U Beču u ponedeljak počinju prvi direktni razgovori Beograda i Prištine o budućnosti Kosova i Metohije, a na sastanku, kojem će predsedavati zamenik šefa medjunarodnog pregovaračkog tima Albert Roan, naći će se pitanje decentralizacije vlasti u pokrajini.
U Beču u ponedeljak počinju prvi direktni razgovori Beograda i Prištine o budućnosti Kosova i Metohije, a na sastanku, kojem će predsedavati zamenik šefa medjunarodnog pregovaračkog tima Albert Roan, naći će se pitanje decentralizacije vlasti u pokrajini.
Decentralizacija je pitanje kojem obe strane i medjunarodni posrednici pridaju veliki značaj, mada je, sudeći prema dosadašnjim izjavama, različito tumače.
Za Beograd je reč o drugačijoj organizaciji lokalne vlasti, koja bi, u najkraćem, omogućila da se srpskoj zajednici na Kosovu posle šest godina vrate uslovi za normalan život.
To znači, kako je primetio i Slobodan Samardžić, da se ne može razgovarati o evropskim rešenjima za funkcionisanje lokalne vlasti, jer Srbi i drugi nealbanci na Kosovu ne žive u evropskim prilikama, već u okolnostima svakodnevnog kršenja osnovnih ljudskih prava na bezbedan život, slobodu kretanja, struju, vodu…
Pristup Prištine, kako je formulisan u platformi, medjutim, usmeren je na reformu lokalne uprave i samouprave na boljitak "svih gradjana Kosova" i to iz perspektive rešenja konačnog statusa pokrajine.
Medjunarodna zajednica, pak, za sada, kao da nije sasvim rešila da li je reč o "tehničkim pitanjima, kao što su nadležnosti u okviru zdravstva, sudstva, policije i obrazovanja", kako je nedavno rečeno iz kancelarije medjunarodnog pregovaračkog tima, ili je to, prema izjavi Martija Ahtisarija, tema "od odlučujućeg značaja za nacionalne manjine" u pokrajini.
U medjuvremenu je, prema onome što se može čuti u diplomatskim krugovima, i Albancima i Srbima jasno predočen okvir u kojem bi trebalo da se kreću.
Albancima je objašnjeno da se nezavisnost ne može proklamovati i da se mora napredovati u ispunjavanju standarda, dok je srpskoj strani, prema istim izvorima, stavljeno do znanja da ne računaju previše sa argumentom da bi Kosovo i Metohiju u slučaju nezavisnosti napustili i preostali Srbi.
Medjunarodna zajednica svoju ulogu vidi u tome da stvori uslove za suživot na Kosovu, a da li će Srbi ostati ili ne - to je, kako to zapadne države vide, stvar njihovog izbora.
Opasnost od radikalizacije političke scene u Srbiji, a time i destabilizacije regiona, pa i odlaganja evropske perspektive, za medjunarodnu zajednicu, takodje, nije od većeg značaja.
Unutrašnje političke prilike u Srbiji su, prema tumačenjima diplomatskih krugova, briga Beograda i nemaju nikakve veze sa pregovorima o Kosovu.
Albance, kako to tumače i zapadni zvaničnici i analitičari, valja umiriti i osloboditi straha od mogućnosti povratka Srbije na Kosovo, a kad je reč o Srbima - njih u poslednje vreme učestalo podsećaju da je Kosovo Miloševićevo nasledje.
Ogromna diplomatska energija je, prema svedočenju "diplomatskih insajdera", pokrenuta kako bi se posao završio, odnosno Kosovo skinulo sa dnevnog reda.
Ima, medjutim, u diplomatskim krugovima i onih koji pred početak pregovora podsećaju da je slična posrednička i pregovaračka rešenost u startu manifestovana i u nekim ranijim prilikama, da bi se potom izgubio dah.
U razgovoru za nemački nedeljnik "Špigl" (Der Spiegel), on je rekao da su "odrednice jasne" i da je "medjunarodna zajednica odlučila da sadašnji status ne može da i dalje ostane".
"Kontakt-grupa je na sastanku u Londonu postigla sporazum o tome da na kraju stanovništvo Kosova treba da odluči o tome kako će izgledati budućnost Kosova. Devedeset odsto čine Albanci - pa šta mislite kako će da odluče", prenosi list Ahtisarijeve reči.
Izaslanik UN je takodje naveo da Beograd ne može da računa da će ostvariti svoje političke i ekonomske nacionalne ciljeve, ako ne saradjuje na odgovarajući način u rešavanju statusa Kosova.
On je rekao da "u pregovorima postoje dva odvojena, istovetno značajna dela", od kojih se prvi odnosi na "pitanje decentralizacije, odnosno samoupravu srpske manjine i pitanja obrazovanja i bezbednosti".
"Drugi kompleks tema tiče se samo Srbije koja ima pravo na mesto u Evropi. Reč je o nacionalnim ciljevima Srbije: članstvu u Evropskoj uniji (EU) i NATO-u i o ekonomskom aspektu. Sve to sa Kosovom nema veze, izuzev u jednom slučaju. Ako Beograd ne saradjuje na rešavanju pitanja Kosova, to će imati negativne posledice po ciljeve Srbije", istakao je Ahtisari.
Na najave iz Beograda da će postaviti zahtev za preispitivanje granica Bosne i Hercegovine, ako Kosovo postane nezavisno, izaslanik UN je rekao da je "odgovor na to jednostavan: ko se ne pridržava pravila igre, može da zaboravi svoje sopstvene ciljeve".
Istovremeno je podsetio da je "dve mogućnosti medjunarodna zajednica odlučno isključila: povratak na situaciju pre 1999. godine kada je još Milošević bio vlastodržac u Beogradu i podelu Kosova".
Ahtisari smatra da veliku važnost ne treba pridavati ni najavama Srpske radikalne stranke (SRS) da će Kosovo tretirati kao Istočnu Nemačku i da će ga kasnije ponovo pripojiti Srbiji.
"U svakom društvu ima ljudi koji daju lude izjave. Time se ja ne bavim, to je čisto traćenje vremena", rekao je Ahtisari.
Na pitanje kakve bezbednosne garancije se daju Srbima na Kosovu, izaslanik UN je rekao da je "zaštita manjina od ključnog značaja, ali da je sada nema".
"Moraće da i dalje postoji nešto kao trupe Kfora, jedino možda pod drugim imenom. Ali svima, takodje i Albancima, mora da bude jasno: bude li bilo koja strana pribegla nasilju, za nju je stvar završena", poručio je Ahtisari.
(Tanjug/Beta)
Decentralizacija je pitanje kojem obe strane i medjunarodni posrednici pridaju veliki značaj, mada je, sudeći prema dosadašnjim izjavama, različito tumače.
Za Beograd je reč o drugačijoj organizaciji lokalne vlasti, koja bi, u najkraćem, omogućila da se srpskoj zajednici na Kosovu posle šest godina vrate uslovi za normalan život.
To znači, kako je primetio i Slobodan Samardžić, da se ne može razgovarati o evropskim rešenjima za funkcionisanje lokalne vlasti, jer Srbi i drugi nealbanci na Kosovu ne žive u evropskim prilikama, već u okolnostima svakodnevnog kršenja osnovnih ljudskih prava na bezbedan život, slobodu kretanja, struju, vodu…
Pristup Prištine, kako je formulisan u platformi, medjutim, usmeren je na reformu lokalne uprave i samouprave na boljitak "svih gradjana Kosova" i to iz perspektive rešenja konačnog statusa pokrajine.
Medjunarodna zajednica, pak, za sada, kao da nije sasvim rešila da li je reč o "tehničkim pitanjima, kao što su nadležnosti u okviru zdravstva, sudstva, policije i obrazovanja", kako je nedavno rečeno iz kancelarije medjunarodnog pregovaračkog tima, ili je to, prema izjavi Martija Ahtisarija, tema "od odlučujućeg značaja za nacionalne manjine" u pokrajini.
U medjuvremenu je, prema onome što se može čuti u diplomatskim krugovima, i Albancima i Srbima jasno predočen okvir u kojem bi trebalo da se kreću.
Albancima je objašnjeno da se nezavisnost ne može proklamovati i da se mora napredovati u ispunjavanju standarda, dok je srpskoj strani, prema istim izvorima, stavljeno do znanja da ne računaju previše sa argumentom da bi Kosovo i Metohiju u slučaju nezavisnosti napustili i preostali Srbi.
Medjunarodna zajednica svoju ulogu vidi u tome da stvori uslove za suživot na Kosovu, a da li će Srbi ostati ili ne - to je, kako to zapadne države vide, stvar njihovog izbora.
Opasnost od radikalizacije političke scene u Srbiji, a time i destabilizacije regiona, pa i odlaganja evropske perspektive, za medjunarodnu zajednicu, takodje, nije od većeg značaja.
Unutrašnje političke prilike u Srbiji su, prema tumačenjima diplomatskih krugova, briga Beograda i nemaju nikakve veze sa pregovorima o Kosovu.
Albance, kako to tumače i zapadni zvaničnici i analitičari, valja umiriti i osloboditi straha od mogućnosti povratka Srbije na Kosovo, a kad je reč o Srbima - njih u poslednje vreme učestalo podsećaju da je Kosovo Miloševićevo nasledje.
Ogromna diplomatska energija je, prema svedočenju "diplomatskih insajdera", pokrenuta kako bi se posao završio, odnosno Kosovo skinulo sa dnevnog reda.
Ima, medjutim, u diplomatskim krugovima i onih koji pred početak pregovora podsećaju da je slična posrednička i pregovaračka rešenost u startu manifestovana i u nekim ranijim prilikama, da bi se potom izgubio dah.
Ahtisari: Kosovo će biti nezavisno
Dan uoči početka srpsko-albanskih pregovora, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari predvideo je da će Kosovo biti nezavisno.U razgovoru za nemački nedeljnik "Špigl" (Der Spiegel), on je rekao da su "odrednice jasne" i da je "medjunarodna zajednica odlučila da sadašnji status ne može da i dalje ostane".
"Kontakt-grupa je na sastanku u Londonu postigla sporazum o tome da na kraju stanovništvo Kosova treba da odluči o tome kako će izgledati budućnost Kosova. Devedeset odsto čine Albanci - pa šta mislite kako će da odluče", prenosi list Ahtisarijeve reči.
Izaslanik UN je takodje naveo da Beograd ne može da računa da će ostvariti svoje političke i ekonomske nacionalne ciljeve, ako ne saradjuje na odgovarajući način u rešavanju statusa Kosova.
On je rekao da "u pregovorima postoje dva odvojena, istovetno značajna dela", od kojih se prvi odnosi na "pitanje decentralizacije, odnosno samoupravu srpske manjine i pitanja obrazovanja i bezbednosti".
"Drugi kompleks tema tiče se samo Srbije koja ima pravo na mesto u Evropi. Reč je o nacionalnim ciljevima Srbije: članstvu u Evropskoj uniji (EU) i NATO-u i o ekonomskom aspektu. Sve to sa Kosovom nema veze, izuzev u jednom slučaju. Ako Beograd ne saradjuje na rešavanju pitanja Kosova, to će imati negativne posledice po ciljeve Srbije", istakao je Ahtisari.
Na najave iz Beograda da će postaviti zahtev za preispitivanje granica Bosne i Hercegovine, ako Kosovo postane nezavisno, izaslanik UN je rekao da je "odgovor na to jednostavan: ko se ne pridržava pravila igre, može da zaboravi svoje sopstvene ciljeve".
Istovremeno je podsetio da je "dve mogućnosti medjunarodna zajednica odlučno isključila: povratak na situaciju pre 1999. godine kada je još Milošević bio vlastodržac u Beogradu i podelu Kosova".
Ahtisari smatra da veliku važnost ne treba pridavati ni najavama Srpske radikalne stranke (SRS) da će Kosovo tretirati kao Istočnu Nemačku i da će ga kasnije ponovo pripojiti Srbiji.
"U svakom društvu ima ljudi koji daju lude izjave. Time se ja ne bavim, to je čisto traćenje vremena", rekao je Ahtisari.
Na pitanje kakve bezbednosne garancije se daju Srbima na Kosovu, izaslanik UN je rekao da je "zaštita manjina od ključnog značaja, ali da je sada nema".
"Moraće da i dalje postoji nešto kao trupe Kfora, jedino možda pod drugim imenom. Ali svima, takodje i Albancima, mora da bude jasno: bude li bilo koja strana pribegla nasilju, za nju je stvar završena", poručio je Ahtisari.
(Tanjug/Beta)
