OEBS utvrdio veliki broj slučajeva prodaje imovine na Kosovu koja je pripadala raseljenim kosovskim Srbima, i to bez njihovog znanja, a najčešće falsifikovanjnjem ličnih dokumenata i pečata.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) utvrdila je veliki broj slučajeva prodaje imovine na Kosovu koja je pripadala raseljenim kosovskim Srbima, i to bez njihovog znanja, a najčešće falsifikovanjnjem ličnih dokumenata i pečata.
„Budući da su odsutna, raseljena lica ne saznaju za takve transakcije dok ne prođe izvesno vreme“, navodi se u izveštaju OEBS-a predstavljenom danas u Prištini.
Prevarama je prodata imovina u ime vlasnika ili su je „lično" prodali vlasnici raseljeni sa Kosova, koji nisu pristali na kupoprodaju.
Kupoprodaja se vršila na osnovu falsifikovane dokumentacije, što je dovelo do grubog kršenja Ijudskih prava i predstavlja prepreku za povratak i restituciju imovine raseljenih lica.
Prema podacima Komisije OEBS-a, postoji 70 predmeta za koje se sumnja na krivično delo prodaje stambene imovine.
Predmeti su predati Kosovskoj agenciji za imovinu i oni se rešavaju pred Kosovskom komisijom za imovinske zahteve.
OEBS je došao do podataka da su vlasnici u većini slučajeva za prevaru u transakciji saznali slučajno, kada bi transakcija već bila zaključena, a neko drugi uknjižen kao vlasnik.
Falsifikatori najpre zloupotrebe trenutnu situaciju raseljenih vlasnika, a zatim, koristeći falsifikovana dokumenta, formalno sprovedu postupak overe i okončanja prevare.
OEBS je evidentirao 40 prijavljenih slučajeva u Peći, Klini, Istoku, Đakovici i Dečanima, a ima slučajeva i u drugim sredinama na Kosovu.
U predmetima koje je pratio OEBS imovina je prodavana na prevaru korišćenjem različitih metoda - uz ovlašćenja overena falsiflkovanim sudskim pečatom, uz ovlašćenja overena u sudovima van Kosova sa regularnim sudskim pečatom, ali uz korišćenje falsifikovanih ličnih isprava.
Imovina je prodavana i putem overe ugovora pred kosovskim sudovima uz korišćenje falsifikovanih isprava sa imenom i prezimenom pravog vlasnika, kao i korišćenjem falsifikovanih sudskih presuda za uknjiženje imovine u katastarske knjige.
U predmetima koje je pratio OEBS sudovi su doneli pet presuda u korist tužitelja i odbacili ili obustavili tri zahteva. Većina predmeta i dalje nije rešena.
Kao što je to slučaj sa mnogim drugim građanskim sporovima o prevarama oko kupoprodaje imovine, predmeti veoma često prolaze kroz odlaganja koja se stalno ponavljaju.
Da bi se efikasno sprečilo ponovno javljanje ovakvih krivičnih dela u budućnosti, na problem prevara oko kupoprodaje imovine treba odgovoriti na dva načina, smatra OEBS.
Kako se navodi u izveštaju, to bi se radilo „putem krivičnih postupaka, kako bi se dokazalo izvršenje krivičnog dela i izveli pred lice pravde prestupnici, i kroz građanske postupke, kako bi se dati ugovori proglasili ništavnim i nevažećim i kako bi se strankama vratili njihovi prvobitni uslovi, do nivoa u kome je to moguće“.
(Tanjug)
„Budući da su odsutna, raseljena lica ne saznaju za takve transakcije dok ne prođe izvesno vreme“, navodi se u izveštaju OEBS-a predstavljenom danas u Prištini.
Prevarama je prodata imovina u ime vlasnika ili su je „lično" prodali vlasnici raseljeni sa Kosova, koji nisu pristali na kupoprodaju.
Kupoprodaja se vršila na osnovu falsifikovane dokumentacije, što je dovelo do grubog kršenja Ijudskih prava i predstavlja prepreku za povratak i restituciju imovine raseljenih lica.
Prema podacima Komisije OEBS-a, postoji 70 predmeta za koje se sumnja na krivično delo prodaje stambene imovine.
Predmeti su predati Kosovskoj agenciji za imovinu i oni se rešavaju pred Kosovskom komisijom za imovinske zahteve.
OEBS je došao do podataka da su vlasnici u većini slučajeva za prevaru u transakciji saznali slučajno, kada bi transakcija već bila zaključena, a neko drugi uknjižen kao vlasnik.
Falsifikatori najpre zloupotrebe trenutnu situaciju raseljenih vlasnika, a zatim, koristeći falsifikovana dokumenta, formalno sprovedu postupak overe i okončanja prevare.
OEBS je evidentirao 40 prijavljenih slučajeva u Peći, Klini, Istoku, Đakovici i Dečanima, a ima slučajeva i u drugim sredinama na Kosovu.
U predmetima koje je pratio OEBS imovina je prodavana na prevaru korišćenjem različitih metoda - uz ovlašćenja overena falsiflkovanim sudskim pečatom, uz ovlašćenja overena u sudovima van Kosova sa regularnim sudskim pečatom, ali uz korišćenje falsifikovanih ličnih isprava.
Imovina je prodavana i putem overe ugovora pred kosovskim sudovima uz korišćenje falsifikovanih isprava sa imenom i prezimenom pravog vlasnika, kao i korišćenjem falsifikovanih sudskih presuda za uknjiženje imovine u katastarske knjige.
U predmetima koje je pratio OEBS sudovi su doneli pet presuda u korist tužitelja i odbacili ili obustavili tri zahteva. Većina predmeta i dalje nije rešena.
Kao što je to slučaj sa mnogim drugim građanskim sporovima o prevarama oko kupoprodaje imovine, predmeti veoma često prolaze kroz odlaganja koja se stalno ponavljaju.
Da bi se efikasno sprečilo ponovno javljanje ovakvih krivičnih dela u budućnosti, na problem prevara oko kupoprodaje imovine treba odgovoriti na dva načina, smatra OEBS.
Kako se navodi u izveštaju, to bi se radilo „putem krivičnih postupaka, kako bi se dokazalo izvršenje krivičnog dela i izveli pred lice pravde prestupnici, i kroz građanske postupke, kako bi se dati ugovori proglasili ništavnim i nevažećim i kako bi se strankama vratili njihovi prvobitni uslovi, do nivoa u kome je to moguće“.
(Tanjug)
