Povodom Dana "Službenog glasnika" premijerno izvedena predstava "Lična istorija", rađena prema dnevničkim zapisima Dobrice Ćosića.
Povodom Dana Javnog preduzeća "Službeni glasnik" u Beogradskom dramskom pozorištu premijerno je izvedena predstava "Lična istorija", rađena prema dnevničkim zapisima Dobrice Ćosića, a u režiji Ljubivoja Tadića.
Komad, priređen u čast Dana "Glasnika" i 196 godina od štampanja prvog broja "Novina serbskih", izvelo je Alternativno pozorište "Ogledalo", što je ujedno i početak saradnje ovog pozorišta sa "Glasnikom" na projektu teatralizacije knjiga našeg najuglednijeg izdavača.
Predstava je nastala Tadićevom dramatizacijom Ćosićevih dela "Piščevi zapisi 1993-1999" i "Vreme zmija 1999-2000", a prema rečima reditelja, "ovo je lični Ćosićev doživljaj istorije, surova kritika, preispitivanje sebe na iskren i potresan način".
Hronologiju zbivanja dugu sedam godina, piščeva preispitivanja, zamišljene dijaloge sa literarnim sagovornicima, stvarne i neprestane dijaloge sa svojim vremenom rata, inflacije, bombardovanja, prate muzičari grupe "Tundri", dočaravajući teskobu pisca koga tumači Tadić.
Na prethodno održanoj svečanoj akademiji, okupljenima su se obratili premijer Srbije Mirko Cvetković i direktor "Glasnika" Slobodan Gavrilović, koji su podsetili na aktivnosti i uspehe ovog izdavača, baštinika tradicije začete u "Novinama serbskim" 13. avgusta 1813. godine u Beču.
"Čeka nas veliki posao na uređenju Srbije, koje zahteva modernizaciju države na svim nivoima, uz poštovanje tradicije", izjavio je premijer Srbije Mirko Cvetković, na svečanoj akademiji.
Deo tih velikih izazova i bitnih nacionalnih projekata stoji i pred Službenim glasnikom, poručio je Cvetković.
On je istakao da Službeni glasnik ima skoro dvovekovnu tradiciju u očuvanju nacionalne kulture, ali da predstavlja i najpotpuniju riznicu dokumenata koji oslikavaju težnju Srbije da postane moderna evropska država.
"Ovaj list na transparentan način predstavlja građanima, privredi i celokupnoj javnosti, aktivnosti državnih institucija kroz objavljivanje svih zakona i drugih propisa od interesa za normalno funkcionisanje države", rekao je Cvetković.
Prema Cvetkovićevim rečima, Službeni glasnik, kao jedan od priznatih srpskih izdavača, obogaćuje svojim specifičnim izdanjima i književnu kulturu.
On je ocenio da visoki standardi koje ispunjava doprinose da se bogata tradicija i vrednosti države na najbolji način predstave i postanu sastavni deo evropske baštine.
Direktor i glavni i odgovorni urednik Službenog glasnika Slobodan Gavrilović je podsetio je da se na današnji dan navršava 196 godina od objavljivanja prvog broja Novina serbskih.
On je preciziao da je prvi broj Novina srebskih objavljen u Beču 1813. godine, a da su 1834. godine u Kragujevcu te novine proglašene za zvanične novine Kneževine Srbije.
Uz ocenu da su Novine serbske, kasnije Novine srpske, a potom Službeni glasnik, kao njihov naslednik, uvek bile uz srpsku vladu i u trenucima kada je bilo teško, Gavrilović je rekao da je odlučeno da se digitalizuju sve službene novine, počev od 1813.
"Odluka o digitalizaciji predstavlja svestan napor da dva veka istorije Srbije postanu dostupna svakom zainteresovanom korisniku u zemlji i svetu", rekao je Gavrilović.
"To će, prema projektu koji je u završnoj fazi, biti najbolje digitalizovana novina na Balkanu, sa velikim mogućnostima pretraživanja", istakao je Gavrilović.
Prema njegovim rečima, "to je posebno važno ako znamo da službene novine u Srbiji nisu bile kao današnji glasnik, jer su u njima objavljivane pesme, priče, književne kritike i oglasi".
Na svečanoj akademiji pojedincima, predstavnicima opština i preduzeća uručene su zahvalnice i karte kluba preluminanta.
Svečanoj akademiji, pored premijera, prisustvovali su i predstavnici ministarstava u Vladi Srbije, ličnosti iz javnog i kulturnog života Srbije.
(agencije/MONDO)
Komad, priređen u čast Dana "Glasnika" i 196 godina od štampanja prvog broja "Novina serbskih", izvelo je Alternativno pozorište "Ogledalo", što je ujedno i početak saradnje ovog pozorišta sa "Glasnikom" na projektu teatralizacije knjiga našeg najuglednijeg izdavača.
Predstava je nastala Tadićevom dramatizacijom Ćosićevih dela "Piščevi zapisi 1993-1999" i "Vreme zmija 1999-2000", a prema rečima reditelja, "ovo je lični Ćosićev doživljaj istorije, surova kritika, preispitivanje sebe na iskren i potresan način".
Hronologiju zbivanja dugu sedam godina, piščeva preispitivanja, zamišljene dijaloge sa literarnim sagovornicima, stvarne i neprestane dijaloge sa svojim vremenom rata, inflacije, bombardovanja, prate muzičari grupe "Tundri", dočaravajući teskobu pisca koga tumači Tadić.
Na prethodno održanoj svečanoj akademiji, okupljenima su se obratili premijer Srbije Mirko Cvetković i direktor "Glasnika" Slobodan Gavrilović, koji su podsetili na aktivnosti i uspehe ovog izdavača, baštinika tradicije začete u "Novinama serbskim" 13. avgusta 1813. godine u Beču.
"Čeka nas veliki posao na uređenju Srbije, koje zahteva modernizaciju države na svim nivoima, uz poštovanje tradicije", izjavio je premijer Srbije Mirko Cvetković, na svečanoj akademiji.
Deo tih velikih izazova i bitnih nacionalnih projekata stoji i pred Službenim glasnikom, poručio je Cvetković.
On je istakao da Službeni glasnik ima skoro dvovekovnu tradiciju u očuvanju nacionalne kulture, ali da predstavlja i najpotpuniju riznicu dokumenata koji oslikavaju težnju Srbije da postane moderna evropska država.
"Ovaj list na transparentan način predstavlja građanima, privredi i celokupnoj javnosti, aktivnosti državnih institucija kroz objavljivanje svih zakona i drugih propisa od interesa za normalno funkcionisanje države", rekao je Cvetković.
Prema Cvetkovićevim rečima, Službeni glasnik, kao jedan od priznatih srpskih izdavača, obogaćuje svojim specifičnim izdanjima i književnu kulturu.
On je ocenio da visoki standardi koje ispunjava doprinose da se bogata tradicija i vrednosti države na najbolji način predstave i postanu sastavni deo evropske baštine.
Direktor i glavni i odgovorni urednik Službenog glasnika Slobodan Gavrilović je podsetio je da se na današnji dan navršava 196 godina od objavljivanja prvog broja Novina serbskih.
On je preciziao da je prvi broj Novina srebskih objavljen u Beču 1813. godine, a da su 1834. godine u Kragujevcu te novine proglašene za zvanične novine Kneževine Srbije.
Uz ocenu da su Novine serbske, kasnije Novine srpske, a potom Službeni glasnik, kao njihov naslednik, uvek bile uz srpsku vladu i u trenucima kada je bilo teško, Gavrilović je rekao da je odlučeno da se digitalizuju sve službene novine, počev od 1813.
"Odluka o digitalizaciji predstavlja svestan napor da dva veka istorije Srbije postanu dostupna svakom zainteresovanom korisniku u zemlji i svetu", rekao je Gavrilović.
"To će, prema projektu koji je u završnoj fazi, biti najbolje digitalizovana novina na Balkanu, sa velikim mogućnostima pretraživanja", istakao je Gavrilović.
Prema njegovim rečima, "to je posebno važno ako znamo da službene novine u Srbiji nisu bile kao današnji glasnik, jer su u njima objavljivane pesme, priče, književne kritike i oglasi".
Na svečanoj akademiji pojedincima, predstavnicima opština i preduzeća uručene su zahvalnice i karte kluba preluminanta.
Svečanoj akademiji, pored premijera, prisustvovali su i predstavnici ministarstava u Vladi Srbije, ličnosti iz javnog i kulturnog života Srbije.
(agencije/MONDO)
