EU će predstaviti nove "instrumente" pridruživanja za Zapadni Balkan kako se narodi bivše Jugoslavije ne bi osetili zapostavljeni u odnosu na Island.
Evropska unija sprema novi "zamajac" za proces ugrađivanja u članstvo zemalja Zapadnog Balkana i najesen bi trebalo da se iskazivanjem nove političke volje, a možda i novim instrumentima pridruživanja, jasno potvrdi da EU ne odustaje od tog cilja.
Kako su agenciji Beta preneli zvaničnici u Savetu ministara EU, Evropskoj komisiji i diplomate u Briselu, svi partneri u evropskoj dvadesetsedmorici smatraju da evropsku perspektivu Zapadnog Balkana treba ponovo istaći možda posebnom političkom deklaracijom ili zaključima Saveta ministara EU.
To snažno podržavaju i SAD, jer su u Vašingtonu ubeđeni da će to veoma doprineti stabilnosti celog Evrope.
Prema diplomatskim izvorima, ranije se razmišljalo i o organizovanju novog susreta ministara EU i Zapadnog Balkana ("Solun 2"). Sada se izgleda neke zemlje, a najviše Italija, zalažu za sastanak najviših zvaničnika EU i SAD, na kojem bi se dodatno utanačilo i potvrdilo da je "neopozivo ugrađivanje Zapadnog Balkana u Evropu".
Brzi postupak u kandidaturi Islanda za članstvo u EU je bio povod da se, posebno na zasedanju šefova diplomatija Unije, u ponedeljak u Briselu, svi u EU saglase oko potrebe da se pruže opipljivi dokazi snaženja strategije članstva za Zapadni Balkan.
Kako su Beti preneli zvaničnici u Evropskoj komisiji, "novi zamajac ugrađivanju Zapadnog Balkana je zamišljen prvenstveno tako da se ne stvori osećaj kod zemalja tog regiona da ih EU bilo kako gura u stranu pošto je Islandu dato 'zeleno svetlo' za izgledne pregovore o članstvu".
Ujedno, "Evropska komisija i članice EU bi želele da ceo proces ojačaju, dok švedsko predsedništvo traga za dodatnim okvirom kojim bi se to ubrzalo i pokrenulo življe, jače".
"Treba videti i šta će Evropskoj komisiji tačno predložiti švedsko predsedništvo, kao i to nisu li postojeći instrumenti procesa pridruživanja Zapadnog Balkana EU dovoljno upotrebljivi, ili je možda nužan neki dodatni podsticaj", navode izvori.
Švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt, predsedavajući zasedanja šefova diplomatija EU, u ponedeljak je posle sastanka izrazio nadu da će "EU biti u stanju u idućih par meseci, a i posle švedskog predsedništva, da unese novu snagu u proceš uključivanja Zapadnog Balkana".
Bilt je, uoči zasedanja, upozorio da se "Evropska unija izlaže opasnosti da izgubi poverenje i prouzrokuje političku nestabilnost na Balkanu, ako zemlje tog područja ne dovede bliže cilju članstva u EU".
Španski list "Pais" je, tim povodom, u analizi istakao da se "u Briselu dobro zna, zato što je to kao načelo primenjeno u Srbiji na izborima 2008. godine, da otvoriti bar delom vrata EU urušava balkanske ekstremne nacionalističke snage i obratno".
Biltovo upozorenje da bi nacionalisti na Zapadnom Balkanu mogli da ojačaju i potisnu proevropske političke snage, ako bi "splasnuli" izgledi za ulazak u redove EU, potpuno se podudarilo s najnovijom analizom visokog predstavnika Unije Havijera Solane.
Obojica visokih zvaničnika Unije upozorila su da kredibilitet EU u svetu bitno zavisi od toga koliko je Evropa u stanju da sredi najpre svoje "dvorište", a to je prvenstveno Zapadni Balkan.
Solana je ovih dana, u Dičli fondaciji u Oksfordu, stavio do znanja da je EU "previše uložila u region da bi dozvolila da tamošnje zemlje odustanu od privlačne moći EU, a sve će biti i teže i skuplje kroz samo pet godina".
"Pre par godina se čulo da se EU na Balkanu suočava s nedoumicom da li ići ka proširenju, ili nekoj vrsti protektorata. Mi smo se opredelili za članstvo kao vodeće geslo, uz uslov da se sprovedu reforme - i to je prava strategija", zaključio je tada Solana.
(Beta)
Kako su agenciji Beta preneli zvaničnici u Savetu ministara EU, Evropskoj komisiji i diplomate u Briselu, svi partneri u evropskoj dvadesetsedmorici smatraju da evropsku perspektivu Zapadnog Balkana treba ponovo istaći možda posebnom političkom deklaracijom ili zaključima Saveta ministara EU.
To snažno podržavaju i SAD, jer su u Vašingtonu ubeđeni da će to veoma doprineti stabilnosti celog Evrope.
Prema diplomatskim izvorima, ranije se razmišljalo i o organizovanju novog susreta ministara EU i Zapadnog Balkana ("Solun 2"). Sada se izgleda neke zemlje, a najviše Italija, zalažu za sastanak najviših zvaničnika EU i SAD, na kojem bi se dodatno utanačilo i potvrdilo da je "neopozivo ugrađivanje Zapadnog Balkana u Evropu".
Brzi postupak u kandidaturi Islanda za članstvo u EU je bio povod da se, posebno na zasedanju šefova diplomatija Unije, u ponedeljak u Briselu, svi u EU saglase oko potrebe da se pruže opipljivi dokazi snaženja strategije članstva za Zapadni Balkan.
Kako su Beti preneli zvaničnici u Evropskoj komisiji, "novi zamajac ugrađivanju Zapadnog Balkana je zamišljen prvenstveno tako da se ne stvori osećaj kod zemalja tog regiona da ih EU bilo kako gura u stranu pošto je Islandu dato 'zeleno svetlo' za izgledne pregovore o članstvu".
Ujedno, "Evropska komisija i članice EU bi želele da ceo proces ojačaju, dok švedsko predsedništvo traga za dodatnim okvirom kojim bi se to ubrzalo i pokrenulo življe, jače".
"Treba videti i šta će Evropskoj komisiji tačno predložiti švedsko predsedništvo, kao i to nisu li postojeći instrumenti procesa pridruživanja Zapadnog Balkana EU dovoljno upotrebljivi, ili je možda nužan neki dodatni podsticaj", navode izvori.
Švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt, predsedavajući zasedanja šefova diplomatija EU, u ponedeljak je posle sastanka izrazio nadu da će "EU biti u stanju u idućih par meseci, a i posle švedskog predsedništva, da unese novu snagu u proceš uključivanja Zapadnog Balkana".
Bilt je, uoči zasedanja, upozorio da se "Evropska unija izlaže opasnosti da izgubi poverenje i prouzrokuje političku nestabilnost na Balkanu, ako zemlje tog područja ne dovede bliže cilju članstva u EU".
Španski list "Pais" je, tim povodom, u analizi istakao da se "u Briselu dobro zna, zato što je to kao načelo primenjeno u Srbiji na izborima 2008. godine, da otvoriti bar delom vrata EU urušava balkanske ekstremne nacionalističke snage i obratno".
Biltovo upozorenje da bi nacionalisti na Zapadnom Balkanu mogli da ojačaju i potisnu proevropske političke snage, ako bi "splasnuli" izgledi za ulazak u redove EU, potpuno se podudarilo s najnovijom analizom visokog predstavnika Unije Havijera Solane.
Obojica visokih zvaničnika Unije upozorila su da kredibilitet EU u svetu bitno zavisi od toga koliko je Evropa u stanju da sredi najpre svoje "dvorište", a to je prvenstveno Zapadni Balkan.
Solana je ovih dana, u Dičli fondaciji u Oksfordu, stavio do znanja da je EU "previše uložila u region da bi dozvolila da tamošnje zemlje odustanu od privlačne moći EU, a sve će biti i teže i skuplje kroz samo pet godina".
"Pre par godina se čulo da se EU na Balkanu suočava s nedoumicom da li ići ka proširenju, ili nekoj vrsti protektorata. Mi smo se opredelili za članstvo kao vodeće geslo, uz uslov da se sprovedu reforme - i to je prava strategija", zaključio je tada Solana.
(Beta)
