Gorana Vučkovića koji je u sredu pušten iz Kosovskog pritvora, a čija majka tvrdi da ga nije ni čula ni videla od kada je na slobodi, je bivši ministar u kosovskoj vladi prebacio u Beograd. Vučković dao intervju "Večernjim novostima"
Gorana Vučkovića (37) koji je u sredu pušten iz Kosovskog pritvora, a čija majka tvrdi da ga nije ni čula ni videla od kada je na slobodi, je bivši ministar u kosovskoj vladi prebacio u Beograd. Vučković dao intervju "Večernjim novostima."
To je izjavio advokat porodice Vučković Fatmir Celina.
On je rekao da se Dejan Vučković nije danas javio stanici policije u Sredskoj kako mu je stajalo u rešenju i tvrdi da ga je preko kosovske granice "prebacio Slaviša Petković,bivši ministar u kosovskoj vladi".
"Mog klijenta Vučkovića je u Beograd prebacio Slaviša Petković koji mi je to potvrdio u telefonskom razgovoru. Kazao sam mu da mu na taj način čini protivuslugu, ali je on ostao pri svome", kaže
Celina.
Prema njegovim rečima, sve ove podatke predao je nadležnom sudu i Euleksu uz predlog da Vučkoviću ne odredi pritvor "iako je je to sled stvari".
Celina je rekao da misli da Vučković "nije dobrovoljno otišao tamo, nego su ga odveli, prevarili, ošamutili ili ne znam šta"
Sa druge strane Dejan Vučković je dao intervju "Večernjim novostima."
U izjavi za "Večernje novosti" Goran kaže da je jedva čekao da zagrli suprugu i decu.
"Još ne umem da opišem kako se osećam posle svega što sam, ni kriv ni dužan, preživeo", kaže za "Novosti" Gorana Vučković iz Gornjeg Sela kod Prizrena.
Bez ikakvog obrazloženja, kao što je i uhapšen, Goran je iz prištinskog zatvora izašao u sredu uveče, ali još ne može da veruje šta mu se dogodilo.
"Sa suprugom Ivanom i decom Anđelom i Lazarom otišao sam da posetim roditelje u Gornjem Selu u Sirinićkoj župi kod Prizrena.
Želeli smo da prisustvujemo seoskoj slavi na koju sam dolazio i ranijih godina, jer se od 1999. godine nalazim u raseljeništvu", priča vidno potresen Goran, prisećajući se nemilog događaja, kada ga je 11. avgusta, kosovska policija uhapsila u sopstvenoj kući.
"Uživao sam u društvu porodice. Oko šest sati popodne više od 20 pripadnika kosovske policije opkolilo je našu porodičnu kuću, a nekoliko njih upalo je u prostorije gde su me naočigled dece i ostalih ukućana uhapsili kao najvećeg kriminalca.
Dani koji su usledili bili su Goranu dugi kao večnost. U zatvoru u Prizrenu, gde je sproveden, saopštili su mu da je uhapšen na osnovu dojave prvog komšije - Albanca, kome je navodno pretio.
Međutim, komšija Rasem Rustemi, koji je želeo da kupi imanje Vučkovića, još iste večeri je otišao u Nemačku.
"Kasnije je stigla nova optužba - da sam navodno počinio ratni zločin za vreme rata na Kosmetu, iako svi znaju da nisam bio ni u vojsci, ni u policiji, i da nisam učestvovavao u bilo kakvim ratnim dejstvima. Sve vreme sam radio u građevinskoj firmi Magistrala", svedoči Goran.
Posle 48-časovnog boravka u prizrenskom zatvoru, Vučkovića su po nalogu istražnog sudije prizrenskog suda, prebacili u zatvor u Prištinu:
"Kada su me sproveli u prištinski zatvor, nisam znao kuda me vode. Sumnjao sam u najgore. Tokom boravka u zatvoru u Prizrenu bio sam podvrgnut najtežoj psihičkoj torturi. Nisu me tukli ali su me maltretirali, pretili mi, terajući me da priznam dela koja nisam počinio.
Pojavljivale su se neke osobe za koje sam znao da su ranije bili pripadnici OVK. Pitali me svašta i pretili. Ništa bolje nisam prošao ni u prištinskom zatvoru. To, čak, ne mogu ni da opišem. Kao što ne mogu da objasnim kako su me bez ikakvog objašnjenja izbacili ispred zatvora u Prištini."
(MONDO/Beta)
To je izjavio advokat porodice Vučković Fatmir Celina.
On je rekao da se Dejan Vučković nije danas javio stanici policije u Sredskoj kako mu je stajalo u rešenju i tvrdi da ga je preko kosovske granice "prebacio Slaviša Petković,bivši ministar u kosovskoj vladi".
"Mog klijenta Vučkovića je u Beograd prebacio Slaviša Petković koji mi je to potvrdio u telefonskom razgovoru. Kazao sam mu da mu na taj način čini protivuslugu, ali je on ostao pri svome", kaže
Celina.
Prema njegovim rečima, sve ove podatke predao je nadležnom sudu i Euleksu uz predlog da Vučkoviću ne odredi pritvor "iako je je to sled stvari".
Celina je rekao da misli da Vučković "nije dobrovoljno otišao tamo, nego su ga odveli, prevarili, ošamutili ili ne znam šta"
Sa druge strane Dejan Vučković je dao intervju "Večernjim novostima."
U izjavi za "Večernje novosti" Goran kaže da je jedva čekao da zagrli suprugu i decu.
"Još ne umem da opišem kako se osećam posle svega što sam, ni kriv ni dužan, preživeo", kaže za "Novosti" Gorana Vučković iz Gornjeg Sela kod Prizrena.
Bez ikakvog obrazloženja, kao što je i uhapšen, Goran je iz prištinskog zatvora izašao u sredu uveče, ali još ne može da veruje šta mu se dogodilo.
"Sa suprugom Ivanom i decom Anđelom i Lazarom otišao sam da posetim roditelje u Gornjem Selu u Sirinićkoj župi kod Prizrena.
Želeli smo da prisustvujemo seoskoj slavi na koju sam dolazio i ranijih godina, jer se od 1999. godine nalazim u raseljeništvu", priča vidno potresen Goran, prisećajući se nemilog događaja, kada ga je 11. avgusta, kosovska policija uhapsila u sopstvenoj kući.
"Uživao sam u društvu porodice. Oko šest sati popodne više od 20 pripadnika kosovske policije opkolilo je našu porodičnu kuću, a nekoliko njih upalo je u prostorije gde su me naočigled dece i ostalih ukućana uhapsili kao najvećeg kriminalca.
Dani koji su usledili bili su Goranu dugi kao večnost. U zatvoru u Prizrenu, gde je sproveden, saopštili su mu da je uhapšen na osnovu dojave prvog komšije - Albanca, kome je navodno pretio.
Međutim, komšija Rasem Rustemi, koji je želeo da kupi imanje Vučkovića, još iste večeri je otišao u Nemačku.
"Kasnije je stigla nova optužba - da sam navodno počinio ratni zločin za vreme rata na Kosmetu, iako svi znaju da nisam bio ni u vojsci, ni u policiji, i da nisam učestvovavao u bilo kakvim ratnim dejstvima. Sve vreme sam radio u građevinskoj firmi Magistrala", svedoči Goran.
Posle 48-časovnog boravka u prizrenskom zatvoru, Vučkovića su po nalogu istražnog sudije prizrenskog suda, prebacili u zatvor u Prištinu:
"Kada su me sproveli u prištinski zatvor, nisam znao kuda me vode. Sumnjao sam u najgore. Tokom boravka u zatvoru u Prizrenu bio sam podvrgnut najtežoj psihičkoj torturi. Nisu me tukli ali su me maltretirali, pretili mi, terajući me da priznam dela koja nisam počinio.
Pojavljivale su se neke osobe za koje sam znao da su ranije bili pripadnici OVK. Pitali me svašta i pretili. Ništa bolje nisam prošao ni u prištinskom zatvoru. To, čak, ne mogu ni da opišem. Kao što ne mogu da objasnim kako su me bez ikakvog objašnjenja izbacili ispred zatvora u Prištini."
(MONDO/Beta)
