Na gradskom groblju u Užicu je održan zajednički ispraćaj sedmoro tela tragično stradalih radnika u fabrici "Prvi partizan" a pre toga je održan komemorativni skup. U Srbiji dan žalosti
Na gradskom groblju Sarića osoje u tom gradu danas je održan zajednički ispraćaj sedmoro tela tragično stradalih radnika u fabrici "Prvi partizan" , a pre toga je održan komemorativni skup.U Srbiji je danas dan žalosti,a u Užicu je juče proglašena trodnevna žalost
Opelo su služili sveštenici užičke crkve, a pored brojnih građana i predstavnika grada, ispraćaju su prisustvovali i premijer Mirko Cvetković i ministar odbrane Dragan Šutanovac.
Tokom opela su se čuli jauci rodbine poginulih, dok je većina prisutnih plakala. Ispraćaj je održan po jakoj kiši.
Od sedmoro poginulih radnika Prvog partizana petoro će danas biti sahranjeno na užičkim grobljima, a dvoje sutra.
Na komemorativnom skupu, kome su prisustvovali članovi porodica nastradalih, rođaci, prijatelji, premijer Srbije, ministar odbrane i ministar unutrašnjih poslova, istaknuto je da su nastradali mladi ljudu koji su pošteno zarađivali za život i da oni neće biti zaboravljeni.
Od nastradalih su se, u ime grada Užica i Fabrike "Prvi partizan", oprostili gradonačelnik Jovan Marković i direktor te fabrike Dobrosav Andrić, naglašavajući da svaka smrt boli, a da je posebno teška kada umiru mladi ljudi koji su još mnogo toga mogli da pruže.
Andrić je rekao da smrt uvek boli i da se teško prihvata, a da je sedmoro radnika "Prvog partizana" zadesila u času kada su pošteno radili i zarađivali svoj hleb. Najteže je onima koji su ih najviše voleli čiji bol je neutešan, a gubitak nenadoknadiv, rekao je on, poručivši da će "Prvi partizan" učiniti sve da pomogne porodicama.
On je istakao da je fabrika izgubila drugare i prijatelje s kojima su radnici delili i male i velike tajne i da, iako njih više nema, ostale su brojne drage uspomene koje ćemo čuvati.
Gradonačelnik Užica je rekao da je u čitavom gradu posebna tišina i velika žalost i da nema tih reči koje bi mogle da iskažu svu tugu koja je prisutna u Užicu.
Marković je poručio da je ovo trenutak kada se "od svih nas očekuje da budemo mnogo humaniji i solidarniji nego što jesmo, obećavši porodicama nastradalih da će im lokalna samouprava pružiti svu moguću pomoć.
On je dodao da je grad Užice, kao i sama fabrika "Prvi partizan" dobila mnogobrojne telegrame saučešća s raznih strana, zahvalivši se svima na izrazima saučešća u bolu čitavog grada.
Svi stradali bili su zaposleni na odeljenju barutnog punjenja, gde je vatra i buknula a zatim izazvala seriju žestokih eksplozija koje su za nekoliko minuta nad Užicem pronele nesnosan miris zapaljenog barutaOpelo su služili sveštenici užičke crkve, a pored brojnih građana i predstavnika grada, ispraćaju su prisustvovali i premijer Mirko Cvetković i ministar odbrane Dragan Šutanovac.
Tokom opela su se čuli jauci rodbine poginulih, dok je većina prisutnih plakala. Ispraćaj je održan po jakoj kiši.
Od sedmoro poginulih radnika Prvog partizana petoro će danas biti sahranjeno na užičkim grobljima, a dvoje sutra.
Na komemorativnom skupu, kome su prisustvovali članovi porodica nastradalih, rođaci, prijatelji, premijer Srbije, ministar odbrane i ministar unutrašnjih poslova, istaknuto je da su nastradali mladi ljudu koji su pošteno zarađivali za život i da oni neće biti zaboravljeni.
Od nastradalih su se, u ime grada Užica i Fabrike "Prvi partizan", oprostili gradonačelnik Jovan Marković i direktor te fabrike Dobrosav Andrić, naglašavajući da svaka smrt boli, a da je posebno teška kada umiru mladi ljudi koji su još mnogo toga mogli da pruže.
Andrić je rekao da smrt uvek boli i da se teško prihvata, a da je sedmoro radnika "Prvog partizana" zadesila u času kada su pošteno radili i zarađivali svoj hleb. Najteže je onima koji su ih najviše voleli čiji bol je neutešan, a gubitak nenadoknadiv, rekao je on, poručivši da će "Prvi partizan" učiniti sve da pomogne porodicama.
On je istakao da je fabrika izgubila drugare i prijatelje s kojima su radnici delili i male i velike tajne i da, iako njih više nema, ostale su brojne drage uspomene koje ćemo čuvati.
Gradonačelnik Užica je rekao da je u čitavom gradu posebna tišina i velika žalost i da nema tih reči koje bi mogle da iskažu svu tugu koja je prisutna u Užicu.
Marković je poručio da je ovo trenutak kada se "od svih nas očekuje da budemo mnogo humaniji i solidarniji nego što jesmo, obećavši porodicama nastradalih da će im lokalna samouprava pružiti svu moguću pomoć.
On je dodao da je grad Užice, kao i sama fabrika "Prvi partizan" dobila mnogobrojne telegrame saučešća s raznih strana, zahvalivši se svima na izrazima saučešća u bolu čitavog grada.
U nesreći, koja se u toj fabrici dogodila u četvrtak uveče, u četiri eksplozije poginuli su Svetlana Đurić, Jasmina Ostojić, Gordana Đokić, Biljana Luković, Vida Terzić, Dragan Milovanović i Jelena Lončarević, a lakše je povređeno 14 radnika.
Među stradalima Vidojka je jedina bila stalno zaposlena u “Prvom partizanu“, imala je 28 godina radnog staža. Dragan je radio na određeno vreme, a Jasminka, Svetlana, Jelena, Gordana i Biljana bile su angažovane preko Omladinske zadruge
Jasminka je najmlađa među stradalima i majka je trogodišnje devojčice. Njen suprug Darko je takođe radnikau oboj fabrici, a te kobne noći su bili u istoj smeni. On je izjavio za “Večernje novosti” da su se Jasmnka i on dogovorili da it fabrike zajedno krenu kučći.Kada se desila eksplozija suprug je bio na drugom kraju fabrike.
” Zgrabio sam masku i potrčao sam u Jasminkinom pravcu, a onda sam ostao bez kiseonika. Polusvestan, čekao sam kada će se pojaviti iz dima. Uzalud, posle dva časa, rekli su mi da je moja ljubav mrtva”, neutešan je Darko.
I stradala Biljana Luković je, majka dvoje dece, zajedno sa svojim suprugom Radovanom, krenula u drugu smenu, iz koje se neće vratiti. Supružnici su se rastali poslednji put, na ulazu. Radovan je bio 300 metara udaljen od supruge kada se čula eksplozija, potrčao je ka njoj ali je uspeo da dodje samo do odljenja za kapisliranje.
” Tu sam sreo kolegu Paja, kukao je iz sveg glasa, hteo je da se ubije, znao je da su ljudi stradali. Postalo mi je jasno, Biljana je ostala unutra, nema je više”, ispričao je Radovan.
Vida Terzić je jedna od žena koje nisu imale nikakvu šansu da se spasu. Njen suprug Milan kaže da je “Partizan“ za nju bio drugi dom.
”Nikada se nije razbolela, nikada nije uzela slobodan dan. Dobila je i nagradu za najboljeg radnika u namenskoj “, kaže Milan.
(agencije/MONDO)
