Balkanske zemlje i dalje smatraju EU uzorom, a evropske integracije još uvek predstavljaju glavni cilj, iako su njihova očekivanja u pogledu ostvarenja tog cilja sada manja, zaključak je istraživanja koje je sproveo "Galup".
Balkanske zemlje i dalje smatraju EU uzorom, a evropske integracije još uvek predstavljaju glavni cilj, iako su njihova očekivanja u pogledu ostvarenja tog cilja sada manja, zaključak je istraživanja koje je sproveo "Galup".
Kako prenosi španska agencija EFE, analitičari "Galupa" su zaključili da su podrška ulasku u EU i optimizam u pogledu šansi za ostvarenje tog cilja počeli da se smanjuju, u poređenju sa rezultatima prethodnih istraživanja, pošto stanovnici država Zapadnog Balkana smatraju da se entuzijazam EU prema brzom proširenju ohladio zbog unutrašnjih problema u Uniji.
Prema ovom istraživanju, Srbi iz Bosne, sa Kosova i iz Srbije, pokazuju najniži stepen poistovećivanja sa EU. Kod Srba iz Bosne taj procenat je 10 odsto, kod Srba sa Kosova 15, a u Srbiji 23 odsto.
Kada je reč o Kosovu, koje je u februaru prošle godine jednostrano proglasilo nezavisnost i koju je priznala većina članica EU, u istraživanju je navedeno da kod većinskog albanskog stanovništav vlada euforija po pitanju članstva u Uniji, dok je srpska manjina kritična prema Briselu.
Građani Srbije, Crne Gore i Makedonije, koje bi sledeće godine mogle da počnu pregovore o ulasku u EU, nadaju se da će njihove zemlje postati članice EU 2015. godine, dok građani Albanije i Kosova ne vide tu mogućnost pre 2018. godine.
U Hrvatskoj, koja je najbliža ulasku u EU od svih zemalja regiona, samo 29 odsto stanovnika smatra da je članstvo u uniji dobro za njihovu zemlju, dok 26 misli da nije, a 38 odsto je neodlučno.
Istraživanje je pokazalo da se Hrvati nadaju da će u Uniju ući pre 2013. godine.
U Albaniji, koja je već podnela zahtev za ulazak u uniju, podrška tom procesu je vrlo velika i poverenje u institucije EU iznosi 71 odsto.
Stanovnici BiH su napesimističniji i ne veruju da njihova zemlja može da uđe u EU pre 2020. godine.
(Tanjug)
Kako prenosi španska agencija EFE, analitičari "Galupa" su zaključili da su podrška ulasku u EU i optimizam u pogledu šansi za ostvarenje tog cilja počeli da se smanjuju, u poređenju sa rezultatima prethodnih istraživanja, pošto stanovnici država Zapadnog Balkana smatraju da se entuzijazam EU prema brzom proširenju ohladio zbog unutrašnjih problema u Uniji.
Prema ovom istraživanju, Srbi iz Bosne, sa Kosova i iz Srbije, pokazuju najniži stepen poistovećivanja sa EU. Kod Srba iz Bosne taj procenat je 10 odsto, kod Srba sa Kosova 15, a u Srbiji 23 odsto.
Kada je reč o Kosovu, koje je u februaru prošle godine jednostrano proglasilo nezavisnost i koju je priznala većina članica EU, u istraživanju je navedeno da kod većinskog albanskog stanovništav vlada euforija po pitanju članstva u Uniji, dok je srpska manjina kritična prema Briselu.
Građani Srbije, Crne Gore i Makedonije, koje bi sledeće godine mogle da počnu pregovore o ulasku u EU, nadaju se da će njihove zemlje postati članice EU 2015. godine, dok građani Albanije i Kosova ne vide tu mogućnost pre 2018. godine.
U Hrvatskoj, koja je najbliža ulasku u EU od svih zemalja regiona, samo 29 odsto stanovnika smatra da je članstvo u uniji dobro za njihovu zemlju, dok 26 misli da nije, a 38 odsto je neodlučno.
Istraživanje je pokazalo da se Hrvati nadaju da će u Uniju ući pre 2013. godine.
U Albaniji, koja je već podnela zahtev za ulazak u uniju, podrška tom procesu je vrlo velika i poverenje u institucije EU iznosi 71 odsto.
Stanovnici BiH su napesimističniji i ne veruju da njihova zemlja može da uđe u EU pre 2020. godine.
(Tanjug)
