Savet za evropske integracije ovlastio je Vladu da odabere najpovoljniji trenutak do kraja godine za podnošenje zahteva Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, izjavila je direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.
Savet za evropske integracije ovlastio je Vladu da odabere najpovoljniji trenutak do kraja godine za podnošenje zahteva Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, što pokazuje želju za ubrzanjem integracije Srbije, ali i brigu da podnosenje zahteva ne bude "trošenje" jedinog metka u pištolju, izjavila je direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.
Zato je važno raditi na stvaranju podrške partnera iz EU, bez koje je lakše da naš zahtev bude stavljen na čekanje, istakla je Delević u razgovoru za "Blic nedelje".
"Drugi faktor koji utiče na podnosenje zahteva jeste i regionalna dinamika - vidimo da su sve zemlje u regionu, osim BiH i Srbije, to već učinile. Situacija u kojoj se nalazi Srbija je jedinstvena pošto je naš ugovorni odnos 'zamrznut'. Međutim, EU primenjuje autonomne trgovinske mere prema Srbiji, a Srbija jednostrano primenjuje Sporazum. što zajedno faktički daje režim slobodne trgovine na dva različita pravna osnova", naglasila je ona.
Prema rečima Delevićeve, treći faktor je potreba da se kod kuce učini što više, kako bi pritisak onoga dobrog što je urađeno, kao što je to bio slucaj sa ispunjavanjem uslova za viznu liberalizaciju, bio toliki da dovede do pozitivnog odgovora EU.
"Zato smo i počeli s jednostranom primenom Sporazuma. To, s jedne strane, pokazuje političku privrženost nastavku procesa integracije, a s druge, administrativni kapacitet i sposobnost za ispunjavanje obaveza koje bi iz Sporazuma proizašle. Za sada Evropska komisija smatra da pokazujemo dobar kapacitet, i to nam daje pravo na optimizam", rekla je direktorka Kancelarije za evropske integracije.
Primetivši da Prelazni trgovinski sporazum "ostaje talac odluke Saveta ministara da Srbija mora u potpunosti da sarađuje sa Haškim tribunalom", Delevićeva je istakla da je i za odmrzavanje Prelaznog sporazuma i za nesmetani nastavak integracije Srbije, ali i za ustanovljavanje odgovornosti za teške zločine počinjene devedesetih, najbolje učiniti sve da se preostala dvojica optuženih uhapse i izruče.
Poseta američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Srbiji bila je, prema njenim rečima, "istorijska, jer posle dužeg vremena imate visokog zvaničnika koji je posetio Srbiju a da povod posete nije neka akutna kriza".
"Doživljavam je kao potvrdu koraka koji su do tada učinjeni i sigurno je da je ona dodatno pospešila i druge korake. Ako pogledate 2001. godinu i početak saradnje sa Haškim tribunalom, "motor" politike uslovljavanja bez sumnje su bile SAD, tako da svakako da puno znači da SAD, koje su u početku stajale iza uslovljavanja, sada smatraju da Srbija sarađuje s Hagom", rekla je Delevićeva.
(Tanjug)
Zato je važno raditi na stvaranju podrške partnera iz EU, bez koje je lakše da naš zahtev bude stavljen na čekanje, istakla je Delević u razgovoru za "Blic nedelje".
"Drugi faktor koji utiče na podnosenje zahteva jeste i regionalna dinamika - vidimo da su sve zemlje u regionu, osim BiH i Srbije, to već učinile. Situacija u kojoj se nalazi Srbija je jedinstvena pošto je naš ugovorni odnos 'zamrznut'. Međutim, EU primenjuje autonomne trgovinske mere prema Srbiji, a Srbija jednostrano primenjuje Sporazum. što zajedno faktički daje režim slobodne trgovine na dva različita pravna osnova", naglasila je ona.
Prema rečima Delevićeve, treći faktor je potreba da se kod kuce učini što više, kako bi pritisak onoga dobrog što je urađeno, kao što je to bio slucaj sa ispunjavanjem uslova za viznu liberalizaciju, bio toliki da dovede do pozitivnog odgovora EU.
"Zato smo i počeli s jednostranom primenom Sporazuma. To, s jedne strane, pokazuje političku privrženost nastavku procesa integracije, a s druge, administrativni kapacitet i sposobnost za ispunjavanje obaveza koje bi iz Sporazuma proizašle. Za sada Evropska komisija smatra da pokazujemo dobar kapacitet, i to nam daje pravo na optimizam", rekla je direktorka Kancelarije za evropske integracije.
Primetivši da Prelazni trgovinski sporazum "ostaje talac odluke Saveta ministara da Srbija mora u potpunosti da sarađuje sa Haškim tribunalom", Delevićeva je istakla da je i za odmrzavanje Prelaznog sporazuma i za nesmetani nastavak integracije Srbije, ali i za ustanovljavanje odgovornosti za teške zločine počinjene devedesetih, najbolje učiniti sve da se preostala dvojica optuženih uhapse i izruče.
Poseta američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Srbiji bila je, prema njenim rečima, "istorijska, jer posle dužeg vremena imate visokog zvaničnika koji je posetio Srbiju a da povod posete nije neka akutna kriza".
"Doživljavam je kao potvrdu koraka koji su do tada učinjeni i sigurno je da je ona dodatno pospešila i druge korake. Ako pogledate 2001. godinu i početak saradnje sa Haškim tribunalom, "motor" politike uslovljavanja bez sumnje su bile SAD, tako da svakako da puno znači da SAD, koje su u početku stajale iza uslovljavanja, sada smatraju da Srbija sarađuje s Hagom", rekla je Delevićeva.
(Tanjug)
