Usklađivanje viznog režima Srbije s evropskim podrazumeva praćenje bele i crne šengenske liste i uvođenje viza onima kojima i EU traži vize.
Usklađivanje viznog režima Srbije s evropskim podrazumeva praćenje bele i crne šengenske liste i uvođenje viza za građane onih zemalja kojima i Evropska unija traži vize, izjavila je profesorka Fakulteta političkih nauka i nekadašnja direktorka Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević.
Objašnjvajući kako će se vizni režim Srbije menjati posle stupanja na belu šengensku listu, Miščević je rekla da Srbija ne mora odmah po stupanju na belu šengensku listu da uvodi vize nekim zemljama, prema kojima EU ima strogi vizni režim, ali ističe i da bi to bilo dobro uraditi što pre.
Sve zemlje Šengenskog ugovora imaju poseban princip za izdavanje viza, za obična i turistička putovanja, pre svega ekonomski i politički, ali i bezbednosni i iz oblasti kontrole imigracionih i kriminalnih aktivnosti (trgovina ljudima i narkoticima, pranje novca, i slično).
Verovatno će postojati formalni i neformalni pritisak EU na Srbiju kako bi tampon zone protiv "neželjenih" produbila i na naše spoljne granice i aerodome i time smanjila mogućnost da Srbija bude tranzitna zemlja za ljude i robu koja bi ilegalnim kanalima mogla da završi u zemljama EU.
"U procesu približavanja, a pogotovo kada počnu pregovori o članstvu, Srbija bi morala da svoj vizni režim uskladi s evropskim. Ulaskom u EU za Srbiju će važiti ista pravila kao i za ostale članice, ali do tada ona bi morala da radi na usklađivanju viznog režima", pojasnila je Miščević.
Usklađivanjem viznog režima se, prema njenim rečima, pokazuje spremnost, dobra volja Srbije za članstvo u EU, ali i evropske vrednosti.
(FoNet)
Objašnjvajući kako će se vizni režim Srbije menjati posle stupanja na belu šengensku listu, Miščević je rekla da Srbija ne mora odmah po stupanju na belu šengensku listu da uvodi vize nekim zemljama, prema kojima EU ima strogi vizni režim, ali ističe i da bi to bilo dobro uraditi što pre.
Sve zemlje Šengenskog ugovora imaju poseban princip za izdavanje viza, za obična i turistička putovanja, pre svega ekonomski i politički, ali i bezbednosni i iz oblasti kontrole imigracionih i kriminalnih aktivnosti (trgovina ljudima i narkoticima, pranje novca, i slično).
Verovatno će postojati formalni i neformalni pritisak EU na Srbiju kako bi tampon zone protiv "neželjenih" produbila i na naše spoljne granice i aerodome i time smanjila mogućnost da Srbija bude tranzitna zemlja za ljude i robu koja bi ilegalnim kanalima mogla da završi u zemljama EU.
"U procesu približavanja, a pogotovo kada počnu pregovori o članstvu, Srbija bi morala da svoj vizni režim uskladi s evropskim. Ulaskom u EU za Srbiju će važiti ista pravila kao i za ostale članice, ali do tada ona bi morala da radi na usklađivanju viznog režima", pojasnila je Miščević.
Usklađivanjem viznog režima se, prema njenim rečima, pokazuje spremnost, dobra volja Srbije za članstvo u EU, ali i evropske vrednosti.
(FoNet)
