Do kraja godine bi, procenjuju u Vladi blanko ostavke trebalo da budu sasvim ukinute, piše "Blic".
Vlada Srbije trebalo bi do kraja septembra da usvoji novi zakon o lokalnim izborima, a odmah zatim bi se krenulo i u promenu Zakona o izboru narodnih poslanika u kome bi, takođe, bila ukinuta mogućnost naknadnog oduzimanja mandata poslanicima, kažu za "Blic“ u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Do kraja godine bi, procenjuju u Vladi blanko ostavke trebalo da budu sasvim ukinute.
Sigurni u svoju procenu da je vladajuća koalicija dovoljno stabilna da ni sledeće godine neće biti izbora, u Vladi planiraju da promene ceo izborni sistem i konačno ukinu ozloglašene blanko ostavke, uz čiju pomoć se do sada na veliko trgovalo u Skupštini Srbije, a poslanici držali u poslušničkom, ucenjenom položaju pred predsednicima stranaka.
Za sve zakonske promene u izbornom zakonodavstvu postignuta je načelna saglasnost u vrhu vladajućih stranaka, tvrde u Vladi za "Blic“.
"Zakon o lokalnim izborima, koji ovih dana, koliko sam obavešten, treba da se nađe na sednici Vlade, uvodi personalizovani proporcionalni izborni sistem koji ojačava poziciju odbornika u smislu da će samo oni za koje su građani glasali u njihovoj izbornoj jedinici moći da uđu u Skupštinu i neće ih više birati stranke.
Time će biti onemogućeno da ih stranke kasnije smenjuju i oduzimaju im odborničke mandate, a oni će raditi po svojoj savesti i u interesu građana koji su ih birali.
Taj sistem, uz manje izmene, treba da se prenese i u zakon o izboru poslanika. Ukoliko se u taj zakon ne unesu odredbe o blanko ostavkama i oduzimanju mandata po volji stranke, to će značiti i kraj imperativnih mandata“, kaže za "Blic“ Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a i član radne grupe koja je uradila set izbornih zakona koji su u procesu usvajanja.
Kako za "Blic“ objašnjavaju eksperti za Ustav i izborne zakone, kada se iz budućeg zakona o izboru poslanika izbriše odredba iz člana 88 po kojoj „poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran ako mu prestane članstvo u političkoj stranci ili koaliciji na čijoj izbornoj listi je izabran za poslanika“, neće biti potrebe da se menja Ustav Srbije, kako su to do sada zahtevale međunarodna zajednica (Savet Evrope, OEBS, Venecijanska komisija…), ovdašnje ugledne sudije i eksperti za politički sistem.
Takođe, u vladajućoj koaliciji je, kako saznaje "Blic“, načelno dogovoreno i da se način oduzimanja poslaničkih mandata ni na koji način ne pominje u novom zakonu o Narodnoj skupštini.
Da podsetimo, u svim dosadašnjim radnim verzijama zakona o Skupštini blanko ostavke su bile predviđene, a predlagači su se pozivali na Ustav Srbije u kome u članu 102 stoji da je "narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika“.
Upućeni kažu da se zakon o Skupštini neće baviti imperativnim mandatima "jer to i ne može biti u njegovom domenu“, a da će, s obzirom na to da Ustav kaže da zakon treba da reguliše način podnošenja blanko ostavki, one biti ukinute kao mogućnost samim tim što neće biti predviđene novim zakonom o izboru narodnih poslanika.
"Očekivao sam da set izbornih zakona koji se tiču lokalnih izbora, odbornika, biračkog spiska i državne izborne komisije mnogo brže bude usvojen, pa sam skeptičan i prema najavi da bi do kraja godine mogao biti usvojen novi zakon o izboru poslanika.
U svakom slučaju, zakon neće biti dovoljan da se prestane sa dosadašnjom praksom pijačne trgovine u Skupštini.
Pored toga, potrebna je promena političke klime, mnogo veća lična odgovornost poslanika za sve što rade i društvena klima u kojoj će svaka promena stranke ili poslaničkog kluba biti odmah i jasno prepoznato i osuđeno kao koruptivni čin.
Partije neće odmah samo zbog zakona odustati od raznih mehanizama kontrole poslanika i opstruisanja njihove individualnosti i lične odgovornosti“, kaže za "Blic“ Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka i član radne grupe za izmenu izbornog zakonodavstva.
Zakon o izboru poslanika, kao i zakon o Skupštini Srbije kasni već devet meseci. Ustavni rok da se oni donesu u skladu sa novim ustavom prošao je krajem prošle godine, piše "Blic“.
(MONDO)
Do kraja godine bi, procenjuju u Vladi blanko ostavke trebalo da budu sasvim ukinute.
Sigurni u svoju procenu da je vladajuća koalicija dovoljno stabilna da ni sledeće godine neće biti izbora, u Vladi planiraju da promene ceo izborni sistem i konačno ukinu ozloglašene blanko ostavke, uz čiju pomoć se do sada na veliko trgovalo u Skupštini Srbije, a poslanici držali u poslušničkom, ucenjenom položaju pred predsednicima stranaka.
Za sve zakonske promene u izbornom zakonodavstvu postignuta je načelna saglasnost u vrhu vladajućih stranaka, tvrde u Vladi za "Blic“.
"Zakon o lokalnim izborima, koji ovih dana, koliko sam obavešten, treba da se nađe na sednici Vlade, uvodi personalizovani proporcionalni izborni sistem koji ojačava poziciju odbornika u smislu da će samo oni za koje su građani glasali u njihovoj izbornoj jedinici moći da uđu u Skupštinu i neće ih više birati stranke.
Time će biti onemogućeno da ih stranke kasnije smenjuju i oduzimaju im odborničke mandate, a oni će raditi po svojoj savesti i u interesu građana koji su ih birali.
Taj sistem, uz manje izmene, treba da se prenese i u zakon o izboru poslanika. Ukoliko se u taj zakon ne unesu odredbe o blanko ostavkama i oduzimanju mandata po volji stranke, to će značiti i kraj imperativnih mandata“, kaže za "Blic“ Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a i član radne grupe koja je uradila set izbornih zakona koji su u procesu usvajanja.
Kako za "Blic“ objašnjavaju eksperti za Ustav i izborne zakone, kada se iz budućeg zakona o izboru poslanika izbriše odredba iz člana 88 po kojoj „poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran ako mu prestane članstvo u političkoj stranci ili koaliciji na čijoj izbornoj listi je izabran za poslanika“, neće biti potrebe da se menja Ustav Srbije, kako su to do sada zahtevale međunarodna zajednica (Savet Evrope, OEBS, Venecijanska komisija…), ovdašnje ugledne sudije i eksperti za politički sistem.
Takođe, u vladajućoj koaliciji je, kako saznaje "Blic“, načelno dogovoreno i da se način oduzimanja poslaničkih mandata ni na koji način ne pominje u novom zakonu o Narodnoj skupštini.
Da podsetimo, u svim dosadašnjim radnim verzijama zakona o Skupštini blanko ostavke su bile predviđene, a predlagači su se pozivali na Ustav Srbije u kome u članu 102 stoji da je "narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika“.
Upućeni kažu da se zakon o Skupštini neće baviti imperativnim mandatima "jer to i ne može biti u njegovom domenu“, a da će, s obzirom na to da Ustav kaže da zakon treba da reguliše način podnošenja blanko ostavki, one biti ukinute kao mogućnost samim tim što neće biti predviđene novim zakonom o izboru narodnih poslanika.
"Očekivao sam da set izbornih zakona koji se tiču lokalnih izbora, odbornika, biračkog spiska i državne izborne komisije mnogo brže bude usvojen, pa sam skeptičan i prema najavi da bi do kraja godine mogao biti usvojen novi zakon o izboru poslanika.
U svakom slučaju, zakon neće biti dovoljan da se prestane sa dosadašnjom praksom pijačne trgovine u Skupštini.
Pored toga, potrebna je promena političke klime, mnogo veća lična odgovornost poslanika za sve što rade i društvena klima u kojoj će svaka promena stranke ili poslaničkog kluba biti odmah i jasno prepoznato i osuđeno kao koruptivni čin.
Partije neće odmah samo zbog zakona odustati od raznih mehanizama kontrole poslanika i opstruisanja njihove individualnosti i lične odgovornosti“, kaže za "Blic“ Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka i član radne grupe za izmenu izbornog zakonodavstva.
Zakon o izboru poslanika, kao i zakon o Skupštini Srbije kasni već devet meseci. Ustavni rok da se oni donesu u skladu sa novim ustavom prošao je krajem prošle godine, piše "Blic“.
(MONDO)
