Srbija je odlučna da postane članica EU i na tom putu ima podršku SAD, rekao je predsednik Srbije i ocenio da je dolaskom administracije Baraka Obame otvorena nova stranica u odnosima Srbije i Amerike.
Srbija je odlučna da postane članica Evropske unije (EU) i na tom putu ima podršku Sjedinjenih Američkih Država (SAD), rekao je večeras predsednik Srbije Boris Tadić i ocenio da je dolaskom administracije Baraka Obame otvorena nova stranica u odnosima Srbije i Amerike.
Tadić je, obraćajući se učesnicima Foruma svetskih lidera na prestižnom njujorškom Univerzitetu Kolumbija, rekao da članstvo u EU ostaje strateški i centralni prioritet Srbije.
Kako je naglasio, ne samo iz razloga geografije, nasleđa ili ekonomskog prosperiteta, već zato što Srbija deli osnovne vrednosti Unije.
Govori se o umoru od proširenja EU, a 20 godina posle pada od Berlinskog zida Evropa još nije kompletna, ukazao je Tadić i ocenio da zadatak nije završen.
On je napomenuo da izlazna strategija za Zapadni Balkan nije održiva opcija, ističući da "proširenje koristi svima, i starim i novim članicama i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU".
"Donosi korist i u vreme ekonomskih izazova i političkih nesigurnosti, jer su vrednosti koje nas povezuju snažne", poručio je Tadić.
Tadić je rekao da je vizija Srbije u Evropi u saglasnosti sa njenom snažnom opredeljenošću da vodi dobro izbalansiranu i aktivnu spoljnu politiku, koja će je povezati sa nacijama širom sveta, bliskim i dalekim.
Diplomatski odnosi Srbije i Sjedinjenih Država uspostavljeni su pre skoro 130 godina i za to vreme, podsetio je Tadić, bili smo zajedno u odbrani zajedničkih vrednosti i razumeli jedni druge.
On je podsetio da je administracija bivšeg predsednika SAD Džordža Buša odlučila da prizna "nelegalnu, jednostrano proglašenu nezavisnost etničkih Albanaca u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji".
Nedavna poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Srbiji uticala je, međutim, na obe strane da se fokusiraju na neophodnost poboljšanja saradnje, ocenio je Tadić.
Srbija želi da ima najbolje moguće odnose sa SAD, istakao je Tadić i naglasio da Amerika snažno podržava evropske aspiracije Srbije.
Prema rečima Tadića, novi početak u odnosima Srbije i Amerike već je rezultirao saradnjom u odbrambenom sektoru, posebno kada je reč o saradnji Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja.
I ekonomska saradnja jača u vremenu ekonomskih izazova, dodao je Tadić, dok su američke kompanije vodeći strani investitori u Srbiji.
Prema rečima Tadića, Srbija je odlučna da razvija dobrosusedske odnose i, kao glavni činilac stabilnosti na Zapadnom Balkanu, nastaviće da ulaže više napora u demokratsku transformaciju ovog dela Evrope.Tadić je, obraćajući se učesnicima Foruma svetskih lidera na prestižnom njujorškom Univerzitetu Kolumbija, rekao da članstvo u EU ostaje strateški i centralni prioritet Srbije.
Kako je naglasio, ne samo iz razloga geografije, nasleđa ili ekonomskog prosperiteta, već zato što Srbija deli osnovne vrednosti Unije.
Govori se o umoru od proširenja EU, a 20 godina posle pada od Berlinskog zida Evropa još nije kompletna, ukazao je Tadić i ocenio da zadatak nije završen.
On je napomenuo da izlazna strategija za Zapadni Balkan nije održiva opcija, ističući da "proširenje koristi svima, i starim i novim članicama i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU".
"Donosi korist i u vreme ekonomskih izazova i političkih nesigurnosti, jer su vrednosti koje nas povezuju snažne", poručio je Tadić.
Tadić je rekao da je vizija Srbije u Evropi u saglasnosti sa njenom snažnom opredeljenošću da vodi dobro izbalansiranu i aktivnu spoljnu politiku, koja će je povezati sa nacijama širom sveta, bliskim i dalekim.
Diplomatski odnosi Srbije i Sjedinjenih Država uspostavljeni su pre skoro 130 godina i za to vreme, podsetio je Tadić, bili smo zajedno u odbrani zajedničkih vrednosti i razumeli jedni druge.
On je podsetio da je administracija bivšeg predsednika SAD Džordža Buša odlučila da prizna "nelegalnu, jednostrano proglašenu nezavisnost etničkih Albanaca u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji".
Nedavna poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Srbiji uticala je, međutim, na obe strane da se fokusiraju na neophodnost poboljšanja saradnje, ocenio je Tadić.
Srbija želi da ima najbolje moguće odnose sa SAD, istakao je Tadić i naglasio da Amerika snažno podržava evropske aspiracije Srbije.
Prema rečima Tadića, novi početak u odnosima Srbije i Amerike već je rezultirao saradnjom u odbrambenom sektoru, posebno kada je reč o saradnji Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja.
I ekonomska saradnja jača u vremenu ekonomskih izazova, dodao je Tadić, dok su američke kompanije vodeći strani investitori u Srbiji.
To znači, naglasio je Tadić, da će Srbija biti lider u procesu reformi i modernizacije i usvajati zakone koji su u skladu sa evropskim standardima, poput antidiskriminacionog i zakona o nacionalnim manjinama.
"Srbija nema dilema kada je reč o punoj saradnji sa Haškim tribunalom i spremni smo da pronađemo, uhapsimo i izručimo Tribunalu preostala dva haška begunca", naglasio je Tadić.
On je, istovremeno, poručio da "Srbija nikada neće, ni pod kakvim okolnostima, implicitno ili eksplicitno, priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova".
Tadić je podsetio da je Srbija, preko Generalne skupštine UN, pokrenula inicijativu da se Međunarodni sud pravde izjasni o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u skladu sa međunarodnim pravom.
Rad Suda, sada kada je proces u toku, poručio je Tadić, ne bi trebalo opstruirati, već dozvoliti da postupak ide svojim tokom, bez političkih pritisaka, poput novih priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
"Kada Međunarodni sud pravde donese svoju odluku, u nekom trenutku 2010. godine, otvoriće se mogućnost za postizanje kompromisa o budućem statusu Kosova", predvideo je Tadić.
Tadić je istakao da mu je bila velika čast da govori na Forumu svetskih lidera, na Univerzitetu Kolumbija.
"Kao predsednik slobodne i demokratske Srbije, čast mi je da govorim na ovom Forumu na kojem je 1894. godine Nikola Tesla dobio svoj prvi počasni doktorat", naglasio je Tadić.
"Još jedan srpski naučnik, humanista i državnik, Mihajlo Pupin, predavao je na Kolumbiji od 1889. do 1935. godine i danas Katedra za fiziku nosi njegovo ime", zaključio je Tadić.
Deblokada SSP zavisi samo od Holadije
U toku dana Tadić je razgovarao sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom i istakao da je ulazak Srbije u Evropsku uniju naš glavni strateški cilj koji nije izmenljiv.
Prenoseći detalje sastanka sa komesarom Renom, Tadić je za Radio televizju Srbije rekao da je naišao na veoma pozitivnu reakciju evropskog zvaničnika.
Predsednik je ocenio da deblokada Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ne zavisi od Olija Rena i Evropske komisije, već od jedne zemlje, Holandije, koja ga blokira.
On je najavio je da će ministar spoljnih poslova Holandije Maksim Ferhagen uskoro posetiti Srbiju i da do tada, kako je naglasio, treba biti uzdržan od bilo kakvih komentara.
"Naišli smo na dobru reakciju evropskog komesara,sačekaćemo neke izbore u EU, i već u oktobru i novembru imaćemo jasniju situaciju", rekao je Tadić.
Srpski predsednik je rekao da na sastanku sa Renom bilo reči i o predstojećem referendumu u Irskoj, tema je bila i region, ekonomska situacija, ali i promene zakonodavstava u Srbiji.
"Tema je bila čitav region, ne samo Srbija, već i sve zemlje zapadnog Balkana, ekonomska situacija, promena našeg zakonodavstva, stvaranje ambijenta koji je blizak evropskom ambijentu i koji ubrzava proces integracija", rekao je Tadić.
"Mislim da se nakon današnjih razgovora sa evropskim kolegama sasvim jasno potvrđuje da se jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju od strane Srbije može pokazati kao izuzetno korisna za ubrzane evropskih integracija i skraćivanje opšteg toka prema Evropi", rekao je Tadić.
Tadić je rekao daje danas vodio "nekoliko nivoa razgovora" - sa regionalnim liderima, sa evropskim liderima o deblokadi pregovora sa EU i sa strateškim i budućim partnerima.
(agencije/MONDO)
