Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da je od ministra inostranih poslova Austrije Mihaela Špindelegera dobio uveravanje da će njegova zemlja već u oktobru, na sednici Saveta ministara Evropske unije (EU), pokušati da odblokira prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom.
Đelić je novinarima, posle razgovora sa Špindelegerom u Beču, istakao da mu je austrijski minister najavio i da će, ako ne uspe u oktobru, Austrija to ponovo pokušati u decembru, posle izveštaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca.
Špindeleger je, pre sastanka sa Đelićem, novinarima rekao da Austrija podržava put Srbije ka EU, kao i deblokiranje Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Taj sporazum je važan korak napred i Austrija će i dalje unutar EU da se zalaže za njegovu deblokadu, istakao je on.
Špindeleger je ukazao da se, kada je u pitanju podnošenje kandidature Srbije za članstvo u EU, koraci moraju preduzimati jedan za drugim i da zato Srbija najpre treba deblokirati prelazni sporazum.
"Za građane Srbije viznom liberalizacijom pokazaće se da ih EU ceni. Posle toga slede dalji koraci, a među njima je jači pravac ka EU, a potom i članstvo. Kada će doći do članstva ne usuđujem se da prognoziram", konstatovao je on i dodao da treba biti realan, jer bez deblokade Prelaznog sporazuma ne bi imalo smisla voditi veću diskusiju o članstvu Srbije.
Prema rečima Špindelegera, Austrija podstiče viznu liberalizaciju za Srbiju i druge zemlje regiona, ali sve one moraju da ispune preduslove za to.
Naglašavajući da je Austrija jedan od najznačajnijih saveznika Srbije na njenom putu ka EU, Đelić je rekao da Srbija računa na podršku te zemlje i u jačanju regionalnih integracija.
Prema njegovim rečima, Srbija je ključna zemlja jugoistočne Evrope, što predstavlja privilegiju, ali i dodatnu obavezu da u svakom trenutku radi na evropskim integracijama u saglasnosti i uz podršku evropskih partnera.
"Nema nikakvog valjanog razloga da bilo ko pokuša da radi nešto mimo postojećih procedura. Imamo izuzetno snažnu podršku evropskih zemalja, ne samo da podnesemo kandidaturu, jer je to jedan papir, nego da ona i bude prihvaćena vrlo brzo", ukazao je Đelić.
On je upozorio da u evropskim integracijama najmanje treba marketing i da je najvažniji rad, "konkretni rezultati umesto kratkoročnih poena".
"Današnji sastanak je učvršćenje saradnje Austrije i Srbije, na Beograda ka EU. Uz njenu i podršku drugih zemalja, uveren sam da ćemo u predstojećem periodu uspeti da odblokiramo prelazni sporazum i podnesemo kandidaturu za članstvo", istakao je Đelić.
Na sastanku sa Špindlegerom, dodao je Đelić, razmotriće se i drugi elementi evropske politike, a naoričto činjenica da Austrija i Srbija imaju značajan interes da se izradi Dunavska strategija EU, koja nudi velike mogućnosti u domenu turizma, ekologije i transporta.
Đelić je novinarima, posle razgovora sa Špindelegerom u Beču, istakao da mu je austrijski minister najavio i da će, ako ne uspe u oktobru, Austrija to ponovo pokušati u decembru, posle izveštaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca.
Špindeleger je, pre sastanka sa Đelićem, novinarima rekao da Austrija podržava put Srbije ka EU, kao i deblokiranje Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Taj sporazum je važan korak napred i Austrija će i dalje unutar EU da se zalaže za njegovu deblokadu, istakao je on.
Špindeleger je ukazao da se, kada je u pitanju podnošenje kandidature Srbije za članstvo u EU, koraci moraju preduzimati jedan za drugim i da zato Srbija najpre treba deblokirati prelazni sporazum.
"Za građane Srbije viznom liberalizacijom pokazaće se da ih EU ceni. Posle toga slede dalji koraci, a među njima je jači pravac ka EU, a potom i članstvo. Kada će doći do članstva ne usuđujem se da prognoziram", konstatovao je on i dodao da treba biti realan, jer bez deblokade Prelaznog sporazuma ne bi imalo smisla voditi veću diskusiju o članstvu Srbije.
Prema rečima Špindelegera, Austrija podstiče viznu liberalizaciju za Srbiju i druge zemlje regiona, ali sve one moraju da ispune preduslove za to.
Naglašavajući da je Austrija jedan od najznačajnijih saveznika Srbije na njenom putu ka EU, Đelić je rekao da Srbija računa na podršku te zemlje i u jačanju regionalnih integracija.
Prema njegovim rečima, Srbija je ključna zemlja jugoistočne Evrope, što predstavlja privilegiju, ali i dodatnu obavezu da u svakom trenutku radi na evropskim integracijama u saglasnosti i uz podršku evropskih partnera.
"Nema nikakvog valjanog razloga da bilo ko pokuša da radi nešto mimo postojećih procedura. Imamo izuzetno snažnu podršku evropskih zemalja, ne samo da podnesemo kandidaturu, jer je to jedan papir, nego da ona i bude prihvaćena vrlo brzo", ukazao je Đelić.
On je upozorio da u evropskim integracijama najmanje treba marketing i da je najvažniji rad, "konkretni rezultati umesto kratkoročnih poena".
"Današnji sastanak je učvršćenje saradnje Austrije i Srbije, na Beograda ka EU. Uz njenu i podršku drugih zemalja, uveren sam da ćemo u predstojećem periodu uspeti da odblokiramo prelazni sporazum i podnesemo kandidaturu za članstvo", istakao je Đelić.
Na sastanku sa Špindlegerom, dodao je Đelić, razmotriće se i drugi elementi evropske politike, a naoričto činjenica da Austrija i Srbija imaju značajan interes da se izradi Dunavska strategija EU, koja nudi velike mogućnosti u domenu turizma, ekologije i transporta.
"Ne podnositi kandidaturu pre deblokade SSP"
Britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort izjavio je da podnošenje zahteva Srbije za dobijanje statusa kandidata za prijem u Evropsku uniju neće rezultirati uspehom, ukoliko prethodno ne bude odblokirana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
"U Savetu ministara se glasa o zahtevu, pre nego što se prosledi Evropskoj komisiji na razmatranje, a glasanje u Savetu mora da bude obavljeno konsenzusom i ukoliko jedna ili više zemalja ne podrži, postoji rizik odbijanja", rekao je Vordsvort na panel diskusiji u okviru letnje škole za demokratiju.
"Mi delimo cilj koji ima Srbija i razumemo frustraciju zbog toga što je proces zaustavljen, ali podnošenje kandidature za članstvo jednostavno neće uspeti", dodao je britanski ambasador.
Vordsvort je ukazao da proces evrointegracija ima svoje faze i poručio vlastima u Srbiji da "idu korak po korak" u ispunjenju tog cilja.
Izvršni direktor Beogradskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda je rekao da smatra da Srbija treba do kraja godine da podnese kandidaturu, izrazivši optimizam povodom daljeg napredovanja na putu ka EU.
Vejvoda je ocenio da je Srbija imala tešku godinu s obzirom na mnogobrojne izazove, pre svega onih nakon jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova ali, kako je naveo, u regionu je izbegnut "najgori scenario" posle tog poteza privremenih vlasti u Prištini.
Prema mišljenju Spirosa Ekonomidisa, zamenika direktora Helenske opservatorije sa Londonske škole ekonomije i političkih nauka, EU je stavila do znanja da region zapadnog Balkana ima perspektivu, ali da "nema jasnih garancija" da će zemlje regiona, kad prođu sve faze, i biti primljene u Uniju.
Govoreći o ukidanju viza za građane Srbije, Makedonije i Crne Gore, za putovanje u zemlje šengena od 1. januara 2010, ambasador Vordsvort je rekao da nije realno očekivati da Britanija, koja nije u zoni šengena, odlučuje o eventualnom bezviznom režimu za građane Srbije pre 2011. godine.
On je objasnio da britanske vlasti na svake četiri godine rade procenu o rizicima migracije za svaku zemlju i da je to poslednji put učinjeno 2007. kada je zaključeno da sa Srbijom ne može da bude uspostavljen bezvizni režim, između ostalog, i zbog nepostojanja biometrijskih pasoša.
(agencije/MONDO)
"U Savetu ministara se glasa o zahtevu, pre nego što se prosledi Evropskoj komisiji na razmatranje, a glasanje u Savetu mora da bude obavljeno konsenzusom i ukoliko jedna ili više zemalja ne podrži, postoji rizik odbijanja", rekao je Vordsvort na panel diskusiji u okviru letnje škole za demokratiju.
"Mi delimo cilj koji ima Srbija i razumemo frustraciju zbog toga što je proces zaustavljen, ali podnošenje kandidature za članstvo jednostavno neće uspeti", dodao je britanski ambasador.
Vordsvort je ukazao da proces evrointegracija ima svoje faze i poručio vlastima u Srbiji da "idu korak po korak" u ispunjenju tog cilja.
Izvršni direktor Beogradskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda je rekao da smatra da Srbija treba do kraja godine da podnese kandidaturu, izrazivši optimizam povodom daljeg napredovanja na putu ka EU.
Vejvoda je ocenio da je Srbija imala tešku godinu s obzirom na mnogobrojne izazove, pre svega onih nakon jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova ali, kako je naveo, u regionu je izbegnut "najgori scenario" posle tog poteza privremenih vlasti u Prištini.
Prema mišljenju Spirosa Ekonomidisa, zamenika direktora Helenske opservatorije sa Londonske škole ekonomije i političkih nauka, EU je stavila do znanja da region zapadnog Balkana ima perspektivu, ali da "nema jasnih garancija" da će zemlje regiona, kad prođu sve faze, i biti primljene u Uniju.
Govoreći o ukidanju viza za građane Srbije, Makedonije i Crne Gore, za putovanje u zemlje šengena od 1. januara 2010, ambasador Vordsvort je rekao da nije realno očekivati da Britanija, koja nije u zoni šengena, odlučuje o eventualnom bezviznom režimu za građane Srbije pre 2011. godine.
On je objasnio da britanske vlasti na svake četiri godine rade procenu o rizicima migracije za svaku zemlju i da je to poslednji put učinjeno 2007. kada je zaključeno da sa Srbijom ne može da bude uspostavljen bezvizni režim, između ostalog, i zbog nepostojanja biometrijskih pasoša.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
