Direktorka Republičkog seizmološkog zavoda je izjavila da se, zbog pojačane seizmološke aktivnosti na Balkanu, u narednih deset godina jači potresi mogu očekivati u južnom i centralnom delu Srbije
Česti zemljotresi na Balkanu tokom poslednjih meseci posledica su pojačane seizmičke aktivnosti u toj oblasti, pa se u narednih deset godina jači potresi mogu očekivati u južnom i centralnom delu Srbije, izjavila je direktor Republičkog seizmološkog zavoda (RSZ) Slavica Radovanović.
"Za Srbiju nisu tipični razorni zemljotresi, tako da i najjači koji se mogu dogoditi, od šest stepeni Rihterove skale, spadaju u kategoriju umerenih", rekla je direktorka Radovanović Tanjugu.
Severoistočni deo Albanije pogodio je predhodnog vikenda zemljotres jačine 5,4 stepena Rihterove skale, koji je predhodio nizu od 80 manjih potresa u zapadnom delu Makedonije.
Uz objašnjenje da se zemljotresi javljaju u "rojevima", odnosno serijama, Radovanović je navela da se seizmička aktivnost iz Albanije širi ka jugu i severu, granicom između Srbije i Crne Gore, i dalje preko Bosne i Hercegovine.
Radovanović je dodala da je zemljotres u Albaniji, koja kao i Bugarska ima tu "nesreću" da zemljotresi nisu česti, ali su jaki, jedan u nizu događaja pojačane seizmičke aktvnosti.
Tom zemljotresu, kako je navela, predhodila su podrhtavanja tla u Crnoj Gori kod Sutomora i nekoliko jačih potresa u moru u blizini albanske obale, koji su bili indikatori da se u toj zoni "sprema" veći zemljotres.
Radovanović je, međutim, naglasila da je, ukoliko se seizmička aktivnost iz Albanije za nekoliko meseci ne proširi na ceo region, gotovo sigurno da u sledećoj godini snažnih potresa u toj oblasti, pa ni u Srbiji, neće biti.
Srbija je po jačini zemljotresa, iza Makedonije, Bugarske, Ruminije, Albanije i Hrvatske, istakla je direktorka RSZ i ukazala da na Kosovu i Metohiji "dugo nije bilo jačih zemljotresa, zbog čega je ta oblast trenutno najugroženija".
Prema Radovanović, snažna podrhtavanja tla moguća su i u cetralnoj Srbiji, gde su se u prošlosti dešavali najjači zemljotresi, počev od onog u Svilajncu 1983, pa do potresa u Mionici 1998.
Direktorka RSZ je objasnila da podaci o velikim zemljotresima u Srbiji ukazuju da su im predhodili potresi u regionu.
"Tako su zemljotresu na Rudniku 1927. godine predhodile burne seizmičke aktivnosti na jadranskoj obali i u Bugarskoj", dodala je Radovanović
Direktorka RSZ, međutim, smatra da je veća verovatnoća da će snažni potresi "pogoditi" okolne zemlje, jer se jaki zemljotresi na prostoru Srbije ponavljaju svakih 20 do 30 godina.
Radovanović je iznela da je od početka godine u Srbiji registrovano 650 zemljotresa jačih od 1,5 stepeni Rihterove skale, odnosno oni potresi koji su mogli da se osete.
Prema Radovanović, šteta koju može naneti zemljotres jačine šest stepeni Rihterove skale zavisi od kavaliteta stambenih objekata.Ona je naglasila da bi u gradovima u Srbiji oko deset odsto objekata posle zemljotresa takve jačine postalo neupotrebljivo za stanovanje.
"U slučaju jakog zeljotresa u Srbiji se ne očekuje potpuni kolaps objekata, već teška strukturna oštećenja, ispadanje čitavih nosećih zidova, njihovo pucanje i rušenje", mišljenja je Radovanović koja je napomenla da čak 62 odsto objekata nije projektovano da izdrži jače zemljotrese.
Radovanović je objasnila da zemljotres od šest stepeni Rihterove skale nije opasan za objekte koji su izgrađeni u skladu sa postojećim propisima, iako oni datiraju iz 1963. i moraće u bliskoj budućnosti da budu usaglašeni sa evropskim standardima.
"Samo četiri odsto objekata u urbanoj sredini projektovano je i izgrađeno u skladu sa evropskim propisima, a čak 22 odsto je sazidano od cigli, bez armiranih betonskih učvršćenja i nije spremno za dejstvo zemljotresa. Nedovoljnu seizmičku zaštitu ima i 40 odsto zgrada, koje imaju betonsko učvršćenje", iznela je Radovanović.
(Tanjug)
"Za Srbiju nisu tipični razorni zemljotresi, tako da i najjači koji se mogu dogoditi, od šest stepeni Rihterove skale, spadaju u kategoriju umerenih", rekla je direktorka Radovanović Tanjugu.
Severoistočni deo Albanije pogodio je predhodnog vikenda zemljotres jačine 5,4 stepena Rihterove skale, koji je predhodio nizu od 80 manjih potresa u zapadnom delu Makedonije.
Uz objašnjenje da se zemljotresi javljaju u "rojevima", odnosno serijama, Radovanović je navela da se seizmička aktivnost iz Albanije širi ka jugu i severu, granicom između Srbije i Crne Gore, i dalje preko Bosne i Hercegovine.
Radovanović je dodala da je zemljotres u Albaniji, koja kao i Bugarska ima tu "nesreću" da zemljotresi nisu česti, ali su jaki, jedan u nizu događaja pojačane seizmičke aktvnosti.
Tom zemljotresu, kako je navela, predhodila su podrhtavanja tla u Crnoj Gori kod Sutomora i nekoliko jačih potresa u moru u blizini albanske obale, koji su bili indikatori da se u toj zoni "sprema" veći zemljotres.
Radovanović je, međutim, naglasila da je, ukoliko se seizmička aktivnost iz Albanije za nekoliko meseci ne proširi na ceo region, gotovo sigurno da u sledećoj godini snažnih potresa u toj oblasti, pa ni u Srbiji, neće biti.
Srbija je po jačini zemljotresa, iza Makedonije, Bugarske, Ruminije, Albanije i Hrvatske, istakla je direktorka RSZ i ukazala da na Kosovu i Metohiji "dugo nije bilo jačih zemljotresa, zbog čega je ta oblast trenutno najugroženija".
Prema Radovanović, snažna podrhtavanja tla moguća su i u cetralnoj Srbiji, gde su se u prošlosti dešavali najjači zemljotresi, počev od onog u Svilajncu 1983, pa do potresa u Mionici 1998.
Direktorka RSZ je objasnila da podaci o velikim zemljotresima u Srbiji ukazuju da su im predhodili potresi u regionu.
"Tako su zemljotresu na Rudniku 1927. godine predhodile burne seizmičke aktivnosti na jadranskoj obali i u Bugarskoj", dodala je Radovanović
Direktorka RSZ, međutim, smatra da je veća verovatnoća da će snažni potresi "pogoditi" okolne zemlje, jer se jaki zemljotresi na prostoru Srbije ponavljaju svakih 20 do 30 godina.
Radovanović je iznela da je od početka godine u Srbiji registrovano 650 zemljotresa jačih od 1,5 stepeni Rihterove skale, odnosno oni potresi koji su mogli da se osete.
Prema Radovanović, šteta koju može naneti zemljotres jačine šest stepeni Rihterove skale zavisi od kavaliteta stambenih objekata.Ona je naglasila da bi u gradovima u Srbiji oko deset odsto objekata posle zemljotresa takve jačine postalo neupotrebljivo za stanovanje.
"U slučaju jakog zeljotresa u Srbiji se ne očekuje potpuni kolaps objekata, već teška strukturna oštećenja, ispadanje čitavih nosećih zidova, njihovo pucanje i rušenje", mišljenja je Radovanović koja je napomenla da čak 62 odsto objekata nije projektovano da izdrži jače zemljotrese.
Radovanović je objasnila da zemljotres od šest stepeni Rihterove skale nije opasan za objekte koji su izgrađeni u skladu sa postojećim propisima, iako oni datiraju iz 1963. i moraće u bliskoj budućnosti da budu usaglašeni sa evropskim standardima.
"Samo četiri odsto objekata u urbanoj sredini projektovano je i izgrađeno u skladu sa evropskim propisima, a čak 22 odsto je sazidano od cigli, bez armiranih betonskih učvršćenja i nije spremno za dejstvo zemljotresa. Nedovoljnu seizmičku zaštitu ima i 40 odsto zgrada, koje imaju betonsko učvršćenje", iznela je Radovanović.
(Tanjug)
