Bivši libijski ministar Ali Abdel Salam al-Trejki večeras je u Njujorku otvorio 64. godišnje zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Bivši libijski ministar Ali Abdel Salam al-Trejki večeras je u Njujorku otvorio 64. godišnje zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Na ovom zasedanju generalne skupštine UN Srbiju, kako je za Tanjug ranije ocenio ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, očekuje "veliki diplomatski okršaj" sa Prištinom.
Privremene kosovske vlasti su, prema Jeremiću, znatno pojačale tempo lobiranja za svoju nelegalno proglašenu nezavisnost i nastupaju izuzetno agresivno.
Prema rečima ministra, vlasti u Prištini očekuju da zasedanje Generalne skupštine iskoriste da krunišu svoje napore u poslednjih nekoliko meseci s ciljem da ubede značajan broj zemalja sveta, koje do sada nisu priznale Kosovo, da to i učine.
Jeremić je, međutim, istakao da Srbija ne "sedi skrštenih ruku".
"Neće biti lako, jer je Priština podržana od nekih od najuticajnijih država sveta. Međutim, mi smo se do sada prilično iskalili u ovoj borbi i ja sam umereni optimista pred Generalnu skupštinu", dodao je on.
Tokom prošlogodišnjeg zasedanja Srbija je izvojevala veliki diplomatski uspeh, jer je Generalna skupština prihvatila njenu inicijativu da se Međunarodni sud pravde, telo UN, izjasni o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije.
Time je ovo pitanje, jedan od prioiteta srpske diplomatije, preneseno u pravnu ravan.
Na predstojećem zasedanju lideri 192 države sveta razmotriće čitav spektar tema - od bezbednosti i unapređenja privrednog razvoja, do suzbijanja kriminala, klimatskih promena i drugih.
Glavna debata biće održana u dva navrata - od 23. do 26. septembra i od 28. do 30. septembra, a u njoj će učestvovati šefovi država i ministri spoljnih poslova 192 države, među kojima i Srbija.
Kako je najavljeno na sajtu UN, na dnevnom redu zasedanja biće održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, unapređenje održivog privrednog i opšteg razvoja, razvoj Afrike i unapređenje ljudskih prava.
Učesnici redovnog godišnjeg zasedanja Generalne skupštine razmatraće i efikasnu koordinaciju humanitarne pomoći, unapređenje pravosuđa i međunarodnog zakona, pitanje razoružanja, kontrole narokomanije, suzbijanja kriminala i međunarodnog terorizma.
Bivši libijski ministar Ali Triki je izabran za predsedvajućeg u junu, za razilku od ranije prakse u UN da se predsedavajući bira na početku zasedanja.
Kako se navodi na sajtu UN, Generalna skupština je jedini univerzalni organ koji ima odgovornost za mir i bezbednost, razvoj, iskorenjivanje siromaštva i infektivnih bolesti, razoružanje, ljudska prava i zaštitu priordne sredine.
Prvo zasedanje Generalna skupština imala je 1946. godine i na njoj je učestvovala 51 država a u centru pažnje bio je problem dekolonizacije.
Otada se drastično povećao i broj država-članica, ali i spektar tema.
Prošlogodišnje zasedanje obeležio je oštar govor predsednika Generalne skupštine UN, rimokatoličkog sveštenika iz Nikaragve Migela Deskoto Brokman koji je osudio zapadnu dominaciju i nadmoć Saveta bezbednosti UN nad Generalnom skupštinom.
Time je ponovo aktuelizovano pitanje reforme svetske organizacije, koje je prvi pokrenuo bivši generalni sekretar UN Kofi Anan.
Generalna skupština je prošle godine usvojila političku deklaraciju posvećenu Africi, kojom su se svetski lideri obavezali da tom kontinentu pomognu u nameri da do 2015. godine prepolovi siromaštvo i nepismenost i 17. put za redom je izglasala rezoluciju kojom se pozivaju SAD da ukinu embargo uveden Kubi pre 46 godina.
Osuđena je verska netolerancija, a šezdeset i šest zemalja u Generalnoj skupštini UN, među kojima i Srbija, podržalo je saopštenje kojim se potvrđuje da međunarodna zaštita ljudskih prava uključuje pitanja se
ksualne orijentacije i rodnog identiteta.
(Tanjug)
Na ovom zasedanju generalne skupštine UN Srbiju, kako je za Tanjug ranije ocenio ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, očekuje "veliki diplomatski okršaj" sa Prištinom.
Privremene kosovske vlasti su, prema Jeremiću, znatno pojačale tempo lobiranja za svoju nelegalno proglašenu nezavisnost i nastupaju izuzetno agresivno.
Prema rečima ministra, vlasti u Prištini očekuju da zasedanje Generalne skupštine iskoriste da krunišu svoje napore u poslednjih nekoliko meseci s ciljem da ubede značajan broj zemalja sveta, koje do sada nisu priznale Kosovo, da to i učine.
Jeremić je, međutim, istakao da Srbija ne "sedi skrštenih ruku".
"Neće biti lako, jer je Priština podržana od nekih od najuticajnijih država sveta. Međutim, mi smo se do sada prilično iskalili u ovoj borbi i ja sam umereni optimista pred Generalnu skupštinu", dodao je on.
Tokom prošlogodišnjeg zasedanja Srbija je izvojevala veliki diplomatski uspeh, jer je Generalna skupština prihvatila njenu inicijativu da se Međunarodni sud pravde, telo UN, izjasni o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije.
Time je ovo pitanje, jedan od prioiteta srpske diplomatije, preneseno u pravnu ravan.
Na predstojećem zasedanju lideri 192 države sveta razmotriće čitav spektar tema - od bezbednosti i unapređenja privrednog razvoja, do suzbijanja kriminala, klimatskih promena i drugih.
Glavna debata biće održana u dva navrata - od 23. do 26. septembra i od 28. do 30. septembra, a u njoj će učestvovati šefovi država i ministri spoljnih poslova 192 države, među kojima i Srbija.
Kako je najavljeno na sajtu UN, na dnevnom redu zasedanja biće održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, unapređenje održivog privrednog i opšteg razvoja, razvoj Afrike i unapređenje ljudskih prava.
Učesnici redovnog godišnjeg zasedanja Generalne skupštine razmatraće i efikasnu koordinaciju humanitarne pomoći, unapređenje pravosuđa i međunarodnog zakona, pitanje razoružanja, kontrole narokomanije, suzbijanja kriminala i međunarodnog terorizma.
Bivši libijski ministar Ali Triki je izabran za predsedvajućeg u junu, za razilku od ranije prakse u UN da se predsedavajući bira na početku zasedanja.
Kako se navodi na sajtu UN, Generalna skupština je jedini univerzalni organ koji ima odgovornost za mir i bezbednost, razvoj, iskorenjivanje siromaštva i infektivnih bolesti, razoružanje, ljudska prava i zaštitu priordne sredine.
Prvo zasedanje Generalna skupština imala je 1946. godine i na njoj je učestvovala 51 država a u centru pažnje bio je problem dekolonizacije.
Otada se drastično povećao i broj država-članica, ali i spektar tema.
Prošlogodišnje zasedanje obeležio je oštar govor predsednika Generalne skupštine UN, rimokatoličkog sveštenika iz Nikaragve Migela Deskoto Brokman koji je osudio zapadnu dominaciju i nadmoć Saveta bezbednosti UN nad Generalnom skupštinom.
Time je ponovo aktuelizovano pitanje reforme svetske organizacije, koje je prvi pokrenuo bivši generalni sekretar UN Kofi Anan.
Generalna skupština je prošle godine usvojila političku deklaraciju posvećenu Africi, kojom su se svetski lideri obavezali da tom kontinentu pomognu u nameri da do 2015. godine prepolovi siromaštvo i nepismenost i 17. put za redom je izglasala rezoluciju kojom se pozivaju SAD da ukinu embargo uveden Kubi pre 46 godina.
Osuđena je verska netolerancija, a šezdeset i šest zemalja u Generalnoj skupštini UN, među kojima i Srbija, podržalo je saopštenje kojim se potvrđuje da međunarodna zaštita ljudskih prava uključuje pitanja se
ksualne orijentacije i rodnog identiteta.
(Tanjug)
