Mirjana Krdžić iz Ušća kod Kraljeva jedina je žena u Srbiji koja kopa ugalj u jami, i to na dubini od 150 metara
Plava, sitna i nežnih pokreta, Mirjana Krdžić iz Ušća kod Kraljeva nikako se ne uklapa u sliku rudarskog posla, ali ona je jedina žena u Srbiji koja već deceniju i po radi u jami!
U "Ibarskim rudnicima" Mirjana kopa ugalj zajedno sa suprugom Božidarom, i to na dubini od čak 150 metara.
Krdžićeva je već 22 godine zaposlena u ovom preduzeću, a posao je, kako kaže, započela u kancelariji.
"U početku mi nisu dozvoljavali da silazim u jamu. Ali, onda su radnici počeli da odlaze, pa su prihvatili da i ja siđem u okno. I meni je to odgovaralo jer je plata za rad u jami veća.
Međutim, i danas ima onih koji misle da žena nije sposobna za rad u rudniku, mada ja mislim da žene neke stvari mogu i bolje od muškaraca da obavljaju", priča samouvereno Mira.
Ona sada radi u jami "Tadenje", u kojoj se na dubini od oko 150 metara kopa kameni ugalj, ali je silazila i na dubinu od 500 metara. U smeni je sa 40 kolega, često i sa suprugom Božidarom.
"Potpuno normalno doživljavam svoj posao, ne kao nešto izuzetno. Nije preterano naporno, a ni straha odavno nema.
Jedina privilegija koju imam jeste što radim samo u prvoj smeni. Kolege su prema meni korektne, ima izuzetnih ljudi, ali i onih koji nemaju mnogo razumevanja", kaže Mira.
Krdžićeva u rudniku obavlja vrlo odgovoran posao nadzornika provetravanja. Tako se pre izvesnog vremena u jami pojavila povećana koncentracija opasnih gasova i tinjajući požar, pa su borba sa gasovima i sanacija tog dela jame potrajali nekoliko dana.
"Ibarski rudnici" zapošljavaju 500 ljudi iz brdsko-planinskog kraja oko Ibra, između Ušća i Baljevca. Ugalj se kopa u dve jame i površinskom kopu, a borni minerali u Pobrđu. Predsednik sindikata Goran Nikolić kaže da zaliha uglja u Tadenju ima za još dve-tri godine, pa je neophodno otvaranje novog površinskog kopa uglja Progorelica.
"Prosečna plata u rudniku je oko 35.000 dinara i redovno se isplaćuje. Ali država nam već tri godine ne uplaćuje doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje, pa ljudi strahuju za penziju.
Još više nas brine neizvesna budućnost. Teško da će država imati para da otvori kop Progorelicu, jer treba naći strateškog partnera.
Za nas bi to ujedno bio i jedino prihvatljiv način privatizacije. Pod pritiskom sindikata država je odustala od anarhične privatizacije rudnika, prema kojoj smo se mi umalo našli u rukama ozloglašenog "Global stila", koji je uništio "Magnohrom", kaže Nikolić.
Koncentracija gasova je bila ogromna, pa smo glavu morali da stavljamo u ventilacioni provodnik. Ali ni tada se nisam uplašila,priča ova hrabra žena.
Mirjana i Božidar Krdžić zarađuju po 45.000 dinara mesečno. Godinama su živeli kao podstanari, a od 2002. godine uživaju u svojoj kući, koju su sagradili na uzvišenju iznad rudarske varošice Ušće.
Školuju dvoje dece u Beogradu. Sin Marko studira mašinstvo, a ćerka Marina je u srednjoj medicinskoj školi.
"Iako su nam plate nešto veće od prosečne, živimo skromno. Stan i školovanje dece u Beogradu su prioritet, a nama ostaje za osnovne potrebe", kaže Božidar.
Mira i Božidar budućnost svoje dece ipak ne vide u rudarskoj jami.
"Nikako u jamu, za to se ne školuju. Budućnost svoje dece ne vidimo ni u Ušću, jer naše mesto zamire, svake godine se zbog školovanja dece odseli po nekoliko porodica", kategorični su Krdžići.
Zahvaljujući beneficiranom radnom stažu, Božidar do penzije ima još tri godine, a Mira još sedam. Ali, jama "Tadenje" je na izdisaju sa zalihama uglja, pa Krdžići, kao i svi u Ušću, strahuju šta će za dve-tri godine biti sa rudnikom ako se ne otvori novi kop.
(MONDO)
U "Ibarskim rudnicima" Mirjana kopa ugalj zajedno sa suprugom Božidarom, i to na dubini od čak 150 metara.
Krdžićeva je već 22 godine zaposlena u ovom preduzeću, a posao je, kako kaže, započela u kancelariji.
"U početku mi nisu dozvoljavali da silazim u jamu. Ali, onda su radnici počeli da odlaze, pa su prihvatili da i ja siđem u okno. I meni je to odgovaralo jer je plata za rad u jami veća.
Međutim, i danas ima onih koji misle da žena nije sposobna za rad u rudniku, mada ja mislim da žene neke stvari mogu i bolje od muškaraca da obavljaju", priča samouvereno Mira.
Ona sada radi u jami "Tadenje", u kojoj se na dubini od oko 150 metara kopa kameni ugalj, ali je silazila i na dubinu od 500 metara. U smeni je sa 40 kolega, često i sa suprugom Božidarom.
"Potpuno normalno doživljavam svoj posao, ne kao nešto izuzetno. Nije preterano naporno, a ni straha odavno nema.
Jedina privilegija koju imam jeste što radim samo u prvoj smeni. Kolege su prema meni korektne, ima izuzetnih ljudi, ali i onih koji nemaju mnogo razumevanja", kaže Mira.
Krdžićeva u rudniku obavlja vrlo odgovoran posao nadzornika provetravanja. Tako se pre izvesnog vremena u jami pojavila povećana koncentracija opasnih gasova i tinjajući požar, pa su borba sa gasovima i sanacija tog dela jame potrajali nekoliko dana.
"Ibarski rudnici" zapošljavaju 500 ljudi iz brdsko-planinskog kraja oko Ibra, između Ušća i Baljevca. Ugalj se kopa u dve jame i površinskom kopu, a borni minerali u Pobrđu. Predsednik sindikata Goran Nikolić kaže da zaliha uglja u Tadenju ima za još dve-tri godine, pa je neophodno otvaranje novog površinskog kopa uglja Progorelica.
"Prosečna plata u rudniku je oko 35.000 dinara i redovno se isplaćuje. Ali država nam već tri godine ne uplaćuje doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje, pa ljudi strahuju za penziju.
Još više nas brine neizvesna budućnost. Teško da će država imati para da otvori kop Progorelicu, jer treba naći strateškog partnera.
Za nas bi to ujedno bio i jedino prihvatljiv način privatizacije. Pod pritiskom sindikata država je odustala od anarhične privatizacije rudnika, prema kojoj smo se mi umalo našli u rukama ozloglašenog "Global stila", koji je uništio "Magnohrom", kaže Nikolić.
Koncentracija gasova je bila ogromna, pa smo glavu morali da stavljamo u ventilacioni provodnik. Ali ni tada se nisam uplašila,priča ova hrabra žena.
Mirjana i Božidar Krdžić zarađuju po 45.000 dinara mesečno. Godinama su živeli kao podstanari, a od 2002. godine uživaju u svojoj kući, koju su sagradili na uzvišenju iznad rudarske varošice Ušće.
Školuju dvoje dece u Beogradu. Sin Marko studira mašinstvo, a ćerka Marina je u srednjoj medicinskoj školi.
"Iako su nam plate nešto veće od prosečne, živimo skromno. Stan i školovanje dece u Beogradu su prioritet, a nama ostaje za osnovne potrebe", kaže Božidar.
Mira i Božidar budućnost svoje dece ipak ne vide u rudarskoj jami.
"Nikako u jamu, za to se ne školuju. Budućnost svoje dece ne vidimo ni u Ušću, jer naše mesto zamire, svake godine se zbog školovanja dece odseli po nekoliko porodica", kategorični su Krdžići.
Zahvaljujući beneficiranom radnom stažu, Božidar do penzije ima još tri godine, a Mira još sedam. Ali, jama "Tadenje" je na izdisaju sa zalihama uglja, pa Krdžići, kao i svi u Ušću, strahuju šta će za dve-tri godine biti sa rudnikom ako se ne otvori novi kop.
(MONDO)
