Pred Tribunalom Šešelj se usprotivio nametanju branioca i poručio sudijama "Vi ste svesni šta sam u stanju da uradim da zaštitim svoje pravo", aludirajući na svoj štrajk glađu.
Optuženi Vojislav Šešelj usprotivio se pred Haškim tribunalom zahtevu tužilaca da mu bude nametnut branilac, ocenjujući da bi mu time bilo oduzeto pravo na odbranu, što je "nemoguće u civilizovanom svetu".
"Tužilaštvo traži ono što je nemoguće u civilizovanom svetu - da mi se oduzme pravo na odbranu. Ja mogu biti najgori zločinac, pa i kršiti procesno pravo, ali dok se artikulisano ponašam u sudnici i ne onemogućavam da se proces odvija normalno - ne može mi se oduzeti pravo da se branim sam", rekao je Šešelj na statusnoj konferenciji.
Tvrdeći da "ne postoji nijedan realan osnov" da mu se oduzme pravo da se brani sam, Šešelj je sudijama kazao: "Vi ste svesni šta sam u stanju da uradim da zaštitim svoje pravo", aludirajući na dvomesečni štrajk glađu koji je sproveo krajem 2006.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. Suđenje je počelo u novembru 2007, ali je u februaru ove godine prekinuto na zahtev tužilaca, kako bi se ispitale tvrdnje jednog od svedoka da mu je prećeno.
Haško tužilaštvo je, krajem avgusta, u dodatku ranije podnetom zahtevu za nametanja branioca, kao jedan od razloga navelo to što je Šešelj u julu osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja Tribunala. Šešelj je kazao da još nije dobio srpski prevod tog zahteva i da je o njemu saznao "iz štampe".
Napominjući da taj argument pokazuje koliko su "u tužilaštvu nestručni i nespretni", Šešelj je naglasio da presuda zbog nepoštovanja suda još nije pravosnažna, zato što ja na nju uložio žalbu, a da tužioci uprkos tome "traže njeno sprovodođenje".
Na pitanje predsedavajućeg sudije Žana-Kloda Antonetija da li će pisano odgovoriti na zahtev tužilaštva, Šešelj je odgovorio da neće, zato što taj zahtev sadrži i takozvane "eks-parte" delove koji su dostupni sudijama, ali ne i njemu.
"Postavlja se pitanje da li vi na osnovu zahteva s mnogo 'eks-parte' delova - na koje ja ne mogu odgovoriti, zato što ne znam šta je u njima - treba da odlučujete o mom osnovnom pravu na odbranu...E, to vam je kafkijanski proces", kazao je optuženi.
Šešelj je podsetio i da je većina sudija, uz protivljenje predsedavajućeg Antonetija, u februaru donela odluku o prekidu suđenja "koja je imala mnogo 'eks-parte delova, zbog čega ja ne znam celu argumentaciju zašto je suđenje u prekidu već sedam meseci".
Kao i tokom ranijih rasprava, vođa radikala je sudijama rekao da su odlukom o prekidu suđenja prekršili njegovo "fundamentalno pravo na suđenje u razumnom roku", te da je stoga "odavno protivpravno" pritvoren.
Na današnjem zasedanju nije bilo reč i o zahtevu za preispitivanje odluke o prekidu procesa, koji je Šešelj podneo sredinom jula.
Šešelj je u pritvoru Tribunala od 23. februara 2003. godine, kada se dobrovoljno predao. Suđenje je, posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, počelo u novembru 2007.
(Beta)
"Tužilaštvo traži ono što je nemoguće u civilizovanom svetu - da mi se oduzme pravo na odbranu. Ja mogu biti najgori zločinac, pa i kršiti procesno pravo, ali dok se artikulisano ponašam u sudnici i ne onemogućavam da se proces odvija normalno - ne može mi se oduzeti pravo da se branim sam", rekao je Šešelj na statusnoj konferenciji.
Tvrdeći da "ne postoji nijedan realan osnov" da mu se oduzme pravo da se brani sam, Šešelj je sudijama kazao: "Vi ste svesni šta sam u stanju da uradim da zaštitim svoje pravo", aludirajući na dvomesečni štrajk glađu koji je sproveo krajem 2006.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. Suđenje je počelo u novembru 2007, ali je u februaru ove godine prekinuto na zahtev tužilaca, kako bi se ispitale tvrdnje jednog od svedoka da mu je prećeno.
Haško tužilaštvo je, krajem avgusta, u dodatku ranije podnetom zahtevu za nametanja branioca, kao jedan od razloga navelo to što je Šešelj u julu osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja Tribunala. Šešelj je kazao da još nije dobio srpski prevod tog zahteva i da je o njemu saznao "iz štampe".
Napominjući da taj argument pokazuje koliko su "u tužilaštvu nestručni i nespretni", Šešelj je naglasio da presuda zbog nepoštovanja suda još nije pravosnažna, zato što ja na nju uložio žalbu, a da tužioci uprkos tome "traže njeno sprovodođenje".
Na pitanje predsedavajućeg sudije Žana-Kloda Antonetija da li će pisano odgovoriti na zahtev tužilaštva, Šešelj je odgovorio da neće, zato što taj zahtev sadrži i takozvane "eks-parte" delove koji su dostupni sudijama, ali ne i njemu.
"Postavlja se pitanje da li vi na osnovu zahteva s mnogo 'eks-parte' delova - na koje ja ne mogu odgovoriti, zato što ne znam šta je u njima - treba da odlučujete o mom osnovnom pravu na odbranu...E, to vam je kafkijanski proces", kazao je optuženi.
Šešelj je podsetio i da je većina sudija, uz protivljenje predsedavajućeg Antonetija, u februaru donela odluku o prekidu suđenja "koja je imala mnogo 'eks-parte delova, zbog čega ja ne znam celu argumentaciju zašto je suđenje u prekidu već sedam meseci".
Kao i tokom ranijih rasprava, vođa radikala je sudijama rekao da su odlukom o prekidu suđenja prekršili njegovo "fundamentalno pravo na suđenje u razumnom roku", te da je stoga "odavno protivpravno" pritvoren.
Na današnjem zasedanju nije bilo reč i o zahtevu za preispitivanje odluke o prekidu procesa, koji je Šešelj podneo sredinom jula.
Šešelj je u pritvoru Tribunala od 23. februara 2003. godine, kada se dobrovoljno predao. Suđenje je, posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, počelo u novembru 2007.
(Beta)
