Decentralizacija će biti važan sastavni deo očuvanja interesa etničkih manjina na Kosovu, ali je za ekonomsku održivost Kosova, kao male teritorije sa malo stanovnika, bitno da mnoge nadležnosti ostanu na centralnoj ravni, ističe se u internoj analizi Evropske unije (EU).
Decentralizacija će biti važan sastavni deo očuvanja interesa etničkih manjina na Kosovu, ali je za ekonomsku održivost Kosova, kao male teritorije sa malo stanovnika, bitno da mnoge nadležnosti ostanu na centralnoj ravni, ističe se u internoj analizi Evropske unije (EU).U dokumentu, koji razmatraju institucije i vlade članica EU, a u koji je imala uvida agencija Beta, naglašava se da decentralizacija mora biti u funkciji ekonomske održivosti Kosova i budućeg uključivanja u strukture EU.
Zato se ukazuje na "pouke" boljeg rešenja decentralizacije vlasti "ohridskim sporazumom" u Makedoniji, uz očuvanje nadležnosti centralne vlade, nego preterano složene, skupe "etnički" utemeljene državne strukture u Bosni.
Kosovski Srbi, ističe se, "imaju legitiman interes" da održe privilegovane odnose s Beogradom, a u sklopu rešavanja statusa Kosova se mora imati u vidu ono što je predmet njihove zabrinutosti na ekonomskom, kulturnom i bezbednosnom polju.
Medjutim, stav je u analizi EU koja čilja "prevashodno na ekonomsku i budžetsku održivost" Kosova, predlog Beograda o "srpskom entitetu" s opštinama gde je većinsko srpsko stanovništvo, može dovesti do stvaranja "mreže srpskih enklava na Kosovu, sa slabom povezanošću s Prištinom, ali jakim (funkcionalnim i finansijskim) vezama s Beogradom".
Analitičari u EU su skloni da zaključe da bi predloženi "srpski entitet" u nekim segmentima doveo do uspostavljanja mreže srpskih opština kao "teritorijalnog produžetka Republike Srbije". To bi "podrilo" delovanje vlasti Kosova i bilo težak ekonomski teret za budući razvoj.
A, "ukoliko bi opštine sa srpskom većinom uspostavile pravno nedovoljno jasnu zonu izmedju Kosova i Srbije, domaći i strani investitori bi ih izbegavali i njihove privrede se ne bi razvijale".
Otud se i ukazuje da su, iako je sprovedena decentralizacija, u Makedoniji ovlašćenja centralne vlasti ostala bitno snažna i omogućavaju proces uključivanja te zemlje u strukture EU.
Dok u Bosni slabo ustrojstvo centralne vlasti, zbog "etnički" utemeljenih državnih institucija i prava na veto u ime "vitalnih interesa", ne omogućava neposrednu zastupljenost gradjana i "sledi jugoslovensku tradiciju, ali nije u skladu s modernom evropskom praksom".
To strukturu vlasti u Bosni čini veoma slabom i koči reforme i sposobnost države da se pridruži EU.
Cilj decentralizacije, kako je podvučeno, mora biti deo sveopštih napora da se ostvari "evropska perspektiva" Kosova i uključenje pokrajine u "unutrašnje tržište Evropske unije". A to znači da i rešenjem statusa Kosova mora da se izbegne stvaranje ustrojstva ili sistema "koji može biti politički privlačan, ali bi ekonomski bio neodrživ".
U "non-pejperu", nezvaničnom dokumentu EU, se kaže da su "potpuno sučeljeni stavovi" u predlozima kosovskih Albanca i srpske strane, ali da su "većinu područja decentralizacije koje su naveli kosovski Albanci, pomenuli, ili ih nisu osporili ni Srbi".
Navedena je i opaska da "postoji opasnost da primena nekih delova predloga kosovskih Albanca može voditi do neodrživih sistema".
Analitičari EU kažu da su "razmimoilažanja" vidljiva, pre svega, kad je u pitanju predlog srpske strane da opštine imaju sudsku vlast i policiju, dok albanska strana nudi "realniji" stav da sudstvo bude "jednoobrazno i nezavisno", a policija da ima "ujedinjenu komandnu strukturu", mada bi opštine imale "svoju reč" u izboru šefova lokalnih policija.
Neke opštine bi bile previše male da bi imale sopstvene sudove i policiju, a "izbor u opštinskim skupštinama bi povećao i opasnost za korupciju i upletenost u lokalnu mafiju".
U dokumentu se ocenjuje da "nije sprovodiv" ni srpski predlog o opštinskoj nadležnosti za socijalno i penziono osiguranje, isto kao i stav o "finansijskoj autonomiji".
Pored ostalog se kaže da srpski zahtev da opštine "upravljaju svojom imovinom" i rukovode privatizacijom mora biti uzet u obzir jer odražava zabrinutost da postojeće opštine nameravaju da prodaju imovinu kosovskih Srba u prelaznom razdoblju.
Takodje se ukazuje na neodrživost i prevelike troškove potpuno dvojnog sistema upotrebe jezika i obrazovanja, isto kao i za na opštinski nivo spuštena rešenja na uslužnom i sektoru ekologije.
A za srpski predlog o kulturnoj autonomiji i specijalnim vezama sa Srbijom se navodi da bi "Srbi bili obrazovani kao stranci u sopstvenoj zemlji" i bili "nesposobni da učestvuju u ekonomskom i kulturnom životu izvan svojih enklava. To liči na recept za nezaposlenost i emigraciju".
Zato se predlaže mahom integrisan školski sistem uz delimično učenje oba jezika.
(Beta)
