Evropski komesar Žak Baro izjavio je u Strazburu da je Srbija učinila "veoma značajne napretke" u reformama za ukidanje viza Evropske unije od januara 2010.
Evropski komesar Žak Baro izjavio je u sredu, u Strazburu, da je Makedonija ostvarila sve uslove, a Srbija i Crna Gora učinile "veoma značajne napretke" u reformama za ukidanje viza Evropske unije od januara 2010.
"Za Srbiju ostaje da se obezbedi provera dokumenata lica koja imaju boravak na Kosovu i osobe poreklom s Kosova koja borave u inostranstvu, kad traže da im se izda srpski biometrijski pasoš", istakao je Baro u raspravi u Evropskom parlamentu.
On je dodao da će iz mere za ukidanje viza Evropske unije za srpske državljane "biti izuzeta lica koja imaju boravak na Kosovu ili lica poreklom s Kosova koja žive u inostranstvu, a koja mogu imati srpski biometrijski pasoš, izdat od centralne srpske vlasti u Beogradu".
Jer, objasnio je Baro, od 1999. srpske vlasti "ne mogu da obezbede proveru lica koja imaju boravak na Kosovu".
"Evropska komisija ne može preuzeti odgovornost za bezbednosnu opasnost, koju ta kategorija lica predstavlja za zajednicu (EU), kao i zbog činjenice da nikakav dijalog o viznoj liberalizaciji nije pokrenut s Kosovom".
Evropski komesar za pravosuđe, unutrašnje poslove i slobode je naveo da je "drugi uslov za Srbiju upravljanje granicom prema Kosovu i saradnja s Euleksom, a treći izrada nacionalne strategije o migracijama".
Švedska ministarka za Evropu Sesilija Malmstrem je, u ime Saveta ministara EU, stavila do znanja da su Srbija, Crna Gora i Makedonija "u suštini spremne " da početkom 2010. dobiju režim slobodnog putovanja u članice šengenske zone EU.
Švedska ministarka za Evropu je podvukla da će mnogi uslovi za ukidanje viza biti od velike koristi tim zemljama i u jačanju priprema za ulazak u članstvo EU.
Dalja izolacija Zapadnog Balkana bi, upozorila je, samo pojačala osećanje isključenosti, zaustavila razmenu ideja i "u onom najgorem slučaju podstakla nacionalizam".
Evropski parlamentarci su ocenili da tom procesu treba priključiti sve zemlje regiona, istakavši da zapadni Balkan predstavlja važan deo Evrope i da se stanovnici tog područja ne smeju posmatrati kao građani drugog reda.
Na putu vizne liberalizacije treba rešiti još tehničkih pitanja, među kojima i bezbednost granica i uvođenje biometrijskih pasoša, istaknuto je u diskusiji.
Neki od poslanika EP su ukazali da Srbija ne može napredovati u sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sve dok Ratko Mladić ne bude uhapšen i izručen Haškom tribunalu.
U raspravi su mnogi poslanici tražili objašnjenje zašto i Albanija i Bosna nisu uvrštene među zemlje kojima EU ukida vize, ali je komesar Baro naglasio da su uslovi za to utemeljeni na jasnim i preciznim merilima.
Jer, zaključio je, to su buduće članice Evropske unije i jako je važno da se u njima naročito suzbije organizovani kriminal i korupcija i da budu utemeljene na evropskim vrednostima.
Za neispunjavanje uslova su odgovorni političari na vlasti u tim zemljama, primetio je Baro.
Na primedbe da su bosanski muslimani predlogom Evropske komisije diskriminisani, Baro je odgovorio da će ukidanjem viza biti obuhvaćeni i pripadnici "značajne muslimanske manjine u Makedoniji, Albanci koji čine 20-25 odsto stanovništva ".
Poslanici su kao glavne, još u potpunosti nerešene probleme na zapadnom Balkanu, naveli trgovinu ljudima i nacionalizam, zbog čega je ovo područje i dalje "nemirno".
U debati je zaključeno da su kontakti zapadnog Balkana i zemalja EU veoma važan faktor stabilnosti, kojem doprinosi vizna liberalizacija, kao korak napred ka evropskim integracijama.
"Sloboda kretanja je uslov za napredak i širenje demokratije, a vizna liberalizacija podsticaj za zemlje zapadnog Balkana da ispune kriterijume za priključenje EU", naveli su poslanici EP, ističući da Unija mora da nastavi politiku "otvorenih vrata".
Predlog o viznoj liberalizaciji zvanično treba da prihvate i ministri pravde i unutrašnjih poslova 27 država članica EU.
Kako je ranije najavljeno, očekuje se da EP u oktobru usvoji rezoluciju o viznoj liberalizaciji, o kojoj će poslanici glasati u novembru.
Pravna procedura za ukidanje viza trebalo bi da započne krajem septembra u Komitetu za građanske slobode, pravdu i unutrašnje poslove, pošto je Evropska komisija 15. jula dala "zeleno svetlo" za ukidanje viza građanima Srbije, Makedonije i Crne Gore.
Namera Komisije, ali i švedskog predsednistva EU, jeste da procedura u Savetu ministara bude završena do kraja novembra, kako bi ministri unutrašnjih poslova i pravde, na Savetu, 30. novembra u Briselu, mogli da usvoje predlog EK o viznoj liberalizaciji za te tri zemlje, što bi otvorilo vrata ukidanju viza 1. januara 2010. godine.
(agencije/MONDO)
"Za Srbiju ostaje da se obezbedi provera dokumenata lica koja imaju boravak na Kosovu i osobe poreklom s Kosova koja borave u inostranstvu, kad traže da im se izda srpski biometrijski pasoš", istakao je Baro u raspravi u Evropskom parlamentu.
On je dodao da će iz mere za ukidanje viza Evropske unije za srpske državljane "biti izuzeta lica koja imaju boravak na Kosovu ili lica poreklom s Kosova koja žive u inostranstvu, a koja mogu imati srpski biometrijski pasoš, izdat od centralne srpske vlasti u Beogradu".
Jer, objasnio je Baro, od 1999. srpske vlasti "ne mogu da obezbede proveru lica koja imaju boravak na Kosovu".
"Evropska komisija ne može preuzeti odgovornost za bezbednosnu opasnost, koju ta kategorija lica predstavlja za zajednicu (EU), kao i zbog činjenice da nikakav dijalog o viznoj liberalizaciji nije pokrenut s Kosovom".
Evropski komesar za pravosuđe, unutrašnje poslove i slobode je naveo da je "drugi uslov za Srbiju upravljanje granicom prema Kosovu i saradnja s Euleksom, a treći izrada nacionalne strategije o migracijama".
Švedska ministarka za Evropu Sesilija Malmstrem je, u ime Saveta ministara EU, stavila do znanja da su Srbija, Crna Gora i Makedonija "u suštini spremne " da početkom 2010. dobiju režim slobodnog putovanja u članice šengenske zone EU.
Švedska ministarka za Evropu je podvukla da će mnogi uslovi za ukidanje viza biti od velike koristi tim zemljama i u jačanju priprema za ulazak u članstvo EU.
Dalja izolacija Zapadnog Balkana bi, upozorila je, samo pojačala osećanje isključenosti, zaustavila razmenu ideja i "u onom najgorem slučaju podstakla nacionalizam".
Evropski parlamentarci su ocenili da tom procesu treba priključiti sve zemlje regiona, istakavši da zapadni Balkan predstavlja važan deo Evrope i da se stanovnici tog područja ne smeju posmatrati kao građani drugog reda.
Na putu vizne liberalizacije treba rešiti još tehničkih pitanja, među kojima i bezbednost granica i uvođenje biometrijskih pasoša, istaknuto je u diskusiji.
Neki od poslanika EP su ukazali da Srbija ne može napredovati u sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sve dok Ratko Mladić ne bude uhapšen i izručen Haškom tribunalu.
U raspravi su mnogi poslanici tražili objašnjenje zašto i Albanija i Bosna nisu uvrštene među zemlje kojima EU ukida vize, ali je komesar Baro naglasio da su uslovi za to utemeljeni na jasnim i preciznim merilima.
Jer, zaključio je, to su buduće članice Evropske unije i jako je važno da se u njima naročito suzbije organizovani kriminal i korupcija i da budu utemeljene na evropskim vrednostima.
Za neispunjavanje uslova su odgovorni političari na vlasti u tim zemljama, primetio je Baro.
Na primedbe da su bosanski muslimani predlogom Evropske komisije diskriminisani, Baro je odgovorio da će ukidanjem viza biti obuhvaćeni i pripadnici "značajne muslimanske manjine u Makedoniji, Albanci koji čine 20-25 odsto stanovništva ".
Poslanici su kao glavne, još u potpunosti nerešene probleme na zapadnom Balkanu, naveli trgovinu ljudima i nacionalizam, zbog čega je ovo područje i dalje "nemirno".
U debati je zaključeno da su kontakti zapadnog Balkana i zemalja EU veoma važan faktor stabilnosti, kojem doprinosi vizna liberalizacija, kao korak napred ka evropskim integracijama.
"Sloboda kretanja je uslov za napredak i širenje demokratije, a vizna liberalizacija podsticaj za zemlje zapadnog Balkana da ispune kriterijume za priključenje EU", naveli su poslanici EP, ističući da Unija mora da nastavi politiku "otvorenih vrata".
Predlog o viznoj liberalizaciji zvanično treba da prihvate i ministri pravde i unutrašnjih poslova 27 država članica EU.
Kako je ranije najavljeno, očekuje se da EP u oktobru usvoji rezoluciju o viznoj liberalizaciji, o kojoj će poslanici glasati u novembru.
Pravna procedura za ukidanje viza trebalo bi da započne krajem septembra u Komitetu za građanske slobode, pravdu i unutrašnje poslove, pošto je Evropska komisija 15. jula dala "zeleno svetlo" za ukidanje viza građanima Srbije, Makedonije i Crne Gore.
Namera Komisije, ali i švedskog predsednistva EU, jeste da procedura u Savetu ministara bude završena do kraja novembra, kako bi ministri unutrašnjih poslova i pravde, na Savetu, 30. novembra u Briselu, mogli da usvoje predlog EK o viznoj liberalizaciji za te tri zemlje, što bi otvorilo vrata ukidanju viza 1. januara 2010. godine.
(agencije/MONDO)
