".
Ekipe su u toku prepodneva pomoć na javnom mestu ukazale 40 puta, a dešava se da do kolapsnih stanja, uzrokovanih visokom temperaturom, dođe i kod mlađih potpuno zdravih osoba, a najveći deo takvih slučajeva rešava se savetom, naglasio je MIhajlović.
Kolapsa je bilo i na popularnom gradskom izletištu Adi Ciganliji, gde, kako kaže, dežura šest ekipa Hitne pomoći.
Mihajlović je napomenuo da se ni posetioci bazena ne pridržavaju saveta da najtopliji deo dana provedu u hladu, a ne na suncu i da preventivno na svakom bazenu dežura po jedna ekipa.
On je ponovio da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće, a građanima koji između 10 i 17 časova moraju da budu napolju savetovao je redovno uzimanje osvežavajući napitaka, najbolje vode.
U centralnim gradskim ulicama, gde je i zabeležen najveći broj kolapsa, nema saobraćajnih gužvi, a građani koji su na ulicama, prema rečima Mihajlovića, ugrožavaju svoje zdravlje i bespotrebno testiraju granice svog organizma.
Beograđanima se ne savetuje ni vožnja gradskim prevozom, posebno u popodnevnim časovima, kada je najveća gužva, jer, kako kažu u Gradskom saobraćajnom preduzeću samo 10 odsto njihovih vozila je klimatizovano.
Vlada Srbije preporučila je poslodavcima da radnici koji rade u teškim ulovima na otvorenom, zbog velikih vrućina, ne rade od 11.00 do 16.00 časova ako je temperatura viša od 36 stepani Celzijusovih.Šapačanin star 66 godina preminuo je oko 17 sati na plaži Stari grad od posledica velike vrućine, rekli su lekari Hitne pomoći.
Lekari koji su konstatovali smrt na plaži, rekli su novinarima lokalnih medija da se inače radi o hroničnom bolesniku koji je ranije bio lečen od visokog pritiska. Preminuli Šapčanin je neposredno pre smrti vozio bicikl, nakon čega je seo na klupu gde mu je pozlilo.
U Šapcu je u trenutku nesreće temperatura vazduha bila nešto manje od 40 stepeni celzijusovih.
U Beogradu je gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć, zbog izuzetno visokih temperatura, u rad uključio svih 20 ekipa, ali se građanima preporučuje da najtopliji deo dana provedu kod kuće, izjavio je načelnik smene Nenad Mihajlović.
"Kada imamo situaciju koja je na granici vanrednog stanja, da bi smo pravovremeno ukazali pomoć osobama, koje usled visokih temperatura kolabiraju na javnom mestu, angažovali smo sve raspoložive ekipe", rekao je Mihajlović Tanjugu.
Prema njegovim rečima, visoke spoljne temperature dovele su do povećanog broja poziva, ali i intervencija na javnim mestima.
Saveti upućeni hroničnim bolesnicima, koji su i najugroženiji, često su uzaludni, u šta se danas oko podneva uverila i ekipa Tanjuga.
U neposredni blizini cisterne za vodu, koju je postavio "Beogradski vodovod", kod Ekonomskog fakulteta starijem muškarcu, srčanom bolesniku je ukazana pomoć, jer se nakon izlaska iz bolnice onesvestio u parku.
Dok je ekipa Hitne pomoći stigla, on se čak tri puta onesvestio i došao sebi, ali se nije žalio zbog čekanja, svestan da ta služba ovih dana ima mnogo više posla nego inače.
Cisterne sa vodom za parkirane su do 20 časova na Trgu Republike, Trgu Nikole Pašića, Trgu Dimitrija Tucovića, kod Palate Albanija, na okretnici autobusa na Zelenom vencu, kod Vukovog spomenika, Pančevačkog mosta, Bogoslovije, Železničke stanice i kod Ekonomskog fakulteta.
Obezbeđene su i plastične čaše, a higijenu oko cisterni obezbeđivaće radnici Javno-komunalnog preduzeća "Gradska čistoća".
Ekipe su u toku prepodneva pomoć na javnom mestu ukazale 40 puta, a dešava se da do kolapsnih stanja, uzrokovanih visokom temperaturom, dođe i kod mlađih potpuno zdravih osoba, a najveći deo takvih slučajeva rešava se savetom, naglasio je MIhajlović.
Kolapsa je bilo i na popularnom gradskom izletištu Adi Ciganliji, gde, kako kaže, dežura šest ekipa Hitne pomoći.
Mihajlović je napomenuo da se ni posetioci bazena ne pridržavaju saveta da najtopliji deo dana provedu u hladu, a ne na suncu i da preventivno na svakom bazenu dežura po jedna ekipa.
On je ponovio da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće, a građanima koji između 10 i 17 časova moraju da budu napolju savetovao je redovno uzimanje osvežavajući napitaka, najbolje vode.
U centralnim gradskim ulicama, gde je i zabeležen najveći broj kolapsa, nema saobraćajnih gužvi, a građani koji su na ulicama, prema rečima Mihajlovića, ugrožavaju svoje zdravlje i bespotrebno testiraju granice svog organizma.
Beograđanima se ne savetuje ni vožnja gradskim prevozom, posebno u popodnevnim časovima, kada je najveća gužva, jer, kako kažu u Gradskom saobraćajnom preduzeću samo 10 odsto njihovih vozila je klimatizovano.
Inspekcija rada na terenu
Direktorka Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada i socijalne politike Vera Božić Trefalt kazala je agenciji Beta da je Vlada Srbije tu poreporuku donela 2007. godine i da je nije povlačila, tako da je ona sada samo obnovljena, ali da nije obavezujuća.
Božić Trefalt je rekla da se poslodavcima preporučuje da radnici ne rade u tom periodu ukoliko proces rada to dozvoljava, a ako nije moguće prekinuti rad poslodavci su dužni da preduzmu sve mere bezbednosti zdravlja na radu.
Prema njenim rečima, Inspekcija rada će na terenu proveravati da li se poštuju mere o bezbednosti zdravlja na radu.
Najviša temperatura od 36 stepeni Celzijusovih izmerena je danas u 14.00 časova u Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, navodi se na sajtu Hidrometeorološkog zavoda Srbije.
Za stepen niže izmereno je u Somboru, Kikindi, Valjevu, Loznici i Kruševcu, a najniže temperature izmerene su na Kopaoniku 21 stepen i na Crnom vrhu 26 stepeni.
Prema prognozi RHMZ i sutra će u Srbiji biti veoma toplo, a prognozira se i temperatura do 40 stepeni.
Vreba opasnost iz klime
"Organizam ne može u kratkom vremenu da se adaptira na naglu promenu temperature i dolazi do šoka koji negativno utiče na zdravlje", kaže za "Blic" specijalista opšte medicine u Domu zdravlja "Voždovac" dr Nevenka Dimitrijević.
Zato savetuje da se prilikom izlaska iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoriji koja se ne rashlađuje da bi se organizam bar malo adaptirao na nagli skok temperature.
Kod dece hladnoća u stanu može da izazove upalu uva, a posle izlaganja klima-uređaju nisu retki ni slučajevi ukočenost i bolovi u vratu.
Ukoliko sedimo direktno na udaru klima-uređaja može doći do ukočenosti pojedinih delova tela. Preporučljivi su sistemi za klimatizaciju koji regulišu i vlažnost vazduha, jer je poznato da povećanje vlage u vazduhu umanjuje mogućnost tela da se oslobađa toplote putem znojenja.
Bar jednom godišnje klima-uređaje treba servisirati jer s vremenom gube gas, što može dovesti do kvara kompresora.
Ventilatori takođe mogu da olakšaju podnošenje visokih temperatura, ali ako spoljna temperatura poraste iznad 30 stepeni, ventilator će biti manje efikasan od klima-uređaja ili tuširanja hladnom vodom.
Tokom vrelih dana posebno su ugroženi hronični bolesnici. Dok kod zdravih vrućina često izaziva slabost, vrtoglavicu i glavobolju, kod obolelih od srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska i dijabetesa može da dovede do ozbiljnih komplikacija osnovne bolesti.
"Dodatni oprez preporučuje se obolelima od kardiovaskularnih, respiratornih, reumatskih bolesti i dijabetesa. Na visokim temperaturama krvni sudovi se šire i može doći do znatnog pada krvnog pritiska. To može da izazove neprijatnu vrtoglavicu, muku i lupanje srca.
Kolebanje pritiska nije samo neprijatno, već može da bude i opasno s obzirom na to da povećava rizik od pucanja krvnih sudova i moždanog udara.
Da bi se taj rizik umanjio neophodno je češće merenje pritiska i korigovanje terapije, što važi za sve hronične bolesnike. Oboleli od visokog krvnog pritiska treba da izbegavaju teže fizičke poslove. Ne preporučuje im se boravak na suncu od devet sati ujutru do pet posle podne", napominje dr Dimitrijević i savetuje da obavljanje poslova i boravak van kuće treba ostaviti za rano jutro, kasno poslepodne i veče.
Da bi se lakše podnele vrućine, svim građanima, a posebno onima sa hroničnim bolestima, preporučuje se da imaju redovne obroke i to obavezan doručak, lagan ručak, laganu večeru i dve dnevne užine.
"Neophodan je unos mleka ili mlečnih proizvoda. Treba jesti termički dobro obrađeno meso, i to piletinu, ćuretinu, ribu, junetinu i teletinu četiri do pet dana u nedelji, oko pola kilograma dnevno dobro opranog voća, povrće u vidu ukusnih i umereno začinjenih kuvanih jela kao što su supa, čorbe i variva.
Tokom visokih temperatura izuzetno je važno piti dovoljno tečnosti jer organizmu tada najviše prija i pomaže pijaća voda.
Kod visokih temperatura odrasle zdrave osobe treba da unose od osam do deset čaša vode na dan, a oni koji se bave fizičkim aktivnostima ovoj količini treba da dodaju od jedne do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti", objasnila je dr Dimitrijević.
Kako da lakše preživite vrućinu pročitajte OVDE.
(MONDO/Ilustracija: "Blic")
