Kopači uglja Elektroprivrede Srbije na lokaciji neizgrađene TE Kolubara B – srpskog energetskog “skadra na Bojani” - od vlasti traže da dobro promisle pre nego što odluče kakva će biti energetska budućnost Srbije.
U Kaleniću, na lokaciji gradilišta termoelektrane Kolubara B, energetskog “skadra na Bojani” Srbije, danas je zakazan zbora rudara Kolubare, Kostolca i zaposlenih u TENT-u.
Zbor upozorenja održava se povodom odluke nadležnog ministarstva o prekidu gradnje i svih aktivnosti Kolubare B u Kaleniću, objašnjavaju iz sindikata Kolubare u pozivu na Zbor.
Nadležno ministarstvo – Ministarstvo rudarstva i energetike juče je poslalo saopštenje u kome se kaže: “Energetska tranzicija ne znači ni naglo zatvaranje termoelektrana ni gubitak radnih mesta, već pre svega donošenje plana do 2050. godine koji će obezbediti da Srbija ima dovoljno energije, a što podrazumeva i investicije u izgradnju novih energetskih kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta”.
Gradnja TE Kolubara B aktuelna je već duže od pola veka.
Priča o ovoj elektrani započeta je još u vreme kada EPS kao javno preduzeće nije ni postojao. U međuvremnu, u energetskoj tranziciji Srbije i restrukturiranju srpske privrede formirano je Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije, pa je po nalogu iz EU – preko Energetske zajednice iz njega izdvojena Elektromreža Srbije (EMS), a ovih dana i Elektrodistribucije Srbije.
Doneti su novi energetski zakoni, a priprema se i pisanje energetske strategije koja podrazumeva da se do 2050. godine smanjuje proizvodnja struje iz uglja. I da se ne izgradi TE Kolubara B.
Kako Srbija neće moći, pa i da postavi solarne panele i vetrogeneratore na svim lokacijama gde je to moguće, da po zatvaranju termoelektrana obezbedi domaću proizvodnju električne energije iz domaće proizvodnje vreme je da se sve karte “bace na sto” i daju pravi odgovori na pitanje: Hoćemo li dozvoliti da Srbija po diktatu uvozničkih lobija, koji se kriju iza brige o klimatskim promenama, postane uvoznik struje?
Sam uvoz kao uvoz i nije sporan ako svi imamo iste startne pozicije. Ali, ako se EPS-u, koji sada ubrzano radi na poboljšavanju ekoloških parametara u svojim termoelektrana, svežu ruke i ne dozvoli izgradnja zamenskog kapaciteta za termoelektrane koje se ne mogu modernizovati – kakav je TE Kolubara B – srpsko državno elektroenergetsko preduzeće za proizvodnju električne energije će uskoro pregaziti konkurencija. Konkurencija elektroprivreda i trgovaca strujom iz EU koja diktira pravila. Konkurencija iz jedne Nemačke, na primer, koja je prošle godine otvorila TE Datteln 4, koja će će sagorevati ugalj antracit, koji će uvoziti.
Rudari Kolubare i Kostolca su i početkom ovog veka protestvovali, tražili da se napravi ozbiljna energetska strategija i da se spreči uništavanje EPS-a. Danima su sedeli ispred zgrade ministarstva rudarstva i energetike.
Sada su Zbor zakazali na lokaciji srpskog energetskog “skadra na Bojani”.
Kopači uglja od vlasti traže da dobro osmisle kakva će biti energetska budućnost Srbije.
Neizgrađena TE Kolubara B ima sve šanse da postane tačka preloma – ključni faktor za budućnost srpske elektroenergetike. Oko koje treba da se iskristališe buduća energetska strategija države, da bi Srbija bila energetski nezavisna.
