Zbog organizovanja ubistva na 40 godina zatvora osuđen je bivši komandant Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije Milorad Ulemek Legija.
Na istu kaznu osuđen je i Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik.
Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena.
Vlada Srbije je nekoliko sati posle ubistva proglasila vanredno stanje.
Kao izvršioci su odmah osumnjičeni i pripadnici zemunskog kriminalnog klana.
Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila, u policijskoj akciji "Sablja" uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.
Vođe zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković stradali su dve nedelje posle ubistva u operaciji “Sablja”, jer su prilikom hapšenja u selu Meljak kod Beograda pokušali da pruže otpor.
U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu.
Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
U obrazloženju presude između ostalog je navedeno i da je ubistvo Zorana Đinđića političko ubistvo upereno protiv države, u kome su učestvovali kriminalizovani deo Jedinice za specijalne operacije i kriminalni klan Dušana Spasojevića.
Zoran Đinđić bio je prvi premijer Srbije posle pada vlasti nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije. Vlada na čijem je čelu bio, izabrana je 25. januara 2001. godine.
Vlada Zorana Đinđića započela je korenite socijalne i ekonomske reforme. Za vreme njegove vlasti uspostavljene su dobre relacije sa zapadnim zemljama, među kojima i sa Sjedinjenim Američkim Državama. Đinđićeva vlada zalagala se za saradnju sa Haškim tribunalom, a tokom njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima i Slobodan Milošević.
Zoran Đinđić bio je jedan od osnivača Demokratske stranke, na čijem čelu ostao do ubistva.
Rođen je 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Doktorirao je na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj. Mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka Jirgen Habermas.
Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime je započeo svoju političku karijeru.
Zoran Đinđić sahranjen je 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. U pogrebnoj povorci bilo je više stotina hiljada građana. Među njima je bilo i 70 stranih državnih delegacija.
(MONDO)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
Zvezdina proslava jesenje titule sa stilom: Nova goleada na Marakani!
Ameri hoće Stojakovića da bi nas pobedili: Srbija i Grčka u strahu, SAD hoće da otme Andreja!
Tri noćenja na Zlatiboru 460.000 dinara! Turisti šokirani cenama za Novu godinu, od cifre će vam se zavrteti
Mondo ukrštenica za 22. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Crvena zvezda se hitno oglasila saopštenjem: Trener Sferopulos je često i neopravdano na meti kritika!