Odbornici albanskih političkih partija juga centralne Srbije pokrenuli su inicijativu za stvaranje albanskih regionalnih institucija i formiranje izdvojenog regiona Preševska dolina.
Odbornici albanskih političkih partija juga centralne Srbije pokrenuli su inicijativu za stvaranje albanskih regionalnih institucija i formiranje izdvojenog regiona Preševska dolina.
U političkoj deklaraciji, koja je u subotu kasno uveče usvojena na Skupštini odbornika opstina Preševo, Medveđa i Bujanovac, podseća se da je reč o inicijativi koja je u duhu političke platforme iz januara 2006. godine.
Albanci juga centralne Srbije traže ubrzavanje razgovora Vlade Srbije sa legitimnim albanskim institucionalnim i političkim predstavnicima triju opština uz, kako se navodi, međunarodno posredovanje kako bi se ubrzao napredak političkog procesa obnovljenog marta ove godine, u skladu sa najnaprednijim regionalnim i evropskim standardima.
Politička deklaracija doneta je neposredno nakon razgovora političkih predstavnika Albanaca juga Srbije sa zamenikom premijera i mimistrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem.
Dačić je ranije rekao da je minule sedmice razgovarao sa albanskim liderima sa juga Srbije u cilju očuvanja političke stabilnosti i bezbednosti i ocenio da su ti razgovori bili “dobri i korektni”, kao i da će biti nastavljeni.
Lider Partije za demokratsko delovanje, koja je na vlasti u Bujanovcu, ali ne više i u Preševu, i jedini narodni poslanik u Skupštini Srbije Riza Haljimi je Tanjugu rekao da je reč o dokumentu koji je potvrda deklaracije iz 2006. godine.
To su, kako je rekao Haljimi, zahtevi Albanaca sa juga Srbije kojima se traži rešavanje “veoma osetljivih pitanja tog područja”.
“Najnoviji dokument je i odgovor na neodgovoran odnos Vlade Srbije prema problemima Albanaca na jugu Srbije”, rekao je Haljimi, napomenuvši da je Skupština odbronika albanckih političkih partija broji 59 odbornika.
Odbornici traže sprečavanje eskalacije političke bezbednosne situacije u, kako se navodi, tom regionu i prekid akcija srpske specijalne policije, kao i demilitarizaciju regiona.
Traži se, kako se navodi, i proporcionalna zastupljenost Albanaca u državnim strukturama i organima, kao i javnim institucijama, posebno u lokalnoj i pograničnoj policiji.
U dokumentu se insistira na pronalženju prihvatljivog rešenja za priznavanje diploma Univerziteta u Prištini izdatih posle 17. februara 2008. godine.
Ponovo se zahteva oslobađanje Albanaca uhapšenih decembra 2008. godine, kao i da se njihov predmet procesuira u okviru međunarodnih pravnih mehanizama, pošto je, kako se tvrdi, evidentna politizacija ovog pitanja i inkriminisanje svih pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) bez izuzetka, kao i zbog sumnje da će proces biti legitiman.
Odbornici su, navodi se, izrazili najdublju zabrinutost zbog, kako tvrde, stalne napetosti polititičke i bezbednosne situacije u regionu juga Srbije "kao posledice najnovijih incidenata u regionu, nasilnih spektakularnih hapšenja Albanaca i agresivnih i neosnovanih izjava državnih zvaničnika, kao i antialbanske kampanje državnih medija".
Konstatovan je i nedostatak, kako se tvrdi, stalne političke volje Vlade Srbije da se ozbiljnije posveti rešavanju pitanja od životnog značaja za Albance regiona u skladu sa Programom iz 2001, godine, Končuljskim sporazumom i Sporazumom o reorganizaciji Koordinacionog tela iz marta ove godine.
Ocenjuje se i da su poslednje racije specijalne policije i žandarmerije "nastavak stalnih napora za kriminalizaciju Albanaca kao društva uopšte, čime se preko stalnih političkih manipulacija kriminalom i 'postojanjem terorizma' pokušava skretanuti pažnja međunarodnog javnog mnjenja".
Albanci su, kako se navodi, osudili "napore državne politike da u ime 'borbe protiv kriminala' legalizuje povećano prisustvo žandarmerije i specijalnih snaga na tom području", kao i da, kako se navodi, "maskira napore za eliminaciju Kopnene zone bezbednosti".
(Tanjug/arhivska fotografija)
U političkoj deklaraciji, koja je u subotu kasno uveče usvojena na Skupštini odbornika opstina Preševo, Medveđa i Bujanovac, podseća se da je reč o inicijativi koja je u duhu političke platforme iz januara 2006. godine.
Albanci juga centralne Srbije traže ubrzavanje razgovora Vlade Srbije sa legitimnim albanskim institucionalnim i političkim predstavnicima triju opština uz, kako se navodi, međunarodno posredovanje kako bi se ubrzao napredak političkog procesa obnovljenog marta ove godine, u skladu sa najnaprednijim regionalnim i evropskim standardima.
Politička deklaracija doneta je neposredno nakon razgovora političkih predstavnika Albanaca juga Srbije sa zamenikom premijera i mimistrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem.
Dačić je ranije rekao da je minule sedmice razgovarao sa albanskim liderima sa juga Srbije u cilju očuvanja političke stabilnosti i bezbednosti i ocenio da su ti razgovori bili “dobri i korektni”, kao i da će biti nastavljeni.
Lider Partije za demokratsko delovanje, koja je na vlasti u Bujanovcu, ali ne više i u Preševu, i jedini narodni poslanik u Skupštini Srbije Riza Haljimi je Tanjugu rekao da je reč o dokumentu koji je potvrda deklaracije iz 2006. godine.
To su, kako je rekao Haljimi, zahtevi Albanaca sa juga Srbije kojima se traži rešavanje “veoma osetljivih pitanja tog područja”.
“Najnoviji dokument je i odgovor na neodgovoran odnos Vlade Srbije prema problemima Albanaca na jugu Srbije”, rekao je Haljimi, napomenuvši da je Skupština odbronika albanckih političkih partija broji 59 odbornika.
Odbornici traže sprečavanje eskalacije političke bezbednosne situacije u, kako se navodi, tom regionu i prekid akcija srpske specijalne policije, kao i demilitarizaciju regiona.
Traži se, kako se navodi, i proporcionalna zastupljenost Albanaca u državnim strukturama i organima, kao i javnim institucijama, posebno u lokalnoj i pograničnoj policiji.
U dokumentu se insistira na pronalženju prihvatljivog rešenja za priznavanje diploma Univerziteta u Prištini izdatih posle 17. februara 2008. godine.
Ponovo se zahteva oslobađanje Albanaca uhapšenih decembra 2008. godine, kao i da se njihov predmet procesuira u okviru međunarodnih pravnih mehanizama, pošto je, kako se tvrdi, evidentna politizacija ovog pitanja i inkriminisanje svih pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) bez izuzetka, kao i zbog sumnje da će proces biti legitiman.
Odbornici su, navodi se, izrazili najdublju zabrinutost zbog, kako tvrde, stalne napetosti polititičke i bezbednosne situacije u regionu juga Srbije "kao posledice najnovijih incidenata u regionu, nasilnih spektakularnih hapšenja Albanaca i agresivnih i neosnovanih izjava državnih zvaničnika, kao i antialbanske kampanje državnih medija".
Konstatovan je i nedostatak, kako se tvrdi, stalne političke volje Vlade Srbije da se ozbiljnije posveti rešavanju pitanja od životnog značaja za Albance regiona u skladu sa Programom iz 2001, godine, Končuljskim sporazumom i Sporazumom o reorganizaciji Koordinacionog tela iz marta ove godine.
Ocenjuje se i da su poslednje racije specijalne policije i žandarmerije "nastavak stalnih napora za kriminalizaciju Albanaca kao društva uopšte, čime se preko stalnih političkih manipulacija kriminalom i 'postojanjem terorizma' pokušava skretanuti pažnja međunarodnog javnog mnjenja".
Albanci su, kako se navodi, osudili "napore državne politike da u ime 'borbe protiv kriminala' legalizuje povećano prisustvo žandarmerije i specijalnih snaga na tom području", kao i da, kako se navodi, "maskira napore za eliminaciju Kopnene zone bezbednosti".
(Tanjug/arhivska fotografija)
